Robinzon Kruso

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srpsko izdanje Knjige iz 1799. godine.

Robinzon Kruso (engl. Robinson Crusoe, /ˌrɒbɪnsən ˈkruːsoʊ/) roman je Danijela Defoa, prvi put objavljen 25. aprila 1719. godine.

Ovaj roman je priča o doživljajima lika po kome roman nosi naziv, engleskog brodolomnika koji je proveo 28 godina na dalekom tropskom ostrvu, na kojem je doživeo razne avanture pre nego što su ga konačno spasili. Zanimljivo je Robinzonovo snalaženje na pustom ostrvu i njegova borba za preživljavanje u divljini, što je do tada bilo neshvatljivo.

Priča je bila inspirisana stvarnim dogodovštinama Aleksandra Selkirka, škotskog brodolomnika koji je živeo nešto više od četiri godine na pacifičkom ostrvu koje se zvalo Mas a Tijera (šp. Más a Tierra) i koje je 1966. godine preimenovano u Ostrvo Robinzona Krusoa, u Čileu.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Nakon bega od kuće i raznih peripetija, Robinzon Kruso je doživeo brodolom, koji je preživeo, ali su ga talasi izbacili na ostrvo. Sa nasukanog broda uspeo je da spasi hranu, piće, oružje, alat itd. Kada je spasavanje stvari s broda bilo gotovo, napravio je kolibu sa jakom ogradom, sklopio nameštaj i počeo da lovi. Plašeći se da se ne izgubi u vremenu, Robinzon Kruso je napravio kalendar. Iako nezadovoljan svojom situacijom, uvek je nalazio izlaze i rešenja. Pošto je imao mastilo i papir, zapisivao je događaje na ostrvu. Pronašao je razne vrste voća i počeo da se bavi zemljoradnjom. Da bi odložio svoje prve plodove, napravio je korpe od pruća i posude od gline. Na drugoj strani ostrva napravio je malu vikendicu. Uživao je upoznajući razne vrste ptica. Pošto se u trenucima bolesti počeo moliti, to mu je pomoglo, kako je on verovao, te je postao mnogo bolji vernik nego pre.

Velika želja za povratkom kući, navela ga je na izgradnju čamca. Posle dugotrajnog i napornog rada, shvatio je da je pogrešio. Čamac je bio jako veliki, te ga nije mogao dogurati do vode. Drugi pokušaj je bio uspešniji. Međutim, kada se sa novim čamcem uputio u obilazak ostrva, pojavila se struja zbog koje je zamalo odvučen na pučinu. Odlučio je da uzgaja koze radi mleka i mesa.

Najveći strah na ostrvu doživeo je kada je ugledao stopu u pesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i veoma se uplašio. Kada je skupio snagu i ponovno izašao, naišao je na ljudske lobanje i kosti. Pošto je strah sve više rastao, bio je srećan kad je pronašao pećinu u kojoj je mogao da se sakrije. Jednog dana, Robinzon je konačno ugledao ljudoždere na obali. Iz zaklona je posmatrao njihovo ponašanje. Zarobljenike su ubijali, pržili meso i jeli. Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini. Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan. Posada broda je ili bila mrtva ili je već napustila brod.

Jedne noći Robinzon je usnuo neobičan san. Taj san mu se ostvario kada je spasio jednog domoroca, koji mu je kasnije postao dobar prijatelj. Iako se Robinzon u početku pribojavao, odlučio je da prevaspita ljudoždera Petka. Posle mnogo muke, njih dvojica su se sporazumevali govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa. Petko je pomagao Robinzonu u svakodnevnim poslovima. Pošto se Petko dobro razumeo u obradu drveta, zajedno su napravili veliki čamac. Konačno, Petko je mnogo pomogao Robinzonu u bitkama sa divljacima i gusarima. Njihova najvažnija bitka bila je bitka za brod kojim su njih dvojica na kraju napustili ostrvo. Otišli su u Španiju i Englesku, gde je Robinzon uspeo da dobije nazad svoj imetak, oženi se i najzad nastavi svoj uobičajeni život.

