Retrogradno i direktno kretanje

Kada Zemlja prestiže spoljašnju planetu, recimo Mars, ona privremeno na nebu promeni smer kretanja, i kreće se retrogradno.

Petlja koju je Mars napravio 2003. posmatrano sa Zemlje, krećući se jedno vreme retrogradno.

Retrogradno kretanje je vrsta kretanja tela u svemiru. Pod retrogradnim (lat. retro — „unatrag”, gradus — „korak”) kretanjem podrazumeva se orbitalno kretanje tela, kao i prividno kretanje tela na nebu, u smeru suprotnom od kretanja ostalih tela u sistemu.

U Sunčevom sistemu većina tela se kreće na isti način: većina planeta se okreće oko Sunca u smeru obrnutom od kazaljke na satu, gledano iz smera zvezde severnjače, tj. u direktnom smeru. Većina planeta se na isti način vrti oko vlastite ose. Isto važi i za orbitalna kretanja većine prirodnih satelita.

Za izuzetke koji odstupaju od opisanog kaže se da se kreću retrogradno. Venera i Uran okreću se oko svoje ose u smeru kazaljke na satu. Nekoliko manjih satelita koji u smeru kazaljke na satu obilaze oko matičnih planeta nazivaju se retrogradnim satelitima. Retrogradne orbite nalaze se i među kometama i asteroidima.

Takođe, usled kretanja i Zemlje i planete, sve planete, kada se posmatra njihovo kretanje sa Zemlje na nebu, prave petlje, tj. jedan deo vremena se kreću i retrogradno.