Sabina Špilrajn

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sabina Špilrajn
Sabina Špilrajn
Puno imeSabina Naftulovna Špilrajn
Datum rođenja(1885-11-07)7. novembar 1885.
Mesto rođenjaRostov na Donu, Ruska Imperija
Datum smrti12. avgust 1942.(1942-08-12) (56 god.)
Mesto smrtiRostov na Donu, Sovjetski Savez

Sabina Naftulovna Špilrajn (rus. Сабина Нафтуловна Шпильрейн, nem. Sabina Spielrein; Rostov na Donu, 7. novembar 1885 — Rostov na Donu, 12. avgust 1942) je bila jedna od prvih žena psihoanalitičara. Radila je i psihoanalizovala švajcarskim razvojnim psihologom Žanom Pijažeom.[1]

Radila je kao psihijatar, psihoanalitičar, nastavnik i pedijatar u Švajcarskoj i Rusiji.[2] U tridesetogodišnjoj profesionalnoj karijeri objavila je preko 35 radova na tri jezika (nemački, francuski i ruski), koji su pokrivali psihoanalizu, razvojnu psihologiju, psiholingvistiku i psihologiju obrazovanja.[3] Među njenim radovima iz oblasti psihoanalize je i esej pod nazivom „Destrukcija kao uzrok nastajanja“, napisan na nemačkom 1912. godine.[4]

Špilrajn je bila pionir psihoanalize i jedna od prvih koji je uvela koncept nagona smrti. Bila je jedna od prvih psihoanalitičarki koja je sprovela studiju slučaja o shizofreniji i objavila disertaciju u psihoanalitičkom časopisu.[5] Špilrajn je sve više prepoznata kao važan i inovativan mislilac koji je bio marginalizovan u istoriji zbog svog neobičnog eklekticizma, odbijanja da se pridruži frakcijama, feminističkog pristupa psihologiji i njenog ubistva u Holokaustu.[3][6]

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Sabina Špilrajn je rođena 1885. godine u Rostovu na Donu, Rusija, u porodici jevrejskog trgovca. Sa osamnaest godina primljena je u psihijatrijsku bolnicu Burghelcli (Burghölzli) u blizini Ciriha, gde je provela godinu dana. Lekar zadužen za njen slučaj bio je mladi švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung. Tada je Špilrajnova prvi put došla u dodir sa psihoanalizom. Tokom boravka u Burghelcliju počela je ljubavna veza između Špilrajnove i Junga, koja je trajala sedam godina.[7]

U julu 1905. godine Špilrajnova je započela studije medicine na Ciriškom univerzitetu. Diplomirala je 1911. godine, odbranivši disertaciju pod nazivom O psihološkom sadržaju jednog slučaja šizofrenije. U njoj je objasnila poreklo psihotičnog straha od seksualnog odnosa, dovodeći ga u vezu sa strahom pacijenta od dezintegracije ličnosti. Veliki uticaj na njenu disertaciju je imao Karl Gustav Jung. Iste godine napustila je Cirih i nastanila se u Beču, gde je postala članica Bečkog psihoanalitičkog društva. U Beču se 1912. godine udala za Pavela Šeftela, ruskog trgovca jevrejskog porekla. Naredne godine je rodila kćerku Renatu.

Godine 1923. odlazi prvo u Moskvu, a zatim u Rostov na Donu, gde zajedno sa Verom Šmit osniva dečju psihijatrijsku bolnicu. Deca su zvala bolnicu Bela soba, jer su nameštaj i zidovi bili bele boje. Sovjetske vlasti su zabranile rad ove bolnice pod lažnom optužbom da se nad decom sprovodi seksualno nasilje. Godine 1924. zabranjena je psihoanaliza. I pored toga Špilrajnova je nastavila psihoanalitičku praksu. Te godine je rodila drugu kćerku Evu.

Tokom Staljinove velike čistke u periodu od 1935. do 1937. godine nestala su njena tri brata, od kojih je jedan, Isak Špilrajn, bio pionir psihologije rada. Njen suprug je umro 1938. godine pod nerazjašnjenim okolnostima.

Godine 1941. Rostov na Donu je okupirala nacistička vojska. Odbila je da napusti rodni grad, jer nije verovala u surovost Nemaca. Godine 1942, zajedno sa svoje dve kćerke i ostalim Jevrejima, zatvorena je u lokalnu sinagogu i ubijena na najbrutalniji način.