Istorija romana[uredi | uredi izvor]

Pravi puni naslov romana[uredi | uredi izvor]

Pravi puni naslov romana bio je neobično dug (takva je onda bila moda) Život i neobični i iznenađujući doživljaji Robinsona Kruzoa mornara iz Jorka, koji je proživeo 28 godina na pustom ostrvu u Americi, blizu ušća reke Orinoko, na čiju je obalu izbačen posle brodoloma broda u kojemu su poginuli svi članovi posade, osim njega, S opisom toga kako su ga na kraju spasili gusari. Napisao on sam[2] Naslov sledećeg izdanja knjige, u jesen iste godine, Defo je promenio i na kraju dodao - Poslano po prijatelju.[2]

Nastanak i pozadina romana[uredi | uredi izvor]

Danijel Defo napisao je Robinzona kad je imao šezdeset godina, nakon brojnih životnih padova i uspona. Njegov otac je hteo da postane pastor, ali on se posvetio trgovini i doživeo bankrotstvo. Spasilo ga je pisanje raznoraznih članaka, dok mu je pisanje romana donelo slavu i bogatstvo pred kraj života.[3] U to vreme u engleskoj književnosti postojala su samo dva tematska žanra, ljubavni i putopisni romani (sa puno avantura). Nešto pre pisanja Robinzona britansku javnost uzbudila je knjiga Krstarenje oko sveta Vudesa Rodžersa, objavljena 1712. On je u njoj između ostalog ispričao sudbinu škotskog mornara Aleksandra Selkirka koji je nakon svađe sa kapetanom na vlastiti zahtev iskrcan i ostavljen na pustom ostrvu Mastira (pored čileanske obale) - 1704. Na tom hladnom ostrvu je Selkirk živeo sve do 1709.[4] hraneći se kozama, kad ga je spasila ekspedicija Vudesa Rodžersa. Mnogi i danas smatraju da je to bila inspiracija Defou za njegov roman[4][3] iako ima i drugih teza. Po jednoj on je samo preuzeo i prepravio spis vojvode Roberta Harlija, za kog je pisao političke pamflete, zapravo ga pokrao.[2] Možda mu je inspiracija bila sudbina mornara Roberta Noksa koji je 1659. živeo kao brodolomac na Cejlonu.

Nešto pre Defoa - 1668, Henri Nevil napisao je roman Pinesovo ostrvo[2] u kom njegov junak Džordž Pajn sa četiri suputnice doživi brodolom i spasi se dočepavši se pustog tropskog ostrva, gde ima hrane u izobilju. Njegova zla sudbina, ispadne potpuna suprotnost - jer se za hranu ne mora truditi, već život provodi u ljubavi sa svoje četiri partnerke. Pa se može pretpostaviti da mu to delo ipak nije bilo uzor.

Petko se klanja Robinzonu posle svog izbavljenja.

Literarna vrednost i pravi smisao[uredi | uredi izvor]

Defo je pre svega bio novinar, koji je pisao o ekonomiji, pa njegov Robinzon nema izuzetnu literarnu vrednost.[3] Robinzon Kruzo je pre svega optimistička himna u slavu života, i oda tek rađajućoj engleskoj kolonijalnoj ekspanziji i budućoj industrijskoj revoluciji i kapitalizmu u njegovoj devičanskoj fazi.[3] Svet je u Defoovo doba još bio velika neistražena bajkovita nepoznanica, dovoljno velik da pruži rajsko obilje - svakom onom koji ga marljivo iskoristi u vlastitu korist. Na zemlji je tad živelo samo 610 miliona stanovnika[5], a po nekim delovima niti jedan. Trebalo se dakle samo odvažiti i krenuti na put, jer ko traži taj će i naći. Naslovni junak romana Robinzon nije uzvišeni lik (kakvi su dotad bili predmet literature), već sasvim obični čovek svog vremena, nošen prizemnim i pragmatičnim ciljevima, da preživi i zbog tog je bio blizak i čitaocima kasnijih naraštaja. On je tipični engleski puritanac svoga doba, koji spašava Petka od ljudoždera, i nastoji da ga civilizuje u skladu sa svojim hrišćanskim moralom, ali isto tako se saznaje da mu uopšte nije bilo nemoralno da krene u kupovinu robova za svoju plantažu. On nije ni previše pametan - par meseci utroši na gradnju piroge, koju kasnije ne može da porine u more, ali je neverovatno uporan i nikad previše ne očajava. Kad ga uhvati malodušnost, postane racionalni knjigovođa života i jednostavno stavi na jednu stranicu loše stranice svog položaja (sam je na pustom ostrvu) a na drugu pozitivne (živ sam i imam što jesti) dakle dobro je. Po tom svom neuništivom optimizmu nalik je Del boju iz današnjeg serijala o Troterima.

