Ronald Regan
Iz projekta Википедија
| Ronald Regan | |
|---|---|
| 6. februar 1911. — 5. jun 2004 | |
 |
|
| Red |
40. predsednik SAD
|
| Mandat | 20. januar, 1981. – 20. januar, 1989. |
| Potpredsednik | Džordž H. V. Buš |
| Prethodnik | Džimi Karter |
| Naslednik | Džordž H. V. Buš |
| Mesto rođenja | Tampiko, Ilinois |
| Mesto smrti | Milton, Masačusets |
| Politička partija | Republikanska stranka SAD |
| Supruga | Nensi Regan |
Ronald Vilson Regan (engl. Ronald Wilson Reagan) rođen u gradu Tampiku država Ilinois 6. februara 1911. a umro u mestu Bel eru, država Kalifornija, 5. juna 2004. Američki političar, 40. predsednik SAD (1981 – 1989) i 33. guverner Kalifornije (1967 – 1975).
[uredi] Filmska karijera
Pre ulaska u politiku Regan je radio kao sportski komentator, filmski glumac i predsednik američkog Udruženja filmskih glumaca (Screen Actors Guild). Glumio je uglavnom u filmovima B produkcije i može se reći da je bio zvezda tih filmova. Prvi debi imao je u filmu Love Is on the Air iz 1937. godine. Vrlo interesantna stvar u njegovoj biografiji je da se do kraja 1939. pojavljivao u 19 filmova, iako je prvi film snimio samo dve godine ranije. Nikad nije ostvario ulogu nekom većem filmskom ostvarenju.
[uredi] Politička karijera
Početkom šezdesetih prešao je iz Demokratske u Republikansku stranku i 1966. pobedio na izborima za guvernera Kalifornije sa konzervativnim ekonomskim i socijalnim programom. Reagan je na predsedničkim izborima godine 1980. ubedljivo pobedio demokratskog predsednika Džimija Kartera koji se borio za svoj drugi mandat, a njegova je pobeda pomogla i drugim kandidatima Republikanske stranke koja je uspela da poveća broj predstavnika u Senatu za 12, čime je nakon 28 godina povratila većinu u Senatu (Demokrate su ostale u većini u Predstavničkom domu).
U vreme stupanja na dužnost Regan je imao 69 godina postavši time najstariji izabrani američki predsednik. Bio je prvi Republikanac kojem je još od 1888. pošlo za rukom da pobedi demokratskog predsednika u borbi za drugi mandat. Godine 1984. još je jednom ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima porazivši Karterovog potpredsednika Valtera Mondela i osvojivši većinu glasova u 49 od 50 američkih saveznih država i gotovo 60% svih glasova birača. Razdoblje njegova dva mandata u Beloj kući bilo je prekretnica za američke Republikance i celi konzervativni pokret. Među najznačajnije Reganove poteze spadali su potpuni zaokret u ekonomskoj politici (Reaganomiks, smanjenje do tada izuzetno visokih poreza, naročito za bogatije) te zaoštravanje hladnoratovskog sukoba sa Sovjetskim Savezom i drugim komunističkim režimima širom sveta (u drugom je mandatu Regan napustio politiku konfrontacije i uspostavio do tada nezabeleženu saradnju sa sovjetskim vođom Mihailom Gorbačovom).
Šest godina nakon napuštanja Bele kuće, 1994, objavio je da boluje od Alchajmerove bolesti. Umro je 5. juna 2004. u 93. godini.
