Rudarstvo u Srbiji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Srbija — ležišta i enrgetika

Rudarstvo u Srbiji je razvijeno od davnina. Na ovim prostorima rudarstvom su se bavili još Iliri, Kelti i Tračani. Ekspanzija rudarstva na ovim prostorima započela je u doba Nemanjića kada su vladari dovodili rudare iz drugih država, uglavnom Sase. Centri rudarstva su na prostoru Kosova i Metohije. U Srbiji postoji veliki broj različitih ruda metala i nemetala i one se javljaju u značajnim količinama. Najzastupljenija je eksploatacija gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, bakra, antimona, olova i cinka.

Rude gvožđa[uredi]

Jedan od vrhova Rudnika, Javor (1107 m)
Novo Brdo je jedan od najstarijih rudnika
Grad Bor je sinonim za rudarstvo
Na Kopaoniku se nalazi nekoliko rudnika
Timok je zlatonosna reka
Besna kobila je bogata rudama
Oko Knjaževca ima ležišta bizmuta
Avala je u prošlosti bila poznata po rudarstvu
Bukulja i Venčac su poznati po kvalitetnom granitu i mermeru
Na Fruškoj gori ima cementnog laporca

Rude gvožđa su hematit, magnetit, siderit i limonit. One služe za dobijanje sirovog gvožđa i čelika i osnova su razvoja metalurgije. U Srbiji se rude gvožđa nalaze na planinama Rudnik, Kopaonik (Belo Brdo, Suvo Rudište), i u okolini Majdanpeka (Rudna Glava, Crnajka).

Oplemenjivači čelika[uredi]

Posebnu grupu ruda čine oplemenjivači čelika. Oni mu se dodaju da bi se poboljšale neke njegove karakteristike (provodljivost, elastičnost, otpornost na koroziju...) U najbitnije oplemenjivače čelika spadaju: hrom, mangan, molibden, nikl, kobalt, kadmijum i volfram.

Mangan[uredi]

Mangan se dodaje čeliku radi poboljšavanja jačine, tvrdoće i elastičnosti. Koristi se i za dobijanje raznih legura, kao i u proizvodnji staklostakla. Najznačajnija nalazišta mangana u Srbiji su na Kopaniku (Belo Brdo) i Zlatiboru (Mataruge, Dragodnja i Rajac).

Hrom[uredi]

Hrom spada u retke metale i služi kao oplemenjivač čelika koji poboljšava njegov kvalitet i otpornost. Najveću primenu dobio je u proizvodnji kugličnih ležajeva, dok predmeti koji su prevučeni hrom ne rđaju. Najznačajnija ležišta na prostoru Srbije su Šar planina, okolina Prizrena, zatim Deva kod Đakovice i rudnik Babaj Boks kod Peći. Perspektivnih nalazišta ima u okolini Valjeva, Čačka i Raške.

Molibden[uredi]

Molibden je redak i cenjen metal čija su ležišta u Srbiji druga po zalihama u Evropi, odmah iza Norveške. Služi kao oplemenjivač čelika dajući mu na otpornosti pri velikim pritiscima. Najveću primenu ima u vojnoj industriji. U Srbiji ležišta ove rude su u jugoistočnom delu Mačkatica kod Surdulice, Kriva Feja kod Vranja i Besna Kobila. Na Kosmetu Belo Brdo i Gnjilane i u karaptskom predelu Tanda i Crnajka.

Nikl[uredi]

Primena nikla u legiranju čelika je značajna. On služi za proizvodnju specijalnih tvrdih čelika, kao i za niklovanje. Ležišta u Srbiji su značajna i rasprostranjena: Šumadija (Stragari, Kadina Luka, Ba), dolina Ibra (Željin, Stolovi) i Kosmet (Uroševac, Orahovac, Goleš, Kosovska Mitrovica).

Kobalt[uredi]

Kobalt je izuzetno redak i skopocen metal. Pojačav čvrstoću čelika i smanjuje njegovu krtost. Najviću primenu našao je u mašinogradnjamašinogradnji. U Srbiji se nalaze sledeća ležišta: Rudnik, Suvo Rudište na Kopaniku, Besna Kobila i Gračanica.

Kadmijum[uredi]

Kadmijum se dobija kao sporedni proizvod pri preradi cinka. Najširu primenu dobio je u elektro i metaloprerađivačkoj industriji. Proizvodi se u Trepči na Kosovu i Metohiji.

Volfram[uredi]

Volfram (tungsten) je metal koji služi za dobijanje i legiranje čelika potrebnih za automobilsku i avionsku industriju. Takođe se koristi i u mašinogradnji, a poboljšava čvrstoću i žilavost. Ležišta volframa u Srbiji su Blagojev Kamen (Majdanpek), Neresnica (Kučevo) i Besna Kobila.

