Rudolf Hes
 |
| Rudolf Hes | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Rudolf Hes 1933. | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 26. april 1894. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Aleksandrija, Egipatski kedivat | ||||||||||||
| Datum smrti | 17. avgust 1987. (93 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Zapadni Berlin, Zapadna Nemačka | ||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Deca | sin Volf (1937−2001) | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Nacistička partija (1920−1941) | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||
Rudolf Valter Rihard Hes (nem. Rudolf Walter Richard Heß; Aleksandrija, 26. april 1894 — zatvor Špandau, 17. avgust 1987, Zapadni Berlin) bio je nacistički zvaničnik, Hitlerov zamenik u stranci, poznat po tome što je hteo da sklopi mir sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Kraj rata proveo u britanskom zatvoru, a na suđenju u Nirnbergu 1946. zbog zločina protiv mira osuđen na doživotnu robiju.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bio je važna figura u NSDAP-u, zamenik Hitlera i član njegovog najužeg kruga. Rođen je u egipatskoj Aleksandriji, kao sin protestantskog uvoznika i izvoznika koji je smatrao da škola koju Rudolf pohađa nije dovoljna pa se školovao i kod kuće. 1908. porodica se vraća u Nemačku, a on ide u internat. Želeo je da bude astronom, ali je zbog očevog protivljenja ipak studirao biznis u Švajcarskoj.
U Prvom svetskom ratu bio je pešadinac i dobio Gvozdeni krst, 2. reda. Kao poručnik služio je u vazduhoplovstvu. Bio je razočarani ratni veteran. Na Univerzitetu u Minhenu studirao je politiku, istoriju, ekonomiju i geopolitiku.
Zbog sudelovanja u Minhenskom puču 1923. u zatvoru je odležao sedam i po meseci. Uredio je Hitlerovu knjigu „Majn Kampf” i postao treći u Rajhu, posle Hitlera i Geringa, osnivača Gestapa.
Nakon neuspele invazije Nemačke na Britaniju 1940. odleteo je u Škotsku da sklopi mir, ali je 10. maja 1941. uhapšen južnije od Glazgova. Do kraja rata nalazio se u londonskom Taueru. Saznavši za taj čin, Hitler ga se odrekao, proglasio ludim, i zamenio Martinom Bormanom. Nakon kraja rata, zajedno sa preživelim zvaničnicima, sudelovao je na Nirnberškom sudskom procesu, gde je zbog svojih zločina osuđen na doživotnu robiju. Tada je imao 52 godine. Poslednje što je rekao sudu bilo je: „Ich bereue nichts!" (Ni zbog čega ne žalim!).
Sproveden je u zatvor Špandau, u tadašnjem Zapadnom Berlinu. Kada su 1966. taj zatvor napustili Baldur fon Širah i Albert Šper, postao je jedini osuđenik. Dana 17. avgusta 1987. godine izvršio je samoubistvo produžnim kablom. Zatvor u kojem je bio srušen je, a zbog sumnji da ga je ubila britanska tajna služba, u neonacističkim krugovima je postao mučenik.
