Robert de Niro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Robert de Niro
Robert de Niro 2016. godine
Lični podaci
Puno imeRobert de Niro Mlađi
Datum rođenja(1943-08-17)17. avgust 1943. (80 god.)
Mesto rođenjaNjujork, Njujork, SAD
Zanimanjeglumac, reditelj, producent
Porodica
SupružnikDajana Abot (1976—1988)
Grejs Hajtauer (1997—danas)
Rad
Aktivni period1965—danas
tribecafilm.com
Veza do IMDb-a

Robert de Niro Mlađi (engl. Robert De Niro, Jr.; Njujork, 17. avgust 1943) američki je glumac.[1]

Njegova prva glavna uloga je uloga u filmu Bang the Drum Slowly. Godine 1974. glumi mladog don Vita Korleonea i uloga u tom filmu mu donosi Oskara za najboljeg sporednog glumca. Poznat je po svojoj dugogodišnjoj saradnji sa filmskim režiserom Martinom Skorsezeom. Ta saradnja je počela 1973. ulogom u filmu Opasne ulice, a za ulogu Džejka La Mote u Skorsezeovom Razjarenom biku bio je nagrađen Oskarom za najboljeg glumca 1980. godine. Za Oskara je bio nominovan za uloge u Skorsezeovim filmovima Taksista (1976) i Rt Straha (1991), a takođe je bio nominovan i za uloge u filmu Lovac na jelene (1978) i u filmu Buđenja (1990). Poznat je i kao učenik poznate glumačke škole koju je vodila glumica Stela Adler. Sebe smatra Italo-Amerikancem i ima italo-američki naglasak.

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

De Niro je rođen u Njujorku, kao sin Roberta de Nira starijeg, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla (De Nirov čukundeda je bio italijanski imigrant iz sela Ferazano, Molize) i Virdžinije Admiral koja se takođe bavi slikarstvom. Oni su se sreli na časovima slikanja kod Hansa Hofmana u Provinstaunu, Masačusets. Roditelji su mu se razveli kad je imao dve godine. Njegov biograf Džon Bakster tvrdio je da je njegov otac bio homoseksualac i da je bio u odnosima sa pesnikom Robertom Dankanom, dramskim piscem Tenesijem Vilijamsom i slikarom Džeksonom Polokom.

De Niro je prvo pohađao Little Red School House a kasnije ga je majka upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kad je imao 13 godina i pridružio se uličnoj bandi u Maloj Italiji gde je zaradio nadimak Bobby Milk (Bobi Mlekce) zahvaljujući svojoj svom belom tenu. Zatim se posvađao s ocem, iako su se kasnije pomirili kada je, u 18 godina, otišao za Pariz da vrati oca kući, koji je počeo da pati od depresije. De Niro je pohađao Konzervatorijum Stele Adler, kao i Glumački studio Lija Strasberga (iako je De Niro došao u sukob sa Strasbergovim metodama, a svoje članstvo je koristio samo zarad profesionalnog prestiža). Sa 16 godina pojavio se u Čehovljevom Medvedu.

Filmska karijera[uredi | uredi izvor]

Robert de Niro, fotografija iz 1988. godine

Prvu značajnu saradnju imao je u 20. godini sa Brajanom de Palmom 1963. kad se pojavio u filmu Venčanje; taj film, međutim, nije izašao do 1969.[1] Većinu šezdesetih je proveo radeći u pozorišnim radionicama i of-Brodvej produkcijama. Igrao je malu ulogu u francuskom filmu Tri sobe na Menhetnu (Three Rooms in Manhattan, 1965) a ponovo je radio sa De Palmom na filmovima Pozdravi iz 1968. i Zdravo, mama iz 1970. godine.

Privukao je pažnju javnosti 1973. godine ulogom bolesnog hvatača Jenkija u Lakše malo s bubnjevima. Iste godine započeo je plodnu saradnju sa Skorsizom nezaboravnom ulogom malog mafijaškog prevaranta Džonija Boja u filmu Ulice zla, u kome je Harvi Kajtel glumio Čarlija. Sledila je izuzetno uspešna saradnja glumca i režisera u filovima kao što su Taksista (1976), Njujork, Njujork (1977), Razjareni bik (1980), Kralj komedije (1983), Dobri momci (1990), Rt straha (1991) i Kazino (1995). U ovim filmovima De Niro je uglavnom glumio „šarmantne sociopate”. Taksista je posebno značajan za De Nirovu karijeru; mitska uloga Trevisa Bikla izbacila ga je u zvezde i zauvek povezala De Nirovo ime s poznatim Biklovim monologom You talkin' to me? (Meni kažeš?).

Godine 1978, De Niro je igrao Majkla Vronskog u slavnom filmu o Vijetnamskom ratu Lovac na jelene.[1] Druga značajna uloga bila je u filmu Serđa Leonea Bilo jednom u Americi, u kome je glumio jevrejskog gangstera Dejvida Tupavog Aronsona (1984). Od sredine osamdesetih De Niro je počeo povremeno da glumi komične role i postigao je veliki uspeh i u tom žanru, filmovima kao što su Brazil (1985), Ponoćna trka (1988), Wag the Dog (1997), Gangster pod stresom (1999), Gangster pod stresom 2 (2002), Upoznaj moje roditelje (2000) i Upoznajte Fokerove (2004).

U kasnim devedesetim De Niro je počeo da ulaže u područje Tribeka u Njujorku, ustanovljavajući filmski studio i filmski festival. De Niro je kasnije priznao da je neke ispodprosečne filmove, koje je snimio u devedesetim, snimao samo da bi obezbedio novčanu podršku ovom dobrotvornom poduhvatu.

Osvojio je dva Oskara: kao najbolji glumac za ulogu u Razjarenom biku i za sporednu ulogu u filmu Kum 2.[1]

Zanimljivo je da su De Niro i Marlon Brando jedini par glumaca koji su dobili nagrade glumeći isti lik: Brando za ulogu starog Don Vita Korleonea (iako je nagradu odbio) u filmu Kum, dok je De Niro kasnije dobio nagradu za ulogu mladog Vita u filmu Kum 2. Brando i De Niro nisu radili zajedno na sceni sve do filma Skor (Pogodak, 2001). De Niro se u stvari prijavio za ulogu Sonija u prvom „Kumu”, ali je uloga dodeljena Džejmsu Kanu. Kada je režiser Frensis Ford Kopola pripremao „Kuma 2” setio se De Nira i znao da će on da glumi mladog Vita Korleonea.

Hvaljen zbog svoje posvećenosti ulogama, De Niro se udebljao 27 kilograma i uzimao časove iz boksa da bi portretisao Džejka LaMotu u Razjarenom biku, sastrugao zube zbog filma Rt straha i naučio da svira saksofon zbog filma Njujork, Njujork.

De Nira smatraju veštim posmatračem fizičkih pokreta i detalja i zato je perfekcionista. Često ga upoređuju s drugom glumačkom ikonom Al Pačinom, s kojim je glumio u Kumu 2 1974, Vrelina 1995. i Opravdano ubistvo 2006. godine.

On je režirao Dobri pastir (2006), u kome glumi zajedno s Metom Dejmonom i Andželinom Džoli. Film će obeležiti povratak glumca Džoa Pešija, koji je bio van scene skoro deceniju, u maloj ulozi.

De Niro je suvlasnik otmenog restorana „Rubikon” u San Francisku, zajedno sa Frensisom Fordom Kopolom i Robinom Vilijamsom.

Lični život[uredi | uredi izvor]

De Niro se dvaput ženio. Ima usvojenu kćerku Drinu (ime je dobila po reci Drini)[2] i sina Rafaela iz prvog braka s Dijanom Abot, te dva sina — Džulijana Henrija i Arona Kendrika iz dugotrajne veze s bivšim foto modelom Tuki Smit. Dečaci blizanci su začeti oplodnjom in vitro. Rafael, bivši glumac, sada je u poslu sa nekretninama u Njujorku. Krajem 2004. De Niro se ponovo oženio svojom drugom ženom, Grejs Hajtauer, bivšom stjuardesom. Njihov sin Eliot je rođen 1998. Bračni par je kratko posle toga podneo zahtev za razvod, navodno zbog neslaganja oko, između ostalog, De Nirovog „radoholizma”. Ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana.

De Niro i Grejs žive u Njujorku gde su se ponovo venčali. De Niro ima odranija mesta stanovanja na istočnoj i zapadnoj strani Menhetna.

