Ropstvo Janković Stojana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Ropstvo Janković Stojana“ je srpska narodna pesma koja govori o ropstvu i ljubavi Stojana Jankovića. Pesma se zasniva na stvarnim istorijskim podacima.[1]

Radnja[uredi]

Priča ove epske pesme govori o jednom događaju iz života uskočkog starešine i serdara Stojana Jankovića. Ona prvo podseća na događaje koji su se desili pre mnogo godina, kada su Stojan Janković i Ilija Smiljanić zarobljeni i odvedeni u Stambol, gde dobijaju svu pažnju sultana i dvora, da bi mu ostali verni i u njegovoj službi. Oni donose odluku da se dočepaju ključeva, uzmu blago i konje i pobegnu. Ostvarili su zamisao, stigli do Kotara i rastali se. Stojan prvo odlazi da obiđe vinograd i tu zatiče majku kako tuguje. Ne predstavlja joj se, a ona ga skrhana bolom ne prepozna. Saznaje da mu se ljuba preudaje i on odlazi u svoje dvore. Svatovi su ga lepo primili, a on im peva pesmu o „tici lastavici“ i „siv-zelen sokolu“. Ljuba je shvatila smisao pesme, koja je izrečena u metafori. Odmah juri kod zaove i saopštava joj da se Stojan vratio. Susret brata i sestre je dirljiv. U pesmi se bezgranična radost brzo smenjuje neočekivanom tragikom. Kada se majka uveče vrati iz vinograda i sazna da joj je sin živ i da se vratio, umire od iznenadne radosti i prevelike sreće.

Analiza[uredi]

Prvo što se zapaža pri čitanju pesme, jeste nesklad između naslova pesme i njenog sadržaja. Naslov „Ropstvo Janković Stojana“ obećava detaljan opis robovanja glavnog junaka. Očekivanje je iznevereno na početku pesme. Nakon kratkog uvoda o zarobljavanju dvojice uskoka, dolazi dogovor o bekstvu i bekstvo. Priča dalje nije vezana za robovanje, nego za posledice robovanja. Naslov samo ukazuje na uzroke, a središte pesme čini odisejski motiv obrađen na originalan način. U pesmi se stalno smenjuju pozitivna osećanja — radost, zadovoljstvo, sreća i negativna osećanja — tuga, bol, patnja. Ovo nije pesma o junačkim borbama, već je pesma o porodičnoj ljubavi i toplini, porodičnom stradanju, porodičnim radostima i tugama. Zato se ova pesma može svrstati u balade. U lik Stojana Jankovića i priču o njemu utkan je odisejski motiv — „muž na svadbi svoje žene“. Ovaj motiv umetnički funkcioniše u organizaciji priče, podsticanju emotivnog naboja, karakterizaciji glavnog junaka, ali i Stojanove ljube. Narodni pesnik potpuno zapostavlja portret glavnog junaka. Želi da istakne Stojanove ljudske i viteške kvalitete, jer je to i težište pesme.

Cela pesma se zasniva na kontrastu emocija, stalno se smenjuju tuga i radost, nesreća i sreća. Kada to smenjivanje bude naglo, nastaje lom u duši i smrt.

Istorijska osnova[uredi]

Istorijski osnov pesme je nesumnjiv, a prikaz faktičkog događaja je veran. Pojavljuje se epska amplifikacija — npr. trajanje robovanja. Pesma je jedino sporna oko imena Stojanovog druga u ropstvu. Po Vuku Karadžiću, to nije mogao biti Ilija Smiljanić jer je on bio, kao stariji, drug u vojevanju Stojanovog oca Janka[2], ali danas se, na osnovu činjenice da je Stojan ratovao već kao jako mlad, išao rame uz rame sa svojim ocem te na taj način moguće i sa Ilijom Smiljanićem[2]. Moguće je da je narodna pesma izvršila i ovde jednu od tako čestih zamena ličnosti, pa je umesto Ilije Miljkovića stavila drugu ličnost — Iliju Smiljanića.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom: