Rusija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Koordinate: 41°-78° SG Š, 58°IGD - 170°ZGD

Ruska Federacija (rus. Росси́йская Федера́ция — Rasijskaja Federacija), ili Rusija (rus. Росси́я — Rassija), je savezna država koja se prostire preko ogromnih prostranstava istočne Evrope i severne Azije. Sa površinom od 17.075.200 km², Rusija je najveća država na svetu, pokrivajući skoro dvostruko veću teritoriju od Kanade, Kine, ili Sjedinjenih Američkih Država. Po broju stanovnika je sedma na svetu, posle Kine, Indije, SAD-a, Indonezije, Brazila i Pakistana.

Za vreme sovjetske vladavine (1917-1991) zvala se Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika (RSFSR) i bila je najveća republika u sastavu SSSR-a. RSFSR je bila teritorijalno i privredno najmoćnija republika bivše velesile. Zbog toga, Rusija danas igra značajnu ulogu na svetskoj sceni.

Sadržaj 1 Istorija Rusije 1.1 Srednji vek 1.2 Novi vek 1.3 Rusija u 20. veku i danas 2 Geografija 2.1 Evropska Rusija 2.2 Sibir i Daleki istok 2.3 Galerija ruskih predela 2.4 Flora i fauna 2.5 Transport 2.6 Granice 3 Državno uređenje 4 Administrativna podela 5 Privreda 6 Stanovništvo 7 Kultura 7.1 Muzeji 8 Sport 9 Vidi još 10 Reference 11 Spoljašnje veze

[uredi] Istorija Rusije

Za više informacija pogledajte Istorija Rusije

Između 3. i 6. veka posle Hrista zemlje današnje Rusije naseljavali su Goti, Huni i Avari. Skiti su živeli u južnim stepama, a Hazari su sve do 8. veka naseljavali zapadni deo stepskog dela Rusije. Njih će odatle proterati skandinavski Varjagi, koji će za svoju prestonicu uzeti slovenski/ruski grad Novgorod. Vremenom, Varjagi će se asimilirati među Slovenima/Rusima. I neka ugro-finska plemena biće u ovom periodu asimilovana.

[uredi] Srednji vek

Knez Vladimir je 988. prihvatio hrišćanstvo, i time stavio staru rusku državu u sferu kulturnog uticaja Vizantije.

Vlast Varjaga potrajaće nekoliko stotina godina. Varjaška dinastija premestiće prestonicu u Kijev 1169. godine, čime počinje istorija Kijevske Rusije. U 10. i 11. veku Kijevska Rusija je postala najveća država u Evropi i prilično bogata.

U 13. veku Kijevska Rusija je nestala u invaziji Mongola. Takozvana Zlatna Horda (savez paganskih Mongola i muslimanskih tatarskih nomada) vladala je Rusijom preko tri veka. Oni su uništili Kijev 1240. Zapadni delovi današnje Rusije su u to vreme došli pod konrolu Litvanije i Poljske.

Severni deo Kijevske Rusije, sa centrom u Novgorodu, zadržao je nešto od autonomije tokom tatarskog ropstva. Ipak, morao se boriti protiv Tevtonaca koji su želeli da se nasele u ovim prostorima. Susedna slovenska država, Vladimirsko-Suzdaljska kneževina je bila vazalna mongolska država.

Moskovska kneževina se pojavila kao ambiciozna država u prvoj četvrtini 14. veka. Iako su bili u potčinjenom položaju prema Mongolima (do 1480), vremenom su stekli bogatstvo i nametnuli svoju dominaciju nad vodećim ruskim gradovima: Suzdalj i Nižnji Novgorod (1392), Novgorod (1478), Tver (1485).

Posle pada Konstantinopolja 1453. Moskovska kneževina je ostala najjača hrišćanska država na istoku Evrope, tako da je počela da se smatra naslednicom Istočnog rimskog carstva. Godine 1510, monah Filofej će u pismu Velikom vojvodi Moskve spomenuti čuveno predskazanje: „Moskovska država je Treći Rim“.

