Rimski trijumf

Trajanov stub, kameni prikaz trijumfa koji se odaje polast Trajanovoj pobedi nad Dačanima (Rumunija).

Pogled izbliza na stub

Rimski trijumf je javna ceremonija i verski obred u Drevnom Rimu, koji se vodio u počast vojskovođe za njegove uspehe u ratu ili pohod na Rim, odnosno za prikaz svih blagodati pobede. Samo su vojskovođe u rangu senatora mogle uživati trijumf i biti trijumfatori.

Za dobivanje trijumfa, vojskovođa ili dux je morao:

1. Izvojevati značajnu pobedu nad neprijateljem, s više od 5.000 ubijenih neprijatelja te dobiti titulu imperatora.
2. Biti izabran za magistrata s ovlašću imperiuma, tj. biti konzul ili pretor.
3. Dovesti vojsku kući, čime bi se označio kraj rata i potrebe za njoj. Ovaj je uslov važio jedino u republikansko doba kada je vojska bila građanska vojska. U periodu Carstva, kada je vojska bila profesionalna, istinski trijumfi su bili rezervirani za cara i njegovu rodbinu. Kada bi car vojskovođi udelio trijumf, on je marširao sa simboličkim brojem svojih vojnika.
4. U republikanskom periodu je rimski Senat morao odobriti trijumf na osnovu gorenavedenih uslova.

Ceremonija se sastojala od spektakularne parade, koju su otvarali poglavari pokorenih naroda (kasnije pogubljivani u Tulijanumu), a nakon njih karavane sa zlatom i drugim drugim dragocenostima zaplenjenim u ratu (uključujući i robove), potom muzičari, plesačice, plakati sa scenam, a bitke, te konačno pobednički vojskovođa na čelu vlastite jedinice (u kasnoj Republici i Carstvu tek sa simboličnim brojem vojnika).

Detalj Titovog slavoluka s trijumfom nakon osvajanja Jerusalema iz 78. god.

Trijumfatori su se vozili u velikim kočijama s četiri točka koja su vukla dva bela konja, a lice i telo bi im bilo obojeno u crveno. Rob se stajao iza trijumfatora i držao lovorovu krunu iznad glave (bez doticanja). Ovaj rob je - prema nekim izvorima - imao i zadatak da trijumfatoru stalno šapuće u uho „memento mori“ („Seti se da si smrtan“). Neki izvori navodi da je vikao „Respica te, hominem te memento“ („Osvrni se, ti si samo čovek“). Vojnici u pratnji pevali su tzv. trijumfalne pjesme (carmina triumphalia), koje su ili hvalile pobjedničkog vojskovođu ili su ga pak na satirički način ismijavale kako ne bi na sebe navukao zlu kob. Ceremonija je poreklo vodila iz starine, moguće od prethodnih etrurskih rituala.

Parada je sledila preciznu maršrutu po ulicama Rima, počinjući od spoljne strane Servijevog gradskog suda na Marsovom polju na zapadnoj obali Tibra. Trijumfatori bi potom prelazili pomerium u gradu niz Via Triumphalis (koja je vekovima kasnije nazvana Via dei Fori Imperiali od strane Benita Musolinija koji je hteo vlastiti trijumf) i potom kroz ulicu Via Sacra, sve do foruma (Forum Romanum). Trijumf je vrhunac dostizao pred hramom Jupitera Optimusa Maksimusa na Kapitol, kada bi trijumfalni vojskovođa pobjedničke lovore darovao bogovima.

Za slavljenje trijumfa se nekada gradio i spomenik. Ova vodi poreklo od Titovog slavoluka i Konstantinovog slavolika, nedaleko od Koloseuma, a nakad i u blizini samog bojnog polja kao što je slučaj u Tropeum Trajani. Dinastija Flavijevaca je podigla i tzv. Meta Sudans kojim se obilježavalo kada bi trijumfalna povorka morala skretati od ulice Via Triumphaalis na Viu Sacru i Foruma.

Nakon što je u doba Principata ustanovljeno da samo članovi carske porodice mogu primati trijumf, drugi građani su umjesto toga primali Ornamenta triumphalia (trijumfalni obilježja), čime je carska porodica stekla političko oruđe.

Flavije Velizar je bio poslednji čovek koji je primio trujumf (privremeno zamenjujući cara Justinijana) za zasluge u pobjedi nad Vandalima. Ova ceremonija se održala u Carigradu.

Vidi još

• Trijumf
• Trijumfalna kapija
  • Popis starorimskih trijumfalnih kapija
• Ovacija
• Parada pobjede

Literatura

• Versnel, H. S. (1970). Triumphus: An Inquiry Into the Origin, Development and Meaning of the Roman Triumph. Brill Archive. str. 56—93. GGKEY:4YBTC9DL4Y4. 
• Beard, Mary: The Roman Triumph,The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Mass., and London, England, 2007. (hardcover). ISBN 978-0-674-02613-1..
• Beard, M., Price, S., North, J., Religions of Rome: Volume 1, a History, illustrated, Cambridge University Press. 1998. ISBN 978-0-521-31682-8.
• Bosworth, A. B., From Arrian to Alexander: Studies in Historical Interpretation, illustrated, reprint, Oxford University Press. 1988. ISBN 978-0-19-814863-0.
• Bowersock, Glen W., "Dionysus as an Epic Hero," Studies in the Dionysiaca of Nonnos, ed. N. Hopkinson, Cambridge Philosophical Society, suppl. Vol. 17, 1994, 156-66.
• Brennan, T. Corey: "Triumphus in Monte Albano", 315-337 in R. W. Wallace & E. M. Harris (eds.) Transitions to Empire. Essays in Greco-Roman History, 360-146 B.C., in honor of E. Badian (University of Oklahoma Press). 1996. ISBN 978-0-8061-2863-4.
• Galinsky, G. Karl, The Herakles theme: the adaptations of the hero in literature from Homer to the twentieth century, Blackwell Publishers, Oxford. 1972. ISBN 978-0-631-14020-7.
• Goell, H. A., De triumphi Romani origine, permissu, apparatu, via (Schleiz, 1854)
• Künzl, E., Der römische Triumph (Münich, 1988)
• Lemosse, M., "Les éléments techniques de l'ancien triomphe romain et le probleme de son origine", in H. Temporini (ed.) ANRW I.2 (de Gruyter, 1972). Includes a comprehensive bibliography.
• MacCormack, Sabine, Change and Continuity in Late Antiquity: the ceremony of "Adventus", Historia, 21, 4, 1972. pp. 721–52.
• Pais, E., Fasti Triumphales Populi Romani (Rome, 1920)
• Richardson, J. S., "The Triumph, the Praetors and the Senate in the early Second Century B.C.", JRS 65 (1975), 50-63
• Southern, Pat, Augustus, illustrated, reprint, Routledge. 1998. ISBN 978-0-415-16631-7.
• Ronald Syme, The Augustan Aristocracy (Oxford University Press, 1986; Clarendon reprint with corrections). 1989. ISBN 978-0-19-814731-2.
• Versnel, H S: Triumphus: An Inquiry into the Origin, Development and Meaning of the Roman Triumph (Leiden, 1970)
• Zaho, Margaret A. & Bernstein, Eckhard (2004). Imago Triumphalis: The Function and Significance of Triumphal Imagery for Italian Renaissance Rulers. Peter Lang Publishing Inc. ISBN 978-0-8204-6235-6. 

Spoljašnje veze

• Attalus.org Fasti Triumphales at attalus.org. Partial, annotated English translation. From A. Degrassi's "Fasti Capitolini", 1954.