Uspeh i sledeći nastavci[uredi | uredi izvor]

Defo je nakon uspeha Robinzona napisao i nastavak romana pod naslovom - Novi doživljaji Robinzna Krusa (engl. The Farther Adventures of Robinson Crusoe) 1719. [4] To je trebalo da bude poslednji nastavak serijala, kako je objavio u naslovu knjige.[2] Knjiga nije ponovila uspeh prvog romana, jer avanture već ostarelog Robinzona koji se sa sedamdeset godina, vraća na svoje ostrvo u pratnji sinovca i Petka, nije više imala čar borbe za samoodržanje i onu životnu energiju kojom je odisao naslovni lik u prvom delu serijala. Iako u njoj Robinzon doživi puno više peripetija dok se preko Madagaskara, Kine i Sibira ne vrati u Englesku.[2]

Defo je i pored neuspeha nastavka sage o Robinzonu, napisao i njegov treći deo Važna razmišljanja tokom života i neobičnih doživljaja Robinzona Kruza i njegova vizija anđeoskog sveta (engl. Serious Reflections During the Life & Surprising Adventures of Robinson Crusoe, With His Vision of the Angelic World), koji je objavio u avgustu 1720. U njoj se kroz usta Robinzona bavio uglavnom moralnim i političkim razmišljanjima o tadašnjem svetu. Robinzonu u tadašnjem svetu - najviše smeta paganstvo, ali misli da hrišćanstvo ne treba širiti mačem, ali onda par redova dalje kaže - kada bi se evropski kneževi ujedinili, lako bi pomeli Turke i Persijance i iskorenili ime Muhameda, najgoreg varalice.[2]

Uticaj i refleksije na Robinzona[uredi | uredi izvor]

Defoov Robinzon podstaknuo je celi novi žanr sličnih romana takozvanih robinzonijada, u nizu zemalja.[2] Pod uticajem Robinzonovog uspeha nastala su i Sviftova Guliverova putovanja iz 1726, a i Žil Vern se reflektovao na Robinzona u svom Tajanstvenom ostrvu - 1874.

Robinzonijade postoje i danas u brojnim novelama Naučne fantastike i sapunicama tog žanra

Slavni irski književnik Džejms Džojs rekao je da je Robinzon simbol britanskog kolonijalizma:

On je pravi prototip britanskog koloniste ...." Sav anglosaksonski duh je sintetisan u Kruzou: muška nezavisnost, nesvesna okrutnost, upornost, spora ali efikasna inteligencija, seksualna ravnodušnost i sračunata uzdržanost.

