Referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Referendum o nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine od SFRJ održan je 29. februara i 1. marta 1992. godine.

Nakon što su Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost od SFRJ 1991. godine, predstavnici Muslimana i Hrvata su u skupštini SR BiH 15. oktobra 1991. godine, na vlastiti predlog i preglasavanjem srpskih poslanika donijeli „Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine“. Tim činom su predstavnici Muslimana i Hrvata odlučili da se povuku predstavnici SR BiH iz rada saveznih organa Jugoslavije dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju SFRJ. Na to su pristali predstavnici SDA i HDZ, dok su predstavnici SDS odbili da djeluju po donesenom aktu. Kao odgovor na ovu odluku koja je bila protivna interesima Srba, Srpska demokratska stranka je odgovorila osnivanjem Srpskih autonomnih oblasti, a 9. i 10. novembra 1991. i referendum o osnivanju samostalne Srpske Republike kao sastavnog dijela Jugoslavije.[1] Politički predstavnici Muslimana su ovaj referendum proglasili nevažećim.[1] Na dan 9. januara Srpska skupština je proglasila Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu koja je sastavni dio Jugoslavije.[1] Na dan 25. januar 1992. godine predstavnici Muslimana i Hrvata su donijeli odluku o održavanju referenduma o nezavisnosti od SFRJ. Ovu odluku su donijeli nakon što je većina srpskih članova skupštine protestno napustila sjednicu. Srpski predstavnici su pozvali pripadnike srpskog naroda da bojkotuju referendum. Referendum je sproveden bez pristanka Srba.[2]

Velika većina Srba je bojkotovala referendum, te je izlaznost bila 63,7% građana SR BiH, od čega je 92,7% glasalo za nezavisnost. Tadašnji zakonski uslov za afirmaciju rezultata referenduma je bio da na referendum izađe više od dvije trećine građana (više od 66%), te da isti broj afirmativno glasa.[1] Ovaj uslov nije ispunjen. Politički predstavnici Srba su ovaj referendum proglasili nevažećim. Skupština nije nikad proglasila nezavisnost.[1][3]

Neredi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Ubistvo starog svata ispred Stare crkve na Baščaršiji i Rat u Bosni i Hercegovini

Na dan 1. marta 1992, drugi dan referenduma, pripadnik Zelenih beretki Ramiz Delalić je pucao na srpsku svadbenu povorku na Baščaršiji i pritom ubio mladoženjinog oca Nikolu Gardovića. Kao odgovor na ovo ubistvo, naoružani Srbi su iste večeri podigli barikade po Sarajevu, a u razdoblju od 1. do 5. marta podigli su barikade pored Sarajeva i u još nekim gradovima (Šamac, Derventa, Odžak). Muslimani su kontrolisali centar Sarajeva, dok su Srbi kontrolisali ostatak grada, kao i uzvišenja oko njega. Nakon apela javnosti, Radovan Karadžić i Alija Izetbegović su 3. marta održali sastanak u štabu JNA u centru Sarajeva uz posredovanje generala JNA Milutina Kukanjca. Nakon oštre rasprave, Karadžić i Izetbegović su se saglasili da red u gradu održavaju mješovite patrole JNA i policije. Međutim, tokom marta usledila su puškaranja i barikade po pojedinim gradovima i tom prilikom nastradalo je više desetina osoba. Započeo je rat u Bosni i Hercegovini, koji je kao konačan ishod, nakon Dejtonskog sporazuma, imao ukidanje Republike Bosne i Hercegovine i stvaranje dejtonske Bosne i Hercegovine, sa dva ravnopravna entiteta - Republikom Srpskom i Federacijom Bosne i Hercegovine.

Prvi mart se smatra početkom rata u BiH.[2][4]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g d „Некад било: Сви наши референдуми“. РТРС. 10. 5. 2011.. 
  2. ^ a b „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.. 
  3. ^ Nova srpska politička misao: Dan nezavisnosti - Od koga i čega? 10.03.2011. ((sr))
  4. ^ „Српска не празнује 1. март“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.. 

Spoljašnje veze[uredi]