De Niro, čiji su preci sa očeve strane emigrirali iz Italije, trebalo je da dobije počasno italijansko državljanstvo na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru 2004. Međutim, Red sinova Italije u Americi uložio je protest italijanskom premijeru Berluskoniju tvrdeći da je De Niro naneo štetu ugledu Italijana i Italo-Amerikanaca jer ih stalno predstavlja kao kriminalce. Ministar kulture Đulijano Urbani odbio je te prigovore i svečanost je odložena za oktobar u Rimu. Rasprave su se ponovo razbuktale kada se De Niro nije pojavio na dva medijska događaja tog oktobra u Italiji. To je podgrejalo špekulacije da on zapravo ne želi tu počast. De Niro je to negirao, opravdavajući svoje nepojavljivanje „ozbiljnim komunikacijskim problemima” koji nisu na vreme otklonjeni, tvrdeći da je „poslednja stvar koju bi uradio da uvredi nekoga” i da „voli Italiju”. Urbani se nada da će uskoro uručiti priznanje, iako nije određen tačan datum. Iako u De Nirovim venama teče i irska, nemačka, holandska i francusko-britanska krv), on je izjavio da se identifikuje „više sa svojim italijanskim delom, nego s ostalima.”

De Niro je verni simpatizer Demokratske stranke i verbalno je podržao Ala Gora na predsedničkim izborima 2000. i Džona Kerija 2004. Godine 1998. lobirao je u kongresu protiv smenjivanja predsednika Klintona (on je lični prijatelj porodice Klinton), a u avgustu 2004. objavio je da neće da primi počasno italijansko državljanstvo lično da ne bi obeshrabrio Italijane koji žive u Americi da ne glasaju za Kerija, što je izazvalo dalje rasprave oko te počasti.

Iako je otkriven 2003, De Niro je držao u tajnosti da ima rak prostate, ali se veruje da se podvrgao prostatektomiji.

On je visok 175 cm. Levoruk je.

Veliki je prijatelj glumca Džoa Pešija i prijatelj je i sa Novakom Đokovićem.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrađen[uredi | uredi izvor]

God. Nagrada Kategorija Film
1974. Oskar Najbolji sporedni glumac Kum 2
1980. Oskar Najbolji glavni glumac Razjareni bik
1981. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (drama) Razjareni bik

Nominovan[uredi | uredi izvor]

God. Nagrada Kategorija Film
1976. Oskar Najbolji glavni glumac Taksista
1978. Oskar Najbolji glavni glumac Lovac na jelene
1990. Oskar Najbolji glavni glumac Buđenja
1991. Oskar Najbolji glavni glumac Rt straha
1976. BAFTA Najbolji novajlija Kum 2
1977. BAFTA Najbolji glavni glumac Taksista
1980. BAFTA Najbolji glavni glumac Lovac na jelene
1982. BAFTA Najbolji glavni glumac Razjareni bik
1984. BAFTA Najbolji glavni glumac Kralj komedije
1991. BAFTA Najbolji glavni glumac Dobri momci
1977. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (drama) Taksista
1978. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (mjuzikl ili komedija) Njujork, Njujork
1979. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (drama) Lovac na jelene
1989. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (mjuzikl ili komedija) Ponoćna trka
1992. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (drama) Rt straha
2000. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (mjuzikl ili komedija) Mafijaš pod stresom
2001. Zlatni globus Najbolji glavni glumac (mjuzikl ili komedija) Njeni roditelji

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Roberta de Nira
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1968. Pozdravi Greetings Jon Rubin
1969. Sam's Song Sam Nicoletti
1969. Venčanje The Wedding Party Cecil
1970. Bloody Mama Lloyd Barker
1970. Zdravo, mama Hi, Mom! Jon Rubin
1971. Jennifer on My Mind Mardigian
1971. Born to Win Danny
1971. The Gang That Couldn't Shoot Straight Mario Trantino
1973. Lakše malo s bubnjevima Bang the Drum Slowly Bruce Pearson
1973. Ulice zla Mean Streets John 'Johnny Boy' Civello
1974. Kum 2 The Godfather: Part II Vito Korleone
1976. Taksista Taxi Driver Travis Bickle
1976. Dvadeseti vek Novecento Alfredo Berlinghieri
1976. Poslednji magnat The Last Tycoon Monroe Stahr
1977. Njujork, Njujork New York, New York Jimmy Doyle
1977. The Godfather Saga Young Vito Corleone
1978. Lovac na jelene The Deer Hunter Michael Vronsky
1980. Razjareni bik Raging Bull Jake La Motta
1981. True Confessions Des Spellacy
1983. Kralj komedije The King of Comedy Rupert Pupkin
1984. Bilo jednom u Americi Once Upon a Time in America David 'Noodles' Aaronson
1984. Zaljubljivanje Falling in Love Frank Raftis
1985. Brazil Brazil Archibald 'Harry' Tuttle
1986. Misija The Mission Rodrigo Mendoza
1987. Anđeosko srce Angel Heart Louis Cyphre
1987. Nesalomivi The Untouchables Al Kapone
1988. Ponoćna trka Midnight Run Jack Walsh
1989. Britva Jacknife Joseph 'Jacknife' Megessey
1989. Mi nismo anđeli We're No Angels Ned
1990. Stanley & Iris Stanley Everett Cox
1990. Dobri momci Goodfellas Jimmy Conway
1990. Buđenja Awakenings Leonard Lowe
1991. Guilty by Suspicion David Merrill
1991. Povratni udar Backdraft Donald 'Shadow' Rimgale
1991. Rt straha Cape Fear Max Cady
1992. Mistress Evan M. Wright
1992. Noć i grad Night and the City Harry Fabian
1993. Mad Dog and Glory Wayne 'Mad Dog' Dobie
1993. Dečakov život This Boy's Life Dwight Hansen
1993. A Bronx Tale Lorenzo Anello
1994. Frankenštajn Frankenstein The Creature
1995. Cent et une nuits de Simon Cinéma, Les Le mari de la star-fantasme en croisière
1995. Kazino Casino Sam 'Ace' Rothstein
1995. Vrelina Heat Neil McCauley
1996. Obožavalac The Fan Gil Renard
1996. Spavači Sleepers Father Bobby
1996. Marvinova soba Marvin's Room Dr. Wally
1997. Zemlja policajaca Cop Land Lt. Moe Tilden
1997. Ratom protiv istine Wag the Dog Conrad Brean
1997. Džeki Braun Jackie Brown Louis Gara
1998. Velika očekivanja Great Expectations Arthur Lustig
1998. Ronin Ronin Sam
1999. Mafijaš pod stresom Analyze This Paul Vitti
1999. Flawless Walt Koontz
2000. The Adventures of Rocky & Bullwinkle Fearless Leader
2000. Ljudi od časti Men of Honor Chief Leslie W. 'Billy' Sunday
2000. Njeni roditelji Meet the Parents Džek Berns
2001. 15 minuta slave 15 Minutes Detective Eddie Flemming
2001. Plen The Score Nick Wells
2002. Showtime Det. Mitch Preston
2002. Grad na obali City by the Sea Vinsent Lamarka
2002. Mafijaš pod stresom 2 Analyze That Paul Vitti
2004. Dar od Boga Godsend Richard Wells
2004. Shark Tale Don Lino glas
2004. Upoznajte Fokerove Meet the Fockers Jack Byrnes
2004. The Bridge of San Luis Rey Archbishop of Peru
2005. Žmurke Hide and Seek David Callaway
2006. Dobri pastir The Good Shepherd Bill Sullivan
2007. Stardust Captain Shakespeare
2007. What Just Happened? Art Linson
2008. Pravično ubistvo Righteous Kill
2008. The Winter of Frankie Machine Frankie Machine
2008. Sugarland Señor Fanjul
2008. First Man Business Mogul/First Man
2010. Upoznajte male Fokerove Little Fockers Džek Berns
2011. Godine ljubavi Manuale d'amore 3 Adrian
2011. Nova godina u Njujorku New Year's Eve Sten Haris
2012. U dobru i u zlu Silver Linings Playbook Patricio „Pet” Soltano stariji
2013. Sezona ubijanja Killing Season Ben Ford
2015. Mlađi referent The Intern Ben Vitaker
2015. Džoj Joy Rudi Mangano
2016. Dekica pušten sa lanca Dirty Grandpa Ričard „Dik” Keli
2016. Ruke od kamena Hands of Stone Rej Arsel
2019. Irac The Irishman Frenk „Irac” Širan
2019. Džoker Joker Mari Frenklin
2020. Rat s dekom The War with Grandpa Ed Marino
2022. Amsterdam Amsterdam Gil Dilenbek
2023. Praznici na italijanski About My Father Salvo Maniskalko
2023. Ubistva pod cvetnim mesecom Killers of the Flower Moon Vilijam Hejl

Honorari[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Robert De Niro-Biografija”. Sinemanija-Sve o sedmoj umetnosti. Arhivirano iz originala 27. 01. 2019. g. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  2. ^ Biografija Drine de Niro na IMDb-u. Pristupljeno 24. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_де_Ниро&oldid=27472843”