Ivan III Veliki je pobedio mongolsko-tatarsku vojsku 1480. i konsolidovao moskovsku državu. Uzeo je titulu vladara „svih ruskih zemalja“. Za vreme njegove vladavine Moskovska kneževina je utrostručila svoju površinu, nešto ratom, a nešto dobrovoljnim prisajedinjavanjem. Ivan IV, kasnije poznat kao Ivan Grozni, je 1547. krunisan za prvog cara Rusije. Za vreme svoje vladavine proširio je Rusku državu prema Volgi i zauzeo tatarske gradove Kazanj i Astrahanj. Tako je Rusija postala višenacionalna zemlja. Car Ivan IV je uveo prvi zakonik, feudalnu skupštinu i seosku samoupravu. Njegovi ratovi sa zapadnim susedima (Poljska, Litvanija, Švedska) nisu bili uspešni. Ratni gubici i loše žetve su dovele do građanskog rata u ranom 17. veku (Смутное Время). Godine 1611. Dmitrij Požarski je uspeo da oslobodi Moskvu od Poljaka. Do sredine 17. veka nastala su ruska naselja u istočnom Sibiru i na obali Tihog okeana.

Ruska država je krajem srednjeg veka bila centralizovano i autokratsko carstvo.

[uredi] Novi vek

Prvi vladar iz dinastije Romanov, Petar Veliki (vladao: 1682-1725), orijentisao je Rusiju prema zapadu u politici, ekonomiji i kulturi. Porazio je Švedsku i osigurao izlaz Rusije na Baltik, što je bilo važno za trgovinu. U novoosvojenim zemljama, na ušću reke Neve u Baltik, osnovao je novu prestonicu Sankt Peterburg. Katarina II Velika (vladala 1762-1796), nastavila je da razvija politiku Rusije kao velike evropske sile. U vreme njene vladavine Rusija se proširila na Ukrajinu i Krim. U saradnji sa Pruskom i Austrijom, Rusija je porazila Napoleona (Napoleonova invazija na Rusiju) i podelila Poljsko-Litvansko kraljevstvo. Napoleonov neuspeh je bio posledica kako upornog ruskog otpora, tako i jake zime. Jedna od posledica ovog rata bilo je prodiranje liberalnih ideja u apsolutističku carsku Rusiju. Kasnije se ruska država proširila preko Kavkaza i tamo ratovala protiv Turske.

U prvoj polovini 19. veka Rusija je bila konzervativna zemlja u kojoj je u privredi dominirala feudalna poljoprivreda. Kmetstvo je ukinuto 1861, što je omogućilo industrijalizaciju. Pojava siromašnog radničkog sloja doprinela je širenju liberalnih i ideja socijalizma. U krvi ugušena Revolucija iz 1905. dovela je do ograničenih reformi (sloboda govora, osnivanje zakonodavne skupštine - Dume).

[uredi] Rusija u 20. veku i danas

Rusija je učestvovala u Prvom svetskom ratu na strani sila Antante. Dug, iscrpljujući rat i veliki ljudski i materijalni gubici doveli su do građanske Februarske, a zatim do komunističke Oktobarske revolucije 1917. Ovim revolucijama je zbačena carska vladavina. Posle perioda građanskog rata u kome je poginulo 20 miliona ljudi, nekadašnja carska Rusija je 30. decembra 1922. postala prva komunistička država, pod imenom Sovjetski Savez, i pod vođstvom Vladimira Iljiča Lenjina. Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika (RSFSR) je bila najveća od četiri prvobitne osnivačke republike.

Posle Lenjinove smrti 1924. čelnu poziciju u SSSR je preuzeo Josif Visarionovič Staljin. On je forsirao planiranu socijalističku ekonomiju i brzu industrijalizaciju. Njegove reforme i diktatura su koštale života milione ljudi.

Nacistička Nemačka je napala Sovjetski Savez 22. juna 1941. I pored početnog uspeha, nemačke trupe nisu ostvarile svoj veliki cilj - osvajanje Moskve. U zimu 1942-1943. doživeli su veliki poraz u bici kod Staljingrada. Sovjetske trupe su uspele da ih do 1945. isteraju iz istočne Evrope, i da maja iste godine zauzmu Berlin. U Drugom svetskom ratu Sovjetski Savez je imao 10,6 miliona vojnih i 15,9 miliona civilnih žrtava, što je polovina ukupnog broja žrtava. Sovjetski Savez je iz rata izašao sa uništenom infrastrukturom i ekonomijom, ali i kao svetska super-sila koja je politički dominirala istočnom polovinom Evrope.

