Rita Kinka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rita Kinka
Datum rođenja(1962-01-06)6. januar 1962.
Mesto rođenjaSubotica
 FNRJ

Rita Kinka (Subotica, 1962) srpska je pijanistkinja i klavirski pedagog mađarskog porekla.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rita Kinka je rođena 1962. u Subotici, gde je pohađala nižu muzičku školu u klasi Jelene Rukavine i srednju muzičku školu u klasi Marije Baš. Studije klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu započela je u klasi Evgenija Timakina, a diplomirala je sa najvišom ocenom u klasi Arba Valdme. Poslediplomske studije je završila kod Arba Valdme i Dušana Trbojevića u Novom Sadu i Beogradu.

Usavršavala se na „Juilliard School of Music“ u Njujorku u klasi Đerđa Šandora.

Od 1975. do danas održala je preko 600 koncerata u mnogim evropskim zemljama, kao i SAD, Tajvanu, Izraelu, Kanadi i Australiji i u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

Redovni je profesor za glavni predmet klavir i šef Katedre na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.[2][3]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Rita Konka je umetnik sa najvećim brojem učešća na pijanističkim takmičenjima, ali i nosilac navećeg broja nagrada: dobitnica nagrada na međunarodnim takmičenjima pijanista u: Senigaliji (1979), Verčeliju („Viotti”, 1981), Beogradu (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, 1983), Cvikauu („Šuman”, 1985), Sidneju (1985), Minhenu („ARD”, 1987), Bordou (1988, zlatna medalja), Vašingtonu (1990), Briselu („Kraljica Elizabeta”, 1991), Orleanu („Klavirska muzika 20. veka”, 1996).[4]

Rita Kinka je prva dobitnica godišnje nagrade Evropskog parlamenta „Prix femmes d`Europe” („za ženu Evrope”), nagrade za najboljeg evropskog izvođača ozbiljne muzike, koja joj je uručena u Briselu juna 1991. godine. Nosilac je „Februarske nagrade” Grada Novog Sada za 2002. godinu.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za najbolja studentska ostvarenja 1983. godine.

Snimala je za radio i TV centre u više zemalja (Srbija, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, Rusija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Engleska, Grčka, Španija, Izrael, Kanada, SAD, Australija, Tajvan). Snimila je tri kompakt-diska u izdanju kuće „Digital Media Production” (Brisel) i PGP RTS, a pre toga i jedno LP izdanje.[5]

Repertoar[uredi | uredi izvor]

I kao mlada pijanistkinja Rita Kinka je pokazala veliko interesovanje za savremenu muziku. To je trag koji je ostavila njena prva profesorka Marija Baš u Subotici, koja je insistirala na delima savremenih jugoslovenskih autora. Na svom reperotaru Rita Kinka danas ima: Etide Vasilija Mokranjca, dela Dejana Despića, Rastislava Kambaskovića, Hofmana, Balkanske igre Tajčevića, Koste Bobića, Isidore Žebeljan, dela vojvođanskih kompozitora: Karolja Krombholca, Slavka Šuklara, Zorana Mulića... I to nastoji da afirmiše kroz pedagoškui rad, shodno afinitetima njenih studenata.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rita Kinka (Piano)”. The Bach Cantatas Website. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  2. ^ Rita Kinka: Zvuci imaginarne polovine velikog zvona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. март 2015)/
  3. ^ Zvuci imaginarne polovine velikog zvona / razgovarao Adrian Krnjačević. - slike R. Kinke. - Intervju sa Ritom Kinkom. У: Nova misao. - ISSN 1821-2107. - Br. 15 (dec. 2011/jan. 2012). стр. 20-29.
  4. ^ „NOVI SAD ZA EVROPSKU PRESTONICU KULTURE Rita Kinka predsednica Umetničkog saveta”. Blic. Приступљено 2. 2. 2018. 
  5. ^ „Биографија Рите Кинке”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2010. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  1. Марија Адамов (2013), Нови извори клавирских боја, Дневник, Год. 71, бр. 2 (3890). стр. 10 (COBISS)[мртва веза]
  2. Ana Levai (2010), 99 tema iz klavirskih sonata L. van Betovena - Štampana muzikalija; notografija Jozef Kvintus (COBISS)[мртва веза]
  3. Muzika na vodi [Zvučni snimak] / [izvodi] Rita Kinka (COBISS)[мртва веза]
  4. Muzika noći [Zvučni snimak] = Music of the Night / [izvodi] Rita Kinka (COBISS)[мртва веза]
  5. Марија Адамов (2000), Концерт Рите Кинке, Позориште, Год. 68, бр. 6/10. стр. 46 (COBISS)[мртва веза]
  6. Channone [Zvučni snimak] / [komponovao] J. S. Bach. Toccata : op. 7. Carneval : op. 9 ; [izvodi] Rita Kinka (COBISS)[мртва веза]
  7. Brankica Drašković (2013), Smatram da mi je nagrada stigla u pravo vreme : pijanistkinja i profesorka na novosadskoj Akademiji umetnosti Rita Kinka, ovogodišnji laureat Februarske nagrade, Gradjanski list, God.3, br. 780. стр. 11 (COBISS)[мртва веза]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рита_Кинка&oldid=26468825”