Rudolf II, car Svetog rimskog carstva

Rudolf II
Rudolf II., portret cara koji je u manirističkom naslikao izradio Hans iz Ahena oko 1606. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1552-07-18)18. jul 1552.
Mesto rođenja	Beč,
Datum smrti	20. januar 1612.(1612-01-20) (59 god.)
Mesto smrti	Prag,
Porodica
Potomstvo	Julius d’Austria, Karolina od Austrije
Roditelji	Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva Marija Habzburška
Dinastija	Habzburzi
car Svetog rimskog carstva
Prethodnik	Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Matija
Kralj Ugarske
Period	1572 – 1608
Prethodnik	Maksimilijan II
Naslednik	Matija

Rudolf II (nem. Rudolf II.; Beč, 18. jul 1552 — Prag, 20. januar 1612) je bio vladar iz dinastije Habzburga, kralj Ugarske (1572–1608), kralj Češke (kao Rudolf II, 1575–1611), nadvojvoda Austrije (1576–1608) i car Svetog rimskog carstva (1576–1612).

Rudolf II je bio veoma nezainteresovan za vladarske obaveze i poslove, ali je bio veliki ljubitelj i pokrovitelj nauke i umetnosti. Na njegovom dvoru boravili su, kao dvorski astronomi i astrolozi, Tiho Brahe i Johan Kepler, kao i niz značajnih manirističkih umetnika.

Poreklo i mladost

Bio je sin Maksimilijana II, cara Svetog rimskog carstva i njegove sestre od strica Marije, ćerke Karla V. Mladost je proveo na dvoru svog ujaka Filipa II (od 1563. do 1571. godine) odakle se vratio kao krut i povučen mladić. Već tada je pokazivao nezainteresovanost za državničke poslove i putovanja. S druge strane, njegova interesovanja bila su uglavnom okrenuta alhemiji i astrologiji, koje su tokom Renesanse tretirane kao nauke, kao i sakupljanju konja, časovnika, raznih retkih i neobičnih predmeta i umetničkih dela. Takođe, bio je sklon dužim periodima „melanholije“, kako se u ono vreme nazivala depresija. Iako je depresija bila uobičajna za Habzburge kao porodicu, kod Rudolfa su napadi trajali sve duže i duže kako je stario.

Slično engleskoj kraljici Elizabeti I, Rudolf II je vodio česte pregovore oko sklapanja braka pri čemu je važio za dobru partiju, ali se na kraju nikada nije ženio. Ova činjenica je dovela do brojnih špekulacija oko njegovog seksualnog opredeljenja budući da su mnogi sumnjali da je Rudolf bio homoseksualac. Međutim, danas se smatra da su glasine o Rudolfovoj homoseksualnosti širili njegovi neprijatelji, što iz njegove porodice, što iz redova Rimokatoličke crkve. Istorijski je dokumentovano da je Rudolf imao vanbračne veze sa nekoliko žena, te da je iz tih veza imao i nezakonito potomstvo.

Vladavina

Rudolf II je već za očeva života krunisan za kralja Ugarske 1572, a zatim i za kralja Češke 1575. godine. Nakon smrti Maksimilijana II 1576. postao je austrijski nadvojvoda i car Svetog rimskog carstva. Već 1583. napustio je Beč i odselio se u Prag gde je proveo ostatak života. Državničke poslove je poverio svojoj braći među kojima je najambiciozniji bio Matija, kome je od 1593. prepuštena uprava nad Austrijom.

Carska kruna Rudolfa II, koja je od 1806. korišćena kao kruna austrijskih careva.

Iako je bio odgajen na katoličkom španskom dvoru, u pogledu verske politike Rudolf je pokazivao toleranciju prema protestantima i Jevrejima. Car nije bio zainteresovan ni za protestantizam, već je pokušavao da uspostavi ravnotežu između agresivnog papstva, koje je insistiralo na politici protivreformacije, i protestantizma. Prilikom verskih rasprava na njegovom dvoru uvek bi podržavao onu stranu koja mu je delovala neutralnije. Njegova verska politika se ponekad ocenjuje kao neodlučna i neadekvatna u vreme kada su verske razlike i neprijateljstvo između katolika i protestanata bili sve uočljiviji.

Najznačajniji ratni sukob tokom Rudolfove vladavine bio je Dugi ili Trinaestogodišnji rat koji je od 1593. do 1606. vođen protiv Osmanskog carstva. Osmanlije su, naime, posle poraza kod Siska 1593. objavile rat Svetom rimskom carstvu. Sukob je uglavnom vođen u Podunavlju oko prevlasti nad severnom Ugarskom i Erdeljom. Na kraju, obe sile su bile iscrpljene, a erdeljski knez Stefan Bočkaj je 1604. pokrenuo ustanak ugarskog luteransko plemstva protiv katoličkih Habzburga. Rudolf je sve vreme rata boravio u Pragu i zanosio se mišlju o ujedinjenju čitavog hrišćanskog sveta zarad novog krstaškog rata protiv Osmanlija. Međutim, porodica je 1604. naterala Rudolfa da Matiji poveri vladavinu nad Ugarskom. Matija je 1606. sa Bočkajem sklopio Bečki mir kojim je protestantima u Ugarskoj data sloboda veroispovesti, dok je sa Osmanlijama zaključen povoljni mir u Žitvatoroku. Rudolf II je pak odbijao da potpiše mir sa Turcima pošto je priželjkivao nastavak rata i novo uplitanje u poslove Erdelja. Matija je iskoristio ovu situaciju da uz ugarsku pomoć opsedne svog brata u Pragu. Rudolf je tako morao da imenuje brata za naslednika i da mu 1608. prepusti krunu Ugarske i nakon toga Češke, kao i Austrijsko nadvojvodstvo.

Koristeći težak položaj u koji je Rudolf zapao, češki protestanti su zatražili veće verske slobode. Razvlašćeni car im je 1609. izdao Kraljevsko pismo kojim su protestanti u Češkoj i Šleskoj dobili značajne ustupke. Protestanti su nakon toga zatražili nove privilegije, koje je Rudolf odbio upotrebom sile. Češki staleži su zatim apelovali na carevog brata Matiju koji je 1611. najposle naterao Rudolfa da mu prepusti vlast nad Češkom. Rudolf II je na kraju preminuo u januaru 1612, devet meseci nakon što je Matiji morao da prepusti svu vlast osim prazne titule cara Svetog rimskog carstva. Sahranjen je u praškoj Katedrali sv. Vita u kojoj je pogreben i njegov otac Maksimilijan II.

Pokrovitelj nauke i umetnosti

Nakon što je postao car Rudolf II se 1583. preselio u Praški grad gde je živeo okružen naučnicima, umetnicima i šarlatanima čiji je bio patron. Sakupljao je dela Albrehta Direra i Pitera Brojgela Starijeg i poručivao slike od Paola Veronezea. Takođe, bio je pokrovitelj čitavog niza manirističkih umetnika kao što su bili Đanbolonja, Bartolomeus Spranger, Hans iz Ahena, Đuzepe Arčimboldo, Egidije Sadler i dr.

Rudolf se od mladosti interesovao za astronomiju. U vreme dok je još bio princ Mišel Nostradam je za njega izradio horoskop. Rudolfovi dvorski astrolozi bili su Tiho Brahe i njegov učenik Johan Kepler. Zahvaljujući carevom pokroviteljstvu Brahe i Kepler su izvršili i niz važnih astronomskih istraživanja. Braheova istraživanja kretanja nebeskih tela, koje je Kepler završio, zabeležena su u vidu Rudolfovih tablica, koja su naravno tako nazvane u čast njihovog carskog mecene.

Rudolf II kao rimski bog godišnjih doba Vertumn, na nadrealnom portretu koji je 1590—1591. izradio Đuzepe Arčimboldo.

Rudolf II je takođe u Pragu stvorio i carsku menažeriju, botaničku baštu i najveći „kabinet čuda“ (Kunstkammer) u čitavoj Evropi. Između 1587. i 1605. Rudolf je sagradio severno krilo Hradčana kako bi u tom delu palate držao svoju sve veću zbirku minerala, fosila, prepariranih životinja, neobičnih mašina i drugih predmeta koje je sakupljao. Kada su radovi na izgradnji severnog krila završeni, samo je podzbirka Naturalia, koju su činili minerali i drago kamenje bila dovoljno velika da zauzme tri prostorije koje su bile široke 5,5 metara i dugačke po 60 metara. Za razliku od sličnih vladarskih zbirki, Rudolfova je bila uređena po strogo enciklopedijskom principu. Dvorski lekar Anselmo Boecije de Bodt, koji je bio odličan poznavalac minerala, dobio je zadatak da organizuje kolekciju. De Bodt je proputovao rudarske oblasti u Austriji, Češkoj i Šleskoj i 1609. je izdao delo Gemmarum et Lapidum, najznačajniji minerološki priručnik 17. veka.

Kao poklonik alhemije, Rudolf II je na svoj dvor doveo Edvarda Kelija i Džona Dija, koji su bili savetnici Elizabete I. Car je utrošio prilično sredstava ne bi li otkrio Kamen mudrosti. Navodno je imao sopstvenu laboratoriju u kojoj je izvodio alhemijske oglede.

Tokom Rudolfove vladavine njegovi dvorski naučnici koristili su eksponate i zbirke izložene u „kabinetu čuda“. Ipak, čitava kolekcija je lagano počela da propada tokom vladavine njegovih naslednika. Sredinom 17. veka veći deo zbirke je spakovan u drvene sanduke i poslat u Beč. Ono što je preostalo u Pragu opljačkala je švedska vojska tokom pljačke Hradčana 26. jula 1648. godine za vreme Tridesetogodišnjeg rata. Šveđani su odneli najznačajnija dela iz careve zbirke umetničkih slika. Posle smrti švedske kraljice Kristine veći deo kolekcije je prešao u ruke vojvode od Orleana. Pojedina dela je od privatnih kolekcionara otkupio 1782. car Jozef II. Sačuvani primerci eksponata koji su pripadali caru Rudolfu II danas se nalaze u muzejima širom sveta.

Porodično stablo

16. Maksimilijan I Habzburški

8. Filip I od Kastilje

17. Marija od Burgundije

4. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

18. Fernando II od Aragona

9. Huana od Kastilje

19. Izabela I od Kastilje

2. Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva

20. Kazimir IV

10. Vladislav II Jagelonac Mlađi

21. Elizabeta Habzburška

5. Ana od Češke i Ugarske

22. Gaston II od Foa, grof Kandala

11. Ana od Foa-Kandala

23. Katarina od Foa

1. Rudolf II, car Svetog rimskog carstva

24. Maksimilijan I Habzburški (= 16.)

12. Filip I od Kastilje (= 8.)

25. Marija od Burgundije (= 17.)

6. Karlo V, car Svetog rimskog carstva

26. Fernando II od Aragona (= 18.)

13. Huana od Kastilje (= 9.)

27. Izabela I od Kastilje (= 19.)

3. Marija Habzburška

28. Ferdinand od Vizeua

14. Manuel I Portugalski

29. Beatris od Vizeua

7. Izabela Aviz

30. Fernando II od Aragona (= 18.)

15. Marija od Aragona i Kastilje

31. Izabela I od Kastilje (= 19.)

Literatura

• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica srpska. 

Spoljašnje veze

• Rudolf II, iz Encyclopedia Britannica, članak iz najnovijeg izdanja Enciklopedije Britanike.
• Rudolf II and Prague, izložba posvećena Rudolfu i Pragu iz 1997. godine.
• Prague during the reign of Rudolf II, by Jakob Vise,Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000.
• Golem Stories Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2008), članak Edvarda Einholma istražuje veze između Rudolfa II i legende o golemu.