Sablja

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sablja (višeznačna odrednica).

Sablja „kilič“ sa kanijom, Boka kotorska, iz Srpske revolucije, vojvode Cincar Janka Popovića, metal, dužina 120 cm, Istorijski muzej Srbije

Oficirska sablja Obrenovića, čelik, mesing, posrebreno, kovanje, dužina 94 cm, dužina sečiva 74 cm, širina sečiva 34 cm, dužina korica 75 cm. U popisu pokretnog imanja inventara manastira Vraćevšnice za 1874/75. godinu pod rednim brojem 26. navodi se kao „1 sablja srebrom okovana”

Sablja je naziv za mač koji ima zakrivljenu oštricu. Sablja je nastala kao oružje konjice kod nomadskih naroda evroazijskih stepa. Kasnije se takođe najčešće koristila u konjici, a mnoge vojske su je zadržale pošto je iz upotrebe nestao klasični mač. Danas se uglavnom koristi u simboličke i ceremonijalne svrhe, a njena sportska varijanta i za posebnu sportsku disciplinu mačevanja. Sablja je jedno od retkih dugih hladnih oružja iz srednjeg veka koja se zadržala do današnjih dana u brojnim armijama kao paradno oružje.

Igrač sa mačevima (1890), Paja Jovanović.

Kovači sabljari iz Damaska, oko 1900. godine.

Sablja francuskih pomorskih oficira iz 19. veka.

Sablja Aleksandra Obrenovića (detalj), Istorijski muzej Srbije

Na Balkan je dospela na samom početku osmanlijskih osvajanja. Jedan od najranijih prikaza sablje predstavlja kompozicija ratnika na freskama u manastiru Lesnovo 1341. godine, u današnjoj Republici Makedoniji. Prikazana je takođe i na fresci ratnika u manastiru Manasija iz 1418. godine kao i na stećcima u Tobutu s kraja 16. i početka 17. veka. Jedna od reprezentivnijih ručno rađenih i dekorisanih starih sablji čuva se danas na odseku za metal i nakit Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu a datirana je u vreme osvajanja sultan Sulejmana Beograda 1521. godine. Pripadala je nepoznatom srpskom vlastelinu. Kod Italijana prvi put je zabeležena 1444. godine a kod Nemaca takođe u 15. veku. Isto oružje kod Francuza se javlja početkom 17. veka a Engleza krajem istog veka, tačnije 1680. godine.

Najzastupljenije sablje su sa turskim „klč" i persijskim „šamšir" tipom sečiva. Sečivo je najvažniji deo sablje. Prodornost i jačina koju ima krivo sečivo prilikom seče i boda mnogo je veća od prodornosti i jačine koju ima pravo sečivo. Pri udaru se vuče od vrha ka dršci. Od turske sablje krivošije, s njenom izvijenom jednostranom oštricom, na Zapadu nastala je moderna konjička sablja u 18. veku. Sablja kao hladno oružje postaje veoma popularna među gusarima kako u Sredozemlju tako i na Karibima. Sablja postaje sastavni deo oružja lake mađarske, poljske i litvanske konjice - husara, kao i ruskih kozaka. Početkom 19. veka sa formiranjem prvih profesionalnih vojski, a kasnije i zbog pojave brzometnog oružja, sablja predstavlja sastavno oružje konjičkih jedinica kao i oficira kada počinju sve više dobijati statusni i dekorativni značaj.

Zanimljiv primerak modernog tipa sablje predstavlja počasna sablja generala Koste Protića iz 1878. godine čiju dekoraciju i balčak u obliku zmaja je uradio bečki juvelir, a danas se čuva u muzeju u Čačku. Sablja je bila čest primer darivanja, tako je zabeleženo da je sultan Mahmud II poklonio sablju optočenu dragim kamenjem knezu Milošu tokom njegove posete Istanbulu 1835. godine. Još jedan primer darivanja zabeležen je 1900. godine tokom boravka u Beogradu persijskog šaha Musaref el Dina koji je poklonio sablju kralju Aleksandru Obrenoviću. Ova dragocena sablja danas se čuva u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. U Sabljarskoj čaršiji u Sarajevu od 1477. pa sve do 1878. godine postojale su brojne kovačke radnje u kojima su se iskivale sablje, jatagani, handžari kao i čuvene sablje i noževi dimiskije.

Pored Sarajeva glavni zanatski centri za izradu oružja bili su Foča, Užice, Konjic, Prizren, Skoplje i gradovi Bokokotorskog zaliva. U konjičkim jedinicama i među oficirima i podoficirima u Jugoslovenskoj vojsci između dva svetska rata zadržala se sablja model M1895, koja se koristila u Srpskoj vojsci. Ovaj isti model sablje sa neznatnom razlikom (grb SFRJ na štitniku rukohvata) nalazio se u konjici JNA sve do rasformiranja ove jedinice krajem 1950-ih a zadržao se jedno u Gardi sve do danas. Pojedine sablje danas predstavljaju pravo bogatstvo zbog svoje istorijske vrednosti i ornamentike - dekoracije. Jedna takva sablja optočena zlatom i dragim kamenjem nalazi se u palati rumunskog predsednika. Sablja predstavlja poklon kneza Mihajla prvom rumunskom knezu Kuzi 1863. godine. Zavidnu kolekciju bogato ukrašenih sablji imao je maršal Josip Broz Tito. Jedna od retkih danas preostalih radionica za izradu dugog hladnog oružja - sablji - u Srbiji i na Balkanu nalazi se u Zemunu.

Vidi još

• Kovač
• Ksifos
• Gladijus
• Spata
• Mač
• Jatagan
• Katana
• Spisak oružja u srednjem veku