Obojeni metali[uredi]

Od obojenih metala na prostoru Srbije javljaju se bakar, antimon, olovo, cink, bizmut, magnezijum i litijum.

Bakar[uredi]

Bakar je metal koji se koristio još u doba neolita. Njegova značaj za industrijsku proizvodnju je višestruk. Najveću primenu ima u elektronici, kao dobar provodnik. Ležišta u Srbiji su sledeća: Istočna Srbija (Bor, Majdanpek, Krivelj, Cerovo), zatim Valjevo i Rudnik, te Kosmet (Belo Brdo, Trepča, Kosovska Mitrovica) i Čadinje kraj Prijepolja u jugozapadnom delu zemlje..

Olovo[uredi]

Olovo je metal koji se dobija iz rude galenita. Koristi se u hemijskoj i vojnoj industriji, zatim u nuklearnoj tehnici i pri proizvodnji boja. U Srbiji se nalazi veliki broj ležišta: Avala, Kosmaj, Rudnik, Krupanj, Zajača, Rađevina, Kostajnik, zatim Deli Jovan i Besna Kobila, te na Kosmetu - Trepča, Ajvalija, Kižnica, Novo Brdo, Janjevo.

Cink[uredi]

Cink je metal koji najčešće ide uz olovo. Jedina razlika je što uz cinkanu rudu ima više plemenitih metala. Njegov značaj i primena su isti kao kod olova. Ležišta cinka u Srbiji su ista kao i ležišta olova: Avala, Kosmaj, Rudnik, Krupanj, Zajača, Rađevina, Kostajnik, zatim Deli Jovan i Besna Kobila, te na Kosmetu - Trepča, Ajvalija, Kižnica, Novo Brdo, Janjevo.

Antimon[uredi]

Antimon spada u grupu retkih metala. Služi u proizvodnji elektronike, zatim u medicini, te u nuklearnoj tehnici ili pri pravljenju legura. Ležišta ovog metala u Srbiji su sledeća: u Podrinju (Kruplja, Zajača, Rađevina), zatim u blizini Bujanovca i Lisa kod Ivanjice.

Bizmut[uredi]

Bizmut je izuzetno redak i skupocen metal. Služi kao dodatak legurama, u kozmetici i kao katalizator. Ležišta ove rude u Srbiji su: u blizini Knjaževca (Jasikova, Aldinac, Aljin Dol) i na Besnoj Kobili.

Magnezijum[uredi]

Magnezijum je takođe redak i bitan metal. Našao je primenu u kosmičkoj industriji, avioindustiji, kao zaštita od korozije i kao legura. Najznačajnija nalazišta u Srbiji su: Beočin (Fruška gora), Avala, Rudnik, Kopaonik (Žiča, Badanj), te okolina Užica i Čačka.

Litijum[uredi]

Litijum je izuzetno lak metal srebrnobele boje. Koristi se u industriji stakla i keramike, zatim za proizvodnju baterija, te u hemijskoj i nuklearnoj industriji. Nalazišta ovog metala u Srbiji su skorijeg datuma po otkriću i vezana su basen reke Jadar u zapadnoj Srbiji i ležišta novootkrivenog minerala jadarita.

Kanadska kompanija „Ultra litijum“ je objavila da su pronađena nova nalazišta litijuma i bora na teritoriji Blaca, Lađevca, Preljine, Valjeva, Koceljeve i Trnave.[1]

Plemeniti metali[uredi]

U grupu plemenitih metala spadaju zlato, srebro, platina i živa. Svrstavaju se u retke i veoma cenjene rude.

Zlato[uredi]

Zlato je važan i skupocen metal, a njegova ležišta vezana su za eruptivne stene (primarna) i za rečne tokove (sekundarna). Ovaj plemenita ruda u Srbiji se nalazi u istočnom delu zemlje: Bor, Krivelj, Blagojev Kamen, Majdanpek i u koritima reke Pek i Timok.

Srebro[uredi]

Srebro je veoma star i cenjen metal, poznat još kod starih Rimljana. Ležišta srebra u Srbiji su: Karpatski predeo (Bor, Krivelj, Majdanpek, Timok, Blkagojev Kamen, Pek), zatim u Šumadiji (Rudnik) i na Kosmetu (Trepča i Novo Brdo).

