Robert Bejden-Pouel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Robert Bejden-Pouel
Robert Bejden-Pouel
Lični podaci
Puno imeRobert Stivenson Smajt Bejden-Pouel[1]
Datum rođenja(1857-02-22)22. februar 1857.
Mesto rođenjaPadington, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti8. januar 1941.(1941-01-08) (83 god.)
Mesto smrtiNijeri, Britanska Kenija
ObrazovanjeRose Hill School, Charterhouse School
OdlikovanjaBoy Scouts of America Silver Buffalo Award[2], Boy Scouts International Committee Bronze Wolf[3]

Robert Stivenson Smajt Bejden-Pouel[4] (engl. Robert Stephenson Smyth Baden-Powell, 1st Baron Baden-Powell; IPA:/ˈbeɪdən ˈpoʊ.əl/; 22. februar 1857 — 8. januar 1941) je bio britanski general i osnivač skautskog pokreta.[5] Kao začetnik ideje skautizma u svetu smatra se Kanađanin Ernest Tompson Siton koji je još 1902. godine osnovao grupu dečaka tabornika sa zadatkom da se uče životu u prirodi i na principima dobrovoljnosti i samodiscipline. Tako je i začeta organizacija „Woodcroft“. Osnivač skautizma u svetu je general-major Robert Bejden-Pouel. On je u 1899, u Drugom burskom ratu za vreme opsade tvrđave koristio dečake za odgovorne zadatke. Vrativši se u Englesku, godine 1907. stvorio je organizaciju skauta. Tri godine kasnije, ova organizacija je imala 123.000 članova. Umro je 1941. godine i sahranjen je u Nijeri (Kenija), a na nadgrobnoj ploči je ispisano „Robert Bejden-Pouel, šef skauta sveta“. Prvi skautski međunarodni tabor održan je 1920. u Olimpiji u Londonu, a prva međunarodna konferencija o skautizmu održana je 1922. u Parizu i od tada je skautizam postao svetski pokret.

Obrazovan u Čarterhaus školi, Bejden-Pouel je služio u britanskoj vojsci od 1876. do 1910. u Indiji i Africi.[6] Godine 1899, tokom Drugog burskog rata u Južnoj Africi, Bejden-Pouel je uspešno obranio grad u opsadi Mafekinga.[7] Nekoliko njegovih knjiga, napisanih za vojno izviđanje i izviđačku obuku tokom njegovih afričkih godinama, takođe je steklo popularnost među dečacima. U avgustu 1907, on je održao demonstracijski kamp, Izviđački kamp na ostrvu Braunse, što se smatra početkom izviđaštva.[8] Na osnovu njegovih ranijih knjiga, posebno Pomoći u izviđanju, on je napisao knjigu Izviđanje za dečake,[9] koju je 1908. godine objavio ser Artur Pirson, za dečiju čitalačku publiku. Godine 1910, Bejden-Pouel se povukao iz vojne službe i osnovao Udruženje izviđača.

Prvi izviđački skup održan je u Kristalnoj palati 1909. godine. Prisustvovale su i devojčice u izviđačkim uniformama, rekavši Bejden-Pouelu da su one „izviđačice”. Godine 1910, Bejden-Pouel i njegova sestra Agnes Bejden-Pouel pokrenuli su organizaciju Devojčice vodiči i devojčice izviđači. On se oženio 1912. godine sa Olav St Kler Soms. Robert je vodio pokrete izviđača i devojčica vodiča do penzionisanja 1937. godine. Bejden-Pouel je svoje poslednje godine proveo u Njeriju u Keniji, gde je preminuo i sahranjen 1941. godine. Njegov grob je nacionalni spomenik.[10]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Bejden-Pouel je bio sin vekečasnog profesora Bejdena Pouela, savilijskog profesora geometrije na Univerzitetu Oksford i sveštenika Engleske crkve, i njegove treće žene, Henrijete Grejs Smit, najstarije kćeri admirala Vilijama Henrija Smita. Nakon što je velečasni prof. Pouel umro 1860. godine, njegova udovica je, da bi identifikovala svoju decu sa slavom svog pokojnog muža i izdvojila svoju decu od njihove polubraće i rođaka, stilizovala porodično ime Bejden-Pouel. To ime je na kraju zakonski promenjeno Kraljevskom licencom 30. aprila 1902.[11]

Porodica oca Bejden-Pouela potiče iz Safoka.[12] Najraniji poznati predak njegove majke Smit bio je rojalistički američki kolonista; otac njene majke Tomas Varington bio je britanski konzul u Napulju oko 1800.[13]

Bejden-Pouel je rođen kao Robert Stefenson Smit Pouel na lokaciji sa adresom 6 Stanhoup (sada 11 Stanhoup Teras), Padington, London, 22. februara 1857. Njegova porodica ga je zvala Stifi (izgovara se kao „Stivi”).[14] Ime je dobio po svom kumu, Robertu Stivensonu, železničkom i građevinskom inženjeru,[15] a treće ime mu je bilo prezime njegove majke.[16] Bejden-Pouel je imao četvoro starije polubraće i sestara iz drugog od dva prethodna braka svog oca, i bio je šesto dete iz trećeg očevog braka.[17]

Bejden-Pouelov otac je umro kada je on imao tri godine. Nakon toga, Bejden-Pouela je podigla njegova majka, snažna žena koja je bila odlučna da izvede svoju decu na put. Godine 1933, on je izjavio o njoj: „Celokupna tajna mog snalaženja u životu leži u mojoj majci.”[14][18][19]

On je pohađao školu Rouz Hil, Tanbridž Vels i dobio stipendiju za Čarterhaus, prestižnu javnu školu koja je dobila ime po zgradama drevnih kartuzijanskih manastira koje je zauzimala u Londonu.[20] Međutim, dok je on tamo bio učenik, škola se preselila u nove namenski izgrađene prostorije na selu u blizini Godalminga u Sariju. On je svirao klavir i violinu, bio je ambidekstrijski umetnik i uživao je u glumi. Praznike je provodio na ekpedicijama na jedrilicama ili kanuima sa braćom. Bejden-Pouelovo prvo upoznavanje sa izviđačkim veštinama bilo je kroz vrebanje i kuvanje divljači, dok je izbegavao nastavnike u obližnjoj šumi, što je bilo strogo zabranjeno.[14]

Vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1876, Bejden-Pouel se pridružio 13. husarskom konjičkom puku u Indiji u činu poručnika. On je poboljšao i usavršio svoje vojne izviđačke veštine među Zulu narodom početkom 1880-ih u provinciji Natal u Južnoj Africi, gde je bio postavljen njegov puk, i gde je bio pomenjan u depešama. Bejden-Pouelove veštine su impresionirale njegove pretpostavljene i 1890. proglašen je višim majorom sa zadicima vojnog sekretara i višeg ađutanta vrhovnog komandanta i guvernera Malte, njegovog ujaka generala ser Henrija Avgustusa Smita.[14] On je bio je poslat na Maltu na period od tri godine, gde je takođe radio kao obaveštajni oficir za Mediteran za direktora vojne obaveštajne službe.[14] On je često je putovao prerušen u kolekcionara leptira, pri čemu je uključivao planove vojnih instalacija u svoje crteže krila leptira.[21] Godine 1884, on je objavio delo Reconnaissance and Scouting.[22]

Bejden-Pouel se vratio u Afriku 1896. godine i služio u Drugom matabelskom ratu, u ekspediciji za rasterećenje osoblja Britanske južnoafričke kompanije pod opsadom u Bulavaju.[23] Ovo je za njega bilo formativno iskustvo ne samo zato što je komandovao izviđačkim misijama na neprijateljskoj teritoriji u brdima Matoposa, već i zato što su mnoge njegove kasnije izviđačke ideje ovde uzele maha.[24] Tokom ove kampanje prvi put je upoznao i sprijateljio se sa američkim izviđačem Frederikom Raselom Bernamom, koji je Bejden-Pouela upoznao sa pričama o američkom Starom Zapadu i drvnoj radinosti (tj. skautkraftu), a ovde se prvi put upoznao sa verzija zapadnog kaubojskog šešira iz Montane, koje je Stetson naveliko proizvodio, a koji je takođe postao poznat kao kampanjski šešir, i sa mnogim svestranim i praktičnim upotrebama marame.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chapter 8, end of first paragraph, "Window on my Heart" by Olave Baden-Powell as told to Mary Drewery, published by the Girl Guides Assoc, 1983
  2. ^ „Silver Buffalo Awards”. Boy Scouts of America. 2014. Arhivirano iz originala 13. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  3. ^ „The Library Headlines”. ScoutBase UK. Arhivirano iz originala 15. 3. 2005. g. Pristupljeno 2. 12. 2006. 
  4. ^ Tvrtko Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
  5. ^ Deacon, Michael (8. 1. 2016). „The eccentric world of Robert Baden-Powell”. The Telegraph. Telegraph Media Group Limited. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  6. ^ „Lord Baden Powell”. Godalming Museum. Godalming Museum Trust. Arhivirano iz originala 02. 12. 2021. g. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  7. ^ Köhler, Karl (jun 2001). „Some Aspects of Lord Baden-Powell and the Scouts at Modderfontein”. Military History Journal. 12 (1). Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  8. ^ „Scouting and Guiding on Brownsea Island”. National Trust. National Trust. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  9. ^ Bond, Jenny; Sheedy, Chris (26. 9. 2009). „Forged in the Heat of Battle: The Origin of the Boy Scouts”. Mental Floss. Mental Floss, Inc. Pristupljeno 21. 2. 2018. 
  10. ^ Wendell, Bryan (11. 4. 2014). „Scouting family takes pilgrimage to Baden-Powell's grave in Kenya”. Bryan on Scouting. 
  11. ^ Charles Mosley, ur. (1999). Burke's Peerage and Baronetage (106th izd.). Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. str. 159. 
  12. ^ Edgar Powell (1891). „The Powell Pedigree”. London: William Clowes and Sons, Limited. Pristupljeno 1. 7. 2019. 
  13. ^ The dispatches and letters of Vice Admiral Viscount Nelson. 6. Henry Colburn. 1846. str. 69. 
  14. ^ a b v g d đ Jeal, Tim (1989). Baden-Powell. London: Hutchinson. ISBN 0-09-170670-X. 
  15. ^ „The life of Robert Stephenson – A Timeline”. Robert Stephenson Trust. Arhivirano iz originala 15. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 10. 2009. 
  16. ^ „The Scouting Pages”. The Scouting Pages. 9. 8. 1907. Arhivirano iz originala 26. 3. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  17. ^ „The Powell Pedigree | Home”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2017. g. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  18. ^ Palstra, Theo P. M. (april 1967). Baden-Powell, zijn leven en werk [Baden-Powell, His Life and Work, a True Story] (na jeziku: holandski). Den Haag: De Nationale Padvindersraad. 
  19. ^ Drewery, Mary (1975). Baden-Powell: The Man Who Lived Twice. London: Hodder & Stoughton. ISBN 0-340-18102-8. 
  20. ^ „The Charterhouse | Open House London 2019”. openhouselondon.open-city.org.uk. Arhivirano iz originala 8. 7. 2020. g. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  21. ^ Baden-Powell, Lieuth.-Gen. Sir Robert (1915). „My Adventures As A Spy”. C. Arthur Pearson, Ltd. Arhivirano iz originala 19. 9. 2017. g. Pristupljeno 24. 12. 2017. 
  22. ^ Baden-Powell, Robert (1884). Reconnaissance and scouting. A practical course of instruction, in twenty plain lessons, for officers, non-commissioned officers, and men. London: W. Clowes and Sons. OCLC 9913678. 
  23. ^ Baden-Powell, Robert (1897). The Matabele Campaign, 1896. Greenwood Press. ISBN 0-8371-3566-4. 
  24. ^ Proctor, Tammy M. (jul 2000). „A Separate Path: Scouting and Guiding in Interwar South Africa”. Comparative Studies in Society and History. 42 (3): 605—631. ISSN 0010-4175. S2CID 146706169. doi:10.1017/S0010417500002954. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Бејден-Поуел&oldid=27554084”