Rusa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
rusa
Chelidonium majus - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-033.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Ranunculales
porodica: Papaveraceae
rod: Chelidonium
vrsta: C. majus
Binomijalna nomenklatura
Chelidonium majus
L.
Ekologija taksona

Rusa (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza) ili lat. Chelidonium majus je biljka iz porodice makova (Papaveraceae).

Sinonimi:

  • Chelidonium hematodes Moench.
  • Chelidonium luteum Gilib.
  • Chelidonium murale Ren.
  • Chelidonium ruderale Salisb.

Opis biljke[uredi]

Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok.

Droga i hemijski sastav[uredi]

U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljašnju upotrebu. Toksičnost uglavnom potiče od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu belančevine) i dr.

Upotreba[uredi]

Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.

Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja.

Galerija[uredi]

Literatura[uredi]

  • Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Spoljašnje veze[uredi]