Živa[uredi]

Živa se ubraja u retke i skupocene metale i jedini je koji se javlja u tečnom stanju. Njen značaj je veliki, pa je našla primenu u hemijskoj industriji, medicini, elektronici i dr. U Srbija se ležišta žive nalaze na sledećim lokacijama: Avala, Šabac, Deli Jovan i Prizren.

Platina[uredi]

Platina je izuzetno skupocen i redak metal. Najviše se koristi za izradu nakita, ali primenu je našao i u elektronici, medicini i metalurgiji. Ležišta platine u Srbiji su u Pomoravlju, tačnije u blizini Vrnjačke Banje i Trstenika.

Nemetali[uredi]

Značaj nemetala u industriji Srbije je veoma veliki. Njihova primena je širokog spektra, a ležišta su značajna i bogata. U nemetale se ubrajaju: so, kamen, gips, cementi laporac, kvarc, pesak, glina, talk, asfalt, azbest, pirit, barit, grafit i mnogi drugi. U Srbiji su najzastupljenija sledeća ležišta i nalazišta.

Azbest[uredi]

Azbest je silikatni mineral koji se koristi u građevinarstvu kao izolator i prilikom pravljelja kombinezona otpornih nad vatru (vatrogasna odela i sl). Nalazišta ovog nemetala u Srbiji su - Stragari u Šumadiji, zatim okolina Čačka, dolina reke Ibar (Korlaća) i dolina Toplice.

Barit[uredi]

Barit je značajan mineral koji se koristi u naftnoj industriji tj. prilikom ekploatacije bušotina nafte i gasa u ciljusmanjenja pritiska. Nalazišta ovo nemetala u Srbiji koncentrisana su u Karpatskom predelu, tačnije u dolini Porečke reke.

Magnezit[uredi]

Magnezit je visokoprimenljiv mineral, koji se koristi u građevinarstvu, medicini, za pravljenje termoizolacija, u vojnnoj industriji i dr. Nalazišta ovog nemetala u Srbiji su - Badanj, Gornji Milanovac, Čačak i Kraljevo.

Grafit[uredi]

Grafit je ugljenikov mineral sive boje. Koristi se kao termoizolator, provodnik, prilikom elektrolize i u elektroindustriji. Nalazišta ovog nemetala u Srbiji su u okolini Bujanovca i u dolini reke Toplice.

Kvarc[uredi]

Kvarc je jedan od najrasprostranjenijih minerala na planeti. Njegova primena je višestruka, a najčešće se koristi u građevinskoj industriji i pri proizvodnji nakita. Nalazišta ovoh nemetala u Srbiji su u okolini Aranđelovca.

Glina[uredi]

Glina je sediment različitog mineralnog sastava (kaolinska, bentonitska, laporovita). Njen značaj je veliki, pa se koristi u medicini, građevinskoj industriji, poljoprivredi, kao i u grnčarstvu. Najznačajnija nalazišta gline u Srbiji su u okolini Aranđelovca.

Mermer[uredi]

Mermer je metamorfna stena, veoma značajna i višestruko primenljiva. Koristi se u građevinskoj industriji, zatim u umetnosti (kao postolje za spomenike, za skulpture i sl), pa čaki i u prehrambenoj industriji. najveće i najpoznatije nalazište mermera u Srbiji je na planini Venčac u blizini Aranđelovca.

Cementi laporac[uredi]

Laporac je sedimentna stena čija je osnovna namena za dobijanje cementa u građevinskoj industriji. U Srbiji se nalazi značajna ležišta ovog minerala. Najpoznatija su Beočin na Fruškoj gori, zatim Ralja, Kosjerić i Popovac.

Gips[uredi]

Gips je vrlo mekan kalcijumom mineral koji se najviše koristi u građevinarstvu za pravljenje gipsanih ploča i zidova i u medicini za fiksiranje povreda i preloma. Najznačajnije ležište gipsa u Srbiji je u dolini reke Gruže.

Zeolit[uredi]

Zeolit predstavlja hidratisani alukosilikat kalcijuma, natrijuma i kalijuma. Koriste se u industriji kao adsorbenti gasova i tečnosti, kao katalizatori i prečišćivači. Najpoznatija ležišta u Srbiji su Zlatokop, Jablanica, Lužnica, Toponica, Mionica, zatim Slanci, Veliko Selo i Igroš[2].

Vidi još[uredi]


Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Pavlović, M. (1998): Geografija Jugoslavije 2, Savremena administracija, Beograd
  • Grupa autora (2007): Atlas Srbije, Monde Neuf, Beograd
  • Pavlović, M. (1998): Geografske regije Jugoslavije, Geografski fakultet, Beograd

Spoljašnje veze[uredi]

Vikivesti
Vikivesti imaju vesti vezanih za: