Rusko-turski rat (1787—1792)

Rusko-turski rat (1787—1792)
	Deo Rusko-turski ratovi
Vreme	1787. — 1792.
Mesto	Istočna Evropa
Sukobljene strane
Ruska Imperija	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Katarina Velika; Grigorij Potemkin; Aleksandar Suvorov; Petar Rumjancev; Nikolaj Repnin; Fjodor Ušakov	Abdul Hamid I

Rusko-turski rat bio je neuspešan pokušaj Osmanskog carstva da povrati teritorije izgubljene u prethodnom Rusko-turskom ratu (1768—1774). Ovaj sukob odvijao se istovremeno s Austrijsko-turskim ratom (1787—1791).^[1]

Rat[uredi | uredi izvor]

Trijumfalna vojna parada 1786, koju je priredila ruska carica Katarina II u tek anektiranom Krimu u društvu svog saveznika austrijskog cara, Josifa II, bili su za Osmansko carstvo kap koja je prelila čašu. Javnost u Istanbulu, tražila je rat smatrajući da je time prekršen Kučukkajnardžijski mir. Podgrejanoj ratnoj atmosferi doprinjeli su i britanski i francuski diplomati, dajući bezuslovnu podršku strankama naklonjenim ratu u Rusiji.

Rat je 1788, objavio ruski ambasador u Istanbulu, Jakov Bulgakov (zbog toga je bačen u tamnicu). Turci su u rat ušli nedovoljno pripremljeni, i nesvesni činjenice da su Austrija i Carska Rusija postali saveznici, toga su postali svesni tek kad se rat razbuktao. U početku rata Osmansko carstvo uspelo je odbaciti Austrijance iz Mehadije (Rumunija) i povratiti Banat (1789)^[1], ali je gubilo u Moldaviji, gde je ruski feldmaršal Rumjancev zauzeo tvđave Jaši i Hotin. Nakon duge zimske opsade pao je i grad Očakov u ruke kneza Potemkina. Vest o padu Očakova toliko je potresla sultana Abdul Hamida I da je zbog toga umro.

Turski komandanti bili su nesposobni, a vojska nedisciplinovana, tako da su napadi na moldavske tvrđave i teritorije Bender i Izmail propali. Na drugoj strani Austrijanci su uspeli zauzeti Beograd. A neosvojivu tvrđavu Izmail zauzeo je Suvorov iznenadnim napadom pešadije i artiljerije. Ušakov potapao je turske brodove u bitkama kod Fidonisija, Tendre, Kerčkog moreuza i rta Kaliakra. Padom grada Anapa u ruke Ivana Gudoviča završena je serija turskih vojnih poraza.

Mladi sultan Selim III koji je tek stupio na vlast, žarko je želeo da vrati ugled zemlje, pa mu je hitno bila potrebna neka pobeda pre donošenja mira, ali njegova vojska pokopala mu je sve nade. Zbog toga je 31. januara 1790, potpisao Ugovor o odbrani sa Pruskom, ali ni mu ni to nije pomoglo u ratu.

Nakon toga bio je prisiljen potpisati Ugovor iz Jašija s Rusijom 9. januara 1792. Po tom ugovoru Rusija je anektirala 1783. Krim. Jedisan Hačibeg i Očakov, a reka Dnjestar postala je granica između Rusije i Osmanskog carstva u Evropi. Status reke Kubanj, na azijskoj granici ostao je nepromenjen.