Literatura

• A. Škrivanić, Gavro (1957). Srednjovekovno oružje Srbije, Bosne i Dubrovnika. Naučno delo/SANU. str. 226. 
• Bogdanović, Branko (1997). Hladno oružje Srbije, Crne Gore i Jugoslavije (19. i 20. vek). Vojni muzej. str. 153. 
• Velemir Tanasković, Dušica (2016). Srpska oficirska sablja M. 1895/1995. Medija centar „Odbrana". 
• W. Kwaśniewicz, Dzieje szabli w Polsce, Warszawa (History of the Sabre in Poland), Dom wydawniczy Bellona, 1999 ISBN 83-11-08894-2.
• Wojciech Zablocki, "Ciecia Prawdziwa Szabla", Wydawnictwo "Sport i Turystyka" (1989) (English abstract by Richard Orli, 2000, kismeta.com Arhivirano 22 mart 2017 na sajtu Wayback Machine).
• Richard Marsden, The Polish Saber, Tyrant Industries (2015)
• Fletcher, I. (1996) Napoleonic Wars: Wellington's Army, Brassey's, London.
• Le Marchant, D. (1841). Memoirs of the Late Major General Le Marchant. London: Printed by Samuel Bentley. 
• Martyn, C. (2004) The British Cavalry Sword from 1600, Pen & Sword, Barnsley.
• Robson, B. (1975) Swords of the British Army, Arms and Armour Press.
• Thoumine, R.H., Scientific Soldier, A Life of General Le Marchant, 1766-1812, Oxford U. Press (1968).
• Mantello, Frank Anthony C.; Rigg, A. G. (1996). Medieval Latin: an introduction and bibliographical guide. CUA Press. str. 447—449. ISBN 978-0-8132-0842-8. Arhivirano iz originala 11. 5. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
• Fields, Nic (2009). The Roman Army of the Principate 27 BCE-CE 117. Osprey Publishing. str. 30—31. ISBN 978-1-84603-386-5. Arhivirano iz originala 8. 5. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (1998). The Roman army at war: 100 BC-AD 200. Oxford University Press. str. 216—217. ISBN 978-0-19-815090-9. Arhivirano iz originala 19. 5. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
• Hanson, Victor Davis (1993). Hoplites: the classical Greek battle experience. Routledge Publishing. str. 25—27. ISBN 978-0-415-09816-8. Arhivirano iz originala 17. 5. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
• Drews, Robert (1995). The end of the Bronze Age: changes in warfare and the catastrophe ca. 1200 B.C (revised izd.). Princeton University Press. str. 197—204. ISBN 978-0-691-02591-9. 
• Aleksić, Marko (2007). Medieval swords from Southeastern Europe. Beograd. ASIN B004HAW76E. 
• Allchin, F.R. in South Asian Archaeology Papers from The Third International Conference of The Association of South Asian Archaeologists In Western Europe, Held In Paris (December 1979) edited by J.E.van Lohuizen-de Leeuw. Brill Academic Publishers, Incorporated. 106–118. . 1975. ISBN 978-90-04-05996-2. 
• Prasad, Prakash Chandra (2003). Foreign Trade and Commerce In Ancient India. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-053-2. 
• Edgerton (2002). Indian and Oriental Arms and Armour. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-42229-9. 
• Withers, Harvey J S. (2006). World Swords 1400–1945. Studio Jupiter Military Publishing. ISBN 978-0-9545910-1-4. 
• Naish, Camille (1991). Death Comes to The Maiden: Sex and Execution, 1431–1933. Taylor & Francis Publishing. ISBN 978-0-415-05585-7. 
• Burton, Richard F. (2008). The Book of The Sword. Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-436-9. 
• Gravett, Christopher (1997). German Medieval Armies 1000-1300. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-657-6. 
• Wertime, Theodore; Muhly, J. D., ur. (1980). The Coming of The Age of Iron. Yale University Press. ISBN 978-0-300-02425-8. 
• Kirkland, J. Michael (2006). Stage Combat Resource Materials: A Selected and Annotated Bibliography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30710-2. 
• McLean, Will; Forgeng, Jeffrey L. (2008). Daily life in Chaucer's England. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-35951-4. 
• Green, Thomas A. . Martial Arts of The World: An Encyclopedia.V.1. ABC-CLIO. . 2001. ISBN 978-1-57607-150-2. 
• Evangelista, Nick (1995). The encyclopedia of the sword. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-27896-9. 
• Smith, William (1843). A dictionary of Greek and Roman antiquities. Michigan University Press.
• Comnena, Anna. (1928). The Alexiad. Ed. and trans. Elizabeth A. Dawes. London: Routledge. Available at the Internet History Sourcebook Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2014)
• Alexander, David (2001). Swords and Sabers during the Early Islamic Period. Gladius XXI.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/86/86
• Cobb, Paul M. (2008). The Book of Contemplation: Islam and the Crusades (Penguin Classics). Penguin Classics. ISBN 978-0-14-045513-7. 
• Hitti, Phillip K. (2000). An Arab-Syrian Gentleman and Warrior in the Period of the Crusades. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12125-5. 
• Hoyland, Robert G. (2006). Medieval Islamic Swords and Swordmaking. Gibb Memorial Trust. ISBN 978-0-906094-52-5. 
• Nicolle, David (1994). Saracen Faris AD 1050-1250. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-453-4. 
• Scanlon, George T. (1961). A Muslim Manual of War. Cairo: American University in Cairo Press. ISBN 978-1-61797-111-2. 
• Zaky, A. Rahman (1965). A Preliminary Bibliography of Medieval Arabic Military Literature. Gladius IV.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/191/193
• Zaky, A. Rahman (1961). Introduction to the Study of Islamic Swords and Armour. Gladius I.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/211/213

Spoljašnje veze

• Kad oružje utihne - Sablja (RTS 3 - Zvanični jutjub kanal)
• Konjička sablja M1895 (Oružje onlajn, Branko Bogdanović, 2021)
• Narodni muzej: Sablja Dimitrija Jakšića (18. vek?), RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal
• Hladno oružje iz osmanskog perioda iz istorijske zbirke Muzeja Tešanj
• Konjička brigada (sa isukanim sabljama) Jugoslovenske armije na taktičkoj vežbi 1948. (Fotogalerija MORS)
• Sablja za heroja Dobrudže (Politika, Branko Bogdanović, 12. jul 2018)
• Sve sablje kralja Aleksandra (Politika, Branko Bogdanović, 5. maj 2020)
• Sablja se ljubi po propisu, M. Galović, Politika, 5. mart 2009.
• Srpsko staro oružje rasuto po svetu, Aleksandar Apostolovski, Politika, 26. april 2011.
• Sablja, najduže u stroju Garde, Goran Janićijević, RTS, 26. januar 2014.
• Staljinova sablja, Čerčilov telegraf - izložba „Beograd slobodan grad", S. P., Večernje novosti, 14. oktobar 2014.
• Lavrov rubljom „platio" sablju, Jelena Matijević, Večernje novosti, 14. decembar 2016.