Sabina Špilrajn je u istoriji psihoanalize ostala upamćena kao autor svetski poznatog rada pod nazivom Destrukcija kao razlog postojanja (doktorski rad iz 1912), koji je poslužio kao osnova za Frojdovu teoriju nagona smrti. To je razlog zbog kojeg Sabinu Špilrajn mnogi nazivaju „zaboravljenim pionirom psihoanalize“. U svom radu Špilrajnova je po prvi postavila jedno od najtežih i najvažnijih pitanja u analitičkoj teoriji i praksi, pitanje o nagonu smrti, koje je proizašlo iz njenih istraživanja o mazohizmu. Prema Špilrajnovoj, postoji početno mi-iskustvo koje je u suprotnosti sa ja-iskustvom, a to je povezano sa destrukcijom "ega". U isto vreme, destrukcija sebe i regresija na mi-iskustvo imaju pozitivne rezultate, jer pojačavaju socijalni razvoj i kulturni napredak. Ona zaključuje da je destrukcija osnova daljeg razvoja.

Klasična psihoanaliza razume odnos između seksualnosti i nagona smrti na veoma raznolik način. U knjizi Iza principa zadovoljstva Frojd piše: "U njenom bogatom i iscrpnom radu, koji je za mene nedovoljno jasan, Sabina Špilrajn anticipira značajan deo mojih razmišljanja. Ona je zapazila sadističku komponentu seksualnog nagona kao kao destruktivan nagon." Frojd je smatrao da su seksualni nagon i nagon smrti dve sile koje se izdvajaju iz principa zadovoljstva. On ih nije smatrao kontradiktornim za razliku od Špilrajnove. Prema Frojdu, zajednički imenitelj za ljubav i destrukciju je zadovoljstvo, za razliku od ponavljanja koje je iza principa zadovoljstva.

Iako je njen rad bio i koristan i plodonosan, kako za Frojda, tako i za njegove sledbenike, Sabina Špilrajn, nažalost, nije imala bitan uticaj na savremenu psihoanalizu.

Dokumenti u vezi sa Sabinom Špilrajn, kao i njena prepiska sa Jungom i Frojdom, pronađeni su objavljeni.

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Announcements”. Psycho-Oncology. 2 (1): 69—74. 1993. ISSN 1057-9249. doi:10.1002/pon.2960020111. 
  2. ^ Etkind, Alexander (1997). Eros of the Impossible: The History of Psychoanalysis in Russia. Boulder, CO: Westview Press. p. 172.
  3. ^ a b Launer, John (2014-11-20). Sex vs Survival: The Life and Ideas of Sabina Spielrein (na jeziku: engleski). Duckworth Books. ISBN 978-0-7156-4741-7. 
  4. ^ Chambrier, Josiane (2006-03-30), Sabina Spielrein (1912): Die Destruktion als Ursache des Werdens, Vandenhoeck & Ruprecht, str. 85—98, Pristupljeno 2021-12-27 
  5. ^ „Sabina Spielrein”. Jewish Women's Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-27. 
  6. ^ Carter, Linda (2016-08-16). „Covington, Coline & Wharton, Barbara (eds.). Sabina Spielrein: Forgotten Pioneer of Psychoanalysis, 2nd Edition. Hove, East Sussex and New York: Routledge. 2015. Pp. 258. Hbk. £90. Pbk. $31.99.”. Journal of Analytical Psychology. 61 (4): 522—527. ISSN 0021-8774. doi:10.1111/1468-5922.12244_3. 
  7. ^ Rockwell, Robert B.; Moretti, Robert J. (1982). „Carotenuto, Aldo .A Secret Symmetry; Sabina Spielrein Between Jung and Freud. New York, Pantheon Books, 1982.Commentary: A Response to Thomas Kirsch's Review of A Secret Symmetry Sabina Spielrein Between Jung and Freud, by Aldo Carotenuto, published in Vol. 3, no. 3 of this journal.”. The San Francisco Jung Institute Library Journal. 3 (4): 15—17. ISSN 0270-6210. doi:10.1525/jung.1.1982.3.4.15. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sabina Špilrajn na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сабина_Шпилрајн&oldid=27552845”