Čak se i Karl Marks bavio analizom Robinzona u svom klasičnom delu Das Kapital, rugajući se raširenoj modi citiranja pozitivnih iskustava Robinzonovog vrednog i upornog rada u klasičnoj ekonomiji tog vremena iz ipak izmišljene priče. Ali je i primetio u skladu sa marksističkim pogledom na svet, da Robinzonovo iskustvo preživljavanja na pustom ostrvu predstavlja priznanje veće ekonomske vrednosti rada nad kapitalom, jer sam Robinzon zaključuje da je novac koji je pronašao na olupini broda, za njega bezvredan, naročito u poređenju sa pronađenim alatom.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fiction as Authentic as Fact
  2. ^ a b v g d đ e ž „Pravi pustinjaci imaju otok u sebi” (na jeziku: hrvatski). Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 8. 09. 2012. 
  3. ^ a b v g Tvrtko Kulenović (1989). Robinzon Kruzo (na jeziku: srpskohrvatski). Svjetlost, Sarajevo. ISBN 86-01-0129-4 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  4. ^ a b v „Robinson Crusoe” (na jeziku: engleski). Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 2. 09. 2012. 
  5. ^ „World Population” (na jeziku: engleski). THISTLEROSE PUBLICATIONS. Arhivirano iz originala 13. 04. 2011. g. Pristupljeno 2. 09. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Tvrtko Kulenović (1989). Robinzon Kruzo (na jeziku: srpskohrvatski). Svjetlost, Sarajevo. ISBN 86-01-0129-4 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  • Hermann F. Wagner: Robinson in Oesterreich. Ein Beitrag zur Geschichte der Deutschen Robinson-Litteratur. Salzburg 1886.
  • Hermann F. Wagner: Robinson und die Robinsonaden in unserer Jugendliteratur. Literaturgeschichtliche Studie. In: Jahresbericht der k. k. Franz Joseph-Realschule. Wien 1903, Band 28, S. 3–20.
  • Ian Watt: Robinson Crusoe, Individualismus und der Roman. In: Willi Erzgräber (eds.): Interpretationen, Band 7: Englische Literatur von Thomas Morus bis Laurence Sterne. Fischer Verlag, Frankfurt a. M. et al. 1970, S. 227–260.
  • Robert Weimann: Daniel Defoe – Robinson Crusoe. In: Franz K. Stanzel: Der englische Roman – Vom Mittelalter zur Moderne. Band I. Bagel Verlag Düsseldorf 1969, S. 108–143.
  • Boz (Charles Dickens) (1853). Memoirs of Joseph Grimaldi. London: G. Routledge & Co. 
  • Findlater, Richard (1955). Grimaldi King of Clowns. London: Magibbon & Kee. OCLC 558202542. 
  • McConnell Stott, Andrew (2009). The Pantomime Life of Joseph Grimaldi. Edinburgh: Canongate Books Ltd. ISBN 978-1-84767-761-7. 
  • Ross, Angus, ed. (1965), Robinson Crusoe. Penguin.
  • Secord, Arthur Wellesley (1963). Studies in the Narrative Method of Defoe. New York: Russell & Russell. (First published in 1924.)
  • Shinagel, Michael, ed.. Robinson Crusoe. Norton Critical Edition. 1994. ISBN 978-0-393-96452-3.. Includes textual annotations, contemporary and modern criticisms, bibliography.
  • Severin, Tim (2002). In search of Robinson Crusoe. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-07698-7. 
  • Hymer, Stephen (September 1971). "Robinson Crusoe and the Secret of Primitive Accumulation". Monthly Review. 23 (4).
  • Shinagel, Michael, ed. (1994), Robinson Crusoe. Norton Critical Edition. ISBN 978-0-393-96452-3.. By Kogul, Mariapan.
  • Backscheider, Paula (1989). Daniel Defoe: His Life. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801845123. .
  • Ewers, Chris (2018). Mobility in the English Novel from Defoe to Austen. Woodbridge: Boydell and Brewer. ISBN 978-1787442726. . Includes a chapter on Robinson Crusoe.
  • Richetti, John, ur. (2009). The Cambridge Companion to Daniel Defoe. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521675055. . Casebook of critical essays.
  • Rogers, Pat (1979). Robinson Crusoe. London: Allen and Unwin. ISBN 9780048000026. .
  • Watt, Ian (2000). The Rise of the Novel. London: Pimlico. ISBN 978-0712664271. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Robinzon Kruso na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Робинзон_Крусо&oldid=27553583”