Robinzon Kruso

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Robinzon i Petko

Robinzon Kruso (engl. Robinson Crusoe /ˌrɒbɪnsən ˈkruːsoʊ/) roman je Danijela Defoa, prvi put objavljen 1719. godine.

Ovaj roman je priča o doživljajima lika po kome roman nosi naziv, engleskog brodolomnika koji je proveo 28 godina na dalekom tropskom ostrvu, na kojem je doživeo razne avanture pre nego što su ga konačno spasili. Zanimljivo je Robinzonovo snalaženje na pustom ostrvu i njegova borba za preživljavanje u divljini, što je do tada bilo neshvatljivo.

Priča je verovatno bila inspirisana stvarnim dogodovštinama Aleksandra Selkirka, škotskog brodolomnika koji je živeo nešto više od četiri godine na pacifičkom ostrvu koje se zvalo Mas a Tijera (šp. Más a Tierra) i koje je 1966. godine preimenovano u Ostrvo Robinzona Krusoa, u Čileu.

Radnja[uredi]

Nakon bega od kuće i raznih peripetija, Robinzon Kruso je doživeo brodolom, koji je preživeo, ali su ga talasi izbacili na pusto ostrvo. Sa nasukanog broda uspeo je da spasi hranu, piće, oružje, alat itd. Kada je spasavanje stvari s broda bilo gotovo, napravio je kolibu sa jakom ogradom, sklopio nameštaj i počeo da lovi. Plašeći se da se ne izgubi u vremenu, Robinzon Kruso je napravio kalendar. Iako nezadovoljan svojom situacijom, uvek je nalazio izlaze i rešenja. Pošto je imao mastilo i papir, zapisivao je događaje na ostrvu. Pronašao je razne vrste voća i počeo da se bavi zemljoradnjom. Da bi odložio svoje prve plodove, napravio je korpe od pruća i posude od gline. Na drugoj strani ostrva napravio je malu vikendicu. Uživao je upoznajući razne vrste ptica. Pošto se u trenucima bolesti počeo moliti, to mu je pomoglo, kako je on verovao, te je postao mnogo bolji vernik nego pre.

Velika želja za povratkom kući, navela ga je na izgradnju čamca. Posle dugotrajnog i napornog rada, shvatio je da je pogrešio. Čamac je bio jako veliki, te ga nije mogao dogurati do vode. Drugi pokušaj je bio uspešniji. Međutim, kada se sa novim čamcem uputio u obilazak ostrva, pojavila se struja zbog koje je zamalo odvučen na pučinu. Odlučio je da uzgaja koze radi mleka i mesa.

Najveći strah na ostrvu doživeo je kada je ugledao stopu u pesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i veoma se uplašio. Kada je skupio snagu i ponovno izašao, naišao je na ljudske lobanje i kosti. Pošto je strah sve više rastao, bio je srećan kad je pronašao pećinu u kojoj je mogao da se sakrije. Jednog dana, Robinzon je konačno ugledao ljudoždere na obali. Iz zaklona je posmatrao njihovo ponašanje. Zarobljenike su ubijali, pržili meso i jeli. Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini. Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan. Posada broda je ili bila mrtva ili je već napustila brod.

Jedne noći Robinzon je usnuo neobičan san. Taj san mu se ostvario kada je spasio jednog domoroca, koji mu je kasnije postao dobar prijatelj. Iako se Robinzon u početku pribojavao, odlučio je da prevaspita ljudoždera Petka. Posle mnogo muke, njih dvojica su se sporazumevali govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa. Petko je pomagao Robinzonu u svakodnevnim poslovima. Pošto se Petko dobro razumeo u obradu drveta, zajedno su napravili veliki čamac. Konačno, Petko je mnogo pomogao Robinzonu u bitkama sa divljacima i gusarima. Njihova najvažnija bitka bila je bitka za brod kojim su njih dvojica na kraju napustili ostrvo. Otišli su u Španiju i Englesku, gde je Robinzon uspeo da dobije nazad svoj imetak, oženi se i najzad nastavi svoj uobičajeni život.

Spoljašnje veze[uredi]