Sovjetski Savez je bio druga sila koja je ovladala nuklearnim oružjem. Decenijama je bio rival SAD i njenim saveznicama u hladnom ratu. SSSR je prvi lansirao veštački satelit u kosmos (Sputnjik 1, 1957), i prvog čoveka u zemljinu orbitu (Jurij Gagarin, 1961). Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka Sovjetski Savez je ušao u period ekonomske stagnacije, koji je i pored pokušaja reformi kasnih 1980-ih (glasnost, perestrojka), kulminirao raspadom SSSR-a 1991. na 15 nezavisnih republika. Decembra 1991. Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije, demokratske parlamentarne zajednice različitih federalnih subjekata (republike, autonomne oblasti, krajevi). Ruska federacija je pravni naslednik nekadašnjeg SSSR-a.

Posle za stanovništvo teških godina haotične privatizacije i prelaska u kapitalističku privredu 1990-ih, praćenih Ratovima u Čečeniji, Rusija je u 21. vek ušla u mirniji politički period, sa ekonomijom koja je u velikoj ekspanziji, prvenstveno zahvaljujući izvozu dragocenih energenata - nafte i zemnog gasa.

[uredi] Geografija

Za više informacija pogledajte Geografija Rusije

Rusija se obično deli na zapadni evropski (oko 3,5 mil. km²) i istočni azijski deo - Sibir (13,5 mil. km²). Prirodnu granicu ovih dveju delova čini planina Ural, koja se prostire u smeru sever - jug u dužini od oko 2.100 km od Severnog ledenog okeana do granice sa Kazahstanom.

Rusija ima 37.000 kilometara morske obale i izlazi na tri okeana: Atlantski, Severni ledeni i Tihi okean. Najveća ostrva i arhipelazi su: Nova Zemlja, Zemlja Franca Jozefa, Novosibirska ostrva, Sahalin, Kurilska ostrva i.t.d.

Većina predela Rusije su ravnice, koje su na jugu stepe, dok su na severu šumovite. Na krajnjem severu su predeli tundri. Pored Urala, planine Rusije su: Kavkaz (vrh Elbrus je sa 5.642 metara najviši vrh Rusije i Evrope), Altaj i vulkani na Kamčatki.

U Rusiji je najveće slatkovodno jezero po zapremini na svetu - Bajkalsko jezero. Najveće reke Rusije su Volga i Don u evropskom delu, i Ob, Irtiš, Jenisej, Lena i Amur u azijskom.

[uredi] Evropska Rusija

Najveći deo evropskog dela Rusije zauzima Istočnoevropska ravnica, sa nizijskim reljefom koji samo ponegde prelazi u uzvišenja (Valdajska i Srednjeruska na zapadu, Privolžje uz srednji tok Volge) čiji vrhovi ne prelaze 200 - 400 m. Kroz ovu niziku protiče Volga (3.688 km), privredni i kulturalno najvažnija reka Rusije. Prevladava kontinentalna klima koja na krajnjem severu prelazi u polarnu, a u uskom pojasu crnomorskog priobalja u mediteransku. Od severa prema jugu ređaju se pojasevi crnogorične šume, mešane šume, prelazne šumsko-stepske zone, i stepa pokrivena plodnom crnicom (černozemom). Uz obale Kaspijskog mora zbog jakog isparavanja prisutna je i polupustinja.

Na krajnjem jugu evropske Rusije granicu sa Gruzijom i Azerbejdžanom čini planina Kavkaz sa najvišom tačkom Rusije, Elbrusom (5.633 m).

[uredi] Sibir i Daleki istok

Za više informacija pogledajte Sibir

Na zapadu Sibira prostire se velika Zapadnosibirska ravnica kroz koju protiče najduža ruska reka Ob (sa Irtišem 5.568 km, 5. na svetu). Između reke Jenisej na zapadu Lene na istoku nalazi se Srednjesibirska visoravan sa vrhovima do 1.700 m. Srednjejakutska ravnica kroz koju protiče Lena deli ovu visoravan od planinskih lanaca istočnog Sibira.

Na jugu i istoku Sibira do obala Tihog okeana prevladava planinski reljef sa lancima čiji su vrhovi uglavnom iznad 2.000 m (Beluha u Altajskom lancu - 4.506 m, Ključevskaja Sopka na Kamčatki - 4.750 m). Ovde se nalazi i najveće i najdublje rusko jezero - Bajkalsko (31.500 km², dubina 1.637 m, najdublje na svetu).

Klima većeg dela Sibira je vrlo oštra kontinentalna koja na severu prelazi u polarnu, a na većim nadmorskim visinima u planinsku. Prevladavaju guste crnogorične šume - tajge, sa zonama oskudne vegetacije - tundrama - i zonama trajnog leda na krajnjem severu. Ruski daleki istok ima monsunsku klimu.

[uredi] Galerija ruskih predela

Prizor iz okoline Jaroslava	Subpolarni Ural	Tajga kod Arhangelska zimi	Klanac u Čečeniji na Kavkazu
Obala jezera Bajkal	Spepa u podnožju Altajskih planina	Reka Vasjugan u Sibiru	Vulkan na Kamčatki

[uredi] Flora i fauna

Brezova šuma u Rusiji

Sibirski ariš

Mrki medved

Sibirki tigar

[uredi] Transport

Velike udaljenosti i često surovi klimatski uslovi veoma su uticali su na razvoj transportne infrastrukture u Rusiji. U prevozu robe, a i putnika još uvek dominantnu ulogu ima železnica. Železnička mreža ima 87.000 km pruga u javnoj upotrebi i 63.000 km industrijskih pruga. Udeo železnice u ukupnom prevozu robe je 83,2%, a putnika 40,9%. U Rusiji se nalazi i najduža svetska železnička pruga, 9.289 km duga Transsibirska železnica koja povezuje Moskvu i Vladivostok na Tihom okeanu.

Iako je putna infrastruktura u prilično lošem stanju, bez savremenih autoputeva, putni prevoz je u usponu. Automobil je danas u Rusiji sve manje statusni simbol, posebno u velikim gradovima što dovodi do velikih gužvi i jedne od najvećih stopa smrtnosti u drumskim saobraćajnim nesrećama u Evropi.

Vazdušni prevoz je u stalnom porastu pa ima dominantnu ulogu u putničkom prevozu na relacijama većim od 1.500 km. Najveće avionske kompanije su Aeroflot, zatim S7 erlajns, Pulkovo i KrasEr.

[uredi] Granice

Na zapadu Rusija graniči sa (od severa prema jugu):

• Norveškom
• Finskom
• Estonijom
• Letonijom
• Belorusijom
• Ukrajinom

Ruska enklava Kalinjingradska oblast graniči i sa Litvanijom i Poljskom.

Na jugu graniči sa (od zapada prema istoku):

• Abhazijom¹
• Gruzijom
• Južnom Osetijom¹
• Azerbejdžanom
• Kazahstanom
• Kinom
• Mongolijom
• Severnom Korejom
• Japanom (morska granica)

¹Suverenitet ovih teritorija je sporan, ali ga Rusija priznaje.

Na istoku graniči sa SAD (morska granica).

[uredi] Državno uređenje

Rusija je federativna republika sa polupredsedničkim sistemom vlasti.

Državno uređenje zasniva se na Ustavu, potvrđenom na referendumu od 12. decembra 1993. godine.

Državni poglavar je predsednik Ruske Federacije, koji se bira na 6 godina na direktnim izborima. Prema važećem ustavu, on ima sledeća ovlašćenja: utvrđuje spoljnu politiku; vrhovni je komandant oružanih snaga; imenuje i razrešava, uz saglasnost Državne dume, predsednika Vlade; na predlog predsednika Vlade imenuje i razrešava sa dužnosti zamenike predsednika Vlade i federalne ministre; imenuje sekretara Saveta bezbednosti; Savetu Federacije (rus. Совет Федерации) predlaže kandidata za mesto guvernera Centralne banke; u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti ima pravo donositi zakone za celu teritoriju države ili njen pojedini deo, ali mora o takvim aktima obavestiti Federalnu skupštinu; ima pravo donositi uredbe koje vrede na teritoriju cele državu (moraju biti u skladu sa ustavom i federalnim zakonima. Uz ova predsednik ima i mnoga druga ovlašćenja.

Izvršnu vlast vrši Vlada (rus. Правительство), koja stoji pod predsednikom. Sistem federalnih organa čine federalna ministarstva, federalne službe i federalne agencije.

Zakonodavnu vlast ima dvodomna Federalna skupština. Članove gornjeg doma — Saveta Federacije, imenuju savezni subjekti (republike, oblasti, krajevi i dr.), a članovi donjeg doma (450 deputata) — Državne dume, biraju se na direktnim izborima, na mandat od 5 godina, po stranačkim listama.

Sudsku vlast vrše sudovi: Ustavni sud, sudovi opšte nadležnosti na čelu sa Vrhovnim sudom i arbitražni sudovi na čelu sa Najvišim arbitražnim sudom. U nekoliko subjekata Ruske Federacije postoji ustavni sudovi, a deo sudskog sistema su i mirovni sudovi.

[uredi] Administrativna podela

Za više informacija pogledajte Administrativna podela Rusije

Federalna struktura Rusije je složena i obuhvata 83 federalnih subjekata sa različitim nivoima autonomije. Najveću autonomiju ima 21 autonomna republika (to su npr. Čečenija, Tatarstan ili najveća Saha (Jakutija)). Osim njih, postoji i 4 autonomnih okruga i 1 autonomna oblast. Većina ovih autonomnih jedinica osnovana je za vreme komunizma u skladu sa tadašnjom politikom o nacionalnostima koja je svakoj većoj nacionalnosti davala pravo na teritoriju.

Ostatak državne teritorije podeljen je na upravne jedinice koje imaju manje formalne autonomije. To su 46 oblasti, 9 krajeva i 2 federalna grada (Moskva i Sankt Peterburg).

Godine 2000. ustanovljeni su novi nivoi upravne podele - 7 federalnih okruga od kojih svaki obuhvata više federalnih subjekata. Vode ih izaslanici koje imenuje federalni predsednik. To su:

1. Centralni federalni okrug
2. Južni federalni okrug
3. Severozapadni federalni okrug
4. Dalekoistočni federalni okrug
5. Sibirski federalni okrug
6. Uralski federalni okrug
7. Povolški federalni okrug

[uredi] Privreda

Za više informacija pogledajte Privreda Rusije

Petnaest godina nakon propasti komunizma ruska ekonomija se približila ekonomijama srednje razvijenih zemalja slobodnog tržišta. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004. 7,1% godišnje) i relativno visoku inflaciju (oko 11,7%). Ipak, i danas su u Rusiji uočljivi ostaci starog, komunističkog sistema.

Na današnju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih državnih preduzeća početkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadašnjom političkom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su tajkuni bili prisiljeni odreći se kontrole nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominiraju ruskom privredom, a država najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg preduzetništva.

Danas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dvema stubovima: izvozu energenata (nafte i zemnog plina) i sirovina i rastućoj domaćoj potrošnji. Tradicionalna sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja mašina, automobila i aviona preživljavaju zahvaljujući visokim carinama koje sprečavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke).

Propast sovjetskog centralnog planiranja dovela je i do prevelike neravnoteže u razvoju pojedinih regija. Najviše stranih investicija i najbrži privredni rast imaju Moskva i Peterburg. Razlike u prosečnom dohotku stanovnika prestonice i provincija su i do deset puta.

[uredi] Stanovništvo

Za više informacija pogledajte Demografija Rusije

Rusija je višenacionalna država na čijoj teritoriji živi više od 180 naroda.

Podaci sa popisa obavljenog 2002^[1] govore da je ukupan broj građana Rusije iznosio 145.166.731.

Najveći gradovi Rusije su: Moskva (10,10 miliona stanovnika), Sankt Peterburg (4,58 mil.), Novosibirsk (1,42 mil.), Nižnji Novgorod (1,35 mil.) i Jekaterinburg (1,26 mil.).

• Vidi još: Spisak gradova u Rusiji po broju stanovnika
• Vidi još: Spisak gradova u Rusiji

Nacionalna struktura (pomenuti su narodi sa preko 250.000 pripadnika):

1. Rusi — 115.889.107 stanovnika (79,83 % od ukupnog stanovništva)
2. Tatari — 5.554.601 stanovnika (3,83 %)
3. Ukrajinci — 2.942.961 stanovnika (2,03 %)
4. Baškiri — 1.673.389 stanovnika (1,15 %)
5. Čuvaši — 1.637.094 stanovnika (1,13 %)
6. Čečeni — 1.360.253 stanovnika (0,94 %)
7. Jermeni — 1.130.491 stanovnika (0,78 %)
8. Mordvini — 843.350 stanovnika (0,58 %)
9. Avari — 814.473 stanovnika (0,56 %)
10. Belorusi — 807.970 stanovnika (0,56 %)
11. Kazasi — 653.962 stanovnika (0,45 %)
12. Udmurti — 636.906 stanovnika (0,44 %)
13. Azerbejdžanci — 621.840 stanovnika (0,43 %)
14. Marijci — 604.298 stanovnika (0,42 %)
15. Nemci — 597.212 stanovnika (0,41 %)
16. Kabardinci — 519.958 stanovnika (0,36 %)
17. Oseti — 514.875 stanovnika (0,35 %)
18. Darginci — 510.156 stanovnika (0,35 %)
19. Burjati — 445.175 stanovnika (0,31 %)
20. Jakuti — 443.852 stanovnika (0,31 %)
21. Kumici — 422.409 stanovnika (0,29 %)
22. Inguši — 413.016 stanovnika (0,28 %)
23. Lezgini — 411.535 stanovnika (0,28 %)
24. Komi — 293.406 stanovnika (0,2 %)

Ruski jezik je izrazito dominantan, i njime se služi 98% stanovništva.

Podaci o verskom sastavu su nepouzdani jer se vera ne ispituje u popisima stanovništva. Samo je manji deo populacije aktivno religiozan, a dominiraju tradicionalne verske zajednice: Ruska pravoslavna crkva kojoj pripada slovensko stanovništvo, islamska zajednica kojoj pripadaju neki narodi turskog porekla (Tatari, Baškiri i dr.) i većina naroda severnog Kavkaza (Čečeni, Inguši i dr.).

Gradskog stanovništva ima 72,4%, seoskog 27,6%.

[uredi] Kultura

Rusija ima ogromnu kulturnu baštinu, naročito u 19. veku postignuti su veliki uspesi u: baletu, muzici, drami, književnosti i filmu. Srednjevekovni ruski umetnici su manje poznati ili anonimni, a izuzetak je slikar Andrej Rubljov.

Mnogi ruski pisci spadaju u vrh svetske književnosti: Fjodor Dostojevski, Maksim Gorki, Boris Pasternak, Aleksandar Solženjicin, Lav Tolstoj, Anton Čehov i Ivan Turgenjev. Tu su i pesnici: Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov i Sergej Jesenjin.

Knjige se u Rusiji dosta štampaju i puno čitaju. Godine 1990. u Rusiji je proizvedeno 1,6 milijardi knjiga. Godine 2004. proizvodnja je pala na 562 miliona knjiga.

Tokom 19-og veka, u Rusiji se formirala jaka grupa nacionalnih kompozitora, među kojima se ističu Aleksandar Borodin, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Pjotr Iljič Čajkovski. Oni su stvorili rusku nacionalni stil klasične muzike komponujući simfonije, opere, balete i kamernu muziku. Njihovu tradiciju je svojim klavirskim koncertima i simfonijama nastavio Sergej Rahmanjinov. Muziku ekspresionizma i modernog doba u Rusiji reprezentuju Igor Stravinski, Sergej Prokofjev i Dmitri Šostakovič.

Balet ima dugu tradiciju u Rusiji i omiljen je među publikom. Iz baletske trupe osnovane 1773. nastao je, danas čuveni Balet teatra Baljšoj. Rusija je dala velikane baletske umetnosti, poput: Ane Pavlove, Galine Uljanove, Vaclava Nižinskog, Rudolfa Nurejeva, Mihaila Barišnjikova, Sergeja Djagiljeva, Mihaila Fokina i Maju Pliseckaju.

U oblasti slikarstva ruski umetnici su imali značajno mesto. U modernim umetničkim pokretima, ekspresionizmu, kubizmu i ruskoj avangardi učestvovali su Vasilj Kandinski, Kazimir Malevič, Aleksej Javlenski i Natalija Gončarova. Među istaknute ruske slikare takođe spadaju takođe Ilja Rjepin i Mark Šagal.

Najznamenitiji ruski filmski umetnici su Sergej Ejzenštajn i Andrej Tarkovski.

[uredi] Muzeji

Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu poseduje 3 miliona predmeta, i po tome je među najvećim u svetu, a prvi je po opsegu kolekcije umetničkih slika. Deo kolekcija Ermitaža (ruska umetnost) je 1895. izdvojen u Ruski muzej. Prirodnjački muzej Kunstkamera, otvoren 1719. po zamisli Petra Velikog, bio je prvi muzej u Rusiji. U i oko Sankt Peterburga postoje mnogobrojne carske palate i druge znamenitosti (Peterhof, Carsko Selo, Ćilibarska soba).

U Moskvi su Tretjakovska galerija i Puškinov muzej, kao i Moskovski kremlj sa svojim umetničko-istorijskim zbirkama.

[uredi] Sport

Sport u Rusiji ima visoki društveni ugled, što je tradicija iz vremena SSSR-a. Rusija redovno osvaja veliki broj medalja na Letnjim olimpijskim igrama (među prve tri nacije od 1952), a dominira u par sportova i na Zimskim olimpijadama. U Moskvi su održane Letnje olimpijske igre 1980. dok će Soči biti domaćin Zimske olimpijade 2014. Sportovi u kojima je Rusija najuspešnija su: gimnastika, ritmička gimnastika, atletika, dizanje tegova, rvanje, sinhrono plivanje, odbojka, skijaško trčanje, biatlon, klizanje na ledu, hokej na ledu.

Najomiljeniji sportovi u Rusiji su fudbal i hokej na ledu, ali i odbojka, košarka, i u novije vreme tenis. Šah je omiljena razonoda u Rusiji. Ruski velemajstori već decenijama dominiraju u ovom sportu.

[uredi] Vidi još

• Savez Rusije i Belorusije
• Zajednica nezavisnih država

[uredi] Reference

[uredi] Spoljašnje veze

• Zvanični sajt parlamenta
• Zvanični sajt predsednika
• Zvanični sajt vlade
• Centralna banka Rusije
• Sporazum o bezviznom režimu putovanja između Ruske Federacije i Republike Srbije

Države članice Zajednice nezavisnih država
Azerbejdžan • Belorusija • Jermenija • Moldavija • Kazahstan • Kirgistan • Rusija • Tadžikistan • Uzbekistan • Ukrajina Pridružena članica: Turkmenistan

Slovenske države i regioni
Države Južnih Slovena
Slovenija • Hrvatska • Bosna i Hercegovina • Srbija • Crna Gora • Makedonija • Bugarska
Države Zapadnih Slovena
Poljska • Češka • Slovačka
Države Istočnih Slovena
Rusija • Belorusija • Ukrajina • Pridnjestrovlje (1)
Autonomne teritorije
Republika Srpska • Federacija Bosne i Hercegovine • Distrikt Brčko • Vojvodina • Kosovo i Metohija • Krim
Etno-geografski regioni
Lužica • Bohemija • Moravska • Šleska • Kašubija • Karpatska Rutenija • Sandžak • Šopluk • Gora
Napomene: (1) Pridnjestrovlje je faktički nezavisna međunarodno nepriznata država

Države i regioni pravoslavnih naroda
Suverene države
Srbija • Crna Gora • Bosna i Hercegovina • Makedonija • Bugarska • Grčka • Kipar • Rumunija • Moldavija • Rusija • Belorusija • Ukrajina • Gruzija • Jermenija (1) • Etiopija (1) • Eritreja (1)
Nepriznate države
Pridnjestrovlje • Abhazija • Južna Osetija • Nagorno-Karabah (1)
Autonomne teritorije
Sveta Gora (Grčka) • Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) • Distrikt Brčko (Bosna i Hercegovina) • Vojvodina (Srbija) • Gagauzija (Moldavija) • Krim (Ukrajina) • Karelija (Rusija) • Komi (Rusija) • Mordovija (Rusija) • Mari El (Rusija) • Udmurtija (Rusija) • Čuvašija (Rusija) • Severna Osetija-Alanija (Rusija) • Hakasija (Rusija) • Burjatija (Rusija) • Jakutija (Rusija) • Hantija-Mansija (Rusija) • Adžarija (Gruzija) • Region Amhara (Etiopija) • Region Tigraj (Etiopija) • Adis Abeba (Etiopija) • Region Oromija (Etiopija) • Region Benišangul-Gumuz (Etiopija)
Napomene: (1) U Jermeniji, Nagorno-Karabahu, Etiopiji i Eritreji zastupljena je monofizitska varijanta pravoslavnog hrišćanstva koja ne prihvata dogme četvrtog vaseljenskog sabora iz 451. godine.