Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Iz projekta Википедија
 |
Ovom članku je potrebno hitno čišćenje. To podrazumeva gramatičke, jezičke, stilske i slične ispravke, da bi se dobio pravovopisno i gramatički korektan, a time i kvalitetan enciklopedijski članak. Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite. |
 |
Ovaj članak ili poglavlje ne citira izvore, tako da postoji verovatnoća da su neke informacije iznete u ovom članku netačne.
|
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je najvažnije telo Ujedinjenih nacija, zaduženo za održavanje mira i bezbednosti u svetu. Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporuke članicama UN, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji Ujedinjenih nacija. Odluke Saveta se nazivaju kao rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
Sadržaj |
[uredi] Članice
Predstavnici članica Saveta bezbednosti moraju uvek da budu prisutni u sedištu UN u Njujorku kako bi se sastanci mogi održavati bilo kada. Ovaj zahtev je usvojen u Povelji Ujedinjenih nacija, jer je njen predhodnik, Liga naroda, često bila u nemogućnosti da održava sastanke u kriznim situacijama.
Uloga predsedavajućeg SB uključuje postavljanje dnevnog reda, predsedavanje sastancima i nadgledanje kriznih žarišta. Predsedavajuća zemlja se menja prema redosledu po engleskom alfabetu.
Postoje dve kategorije članstva u Savetu bezbednosti UN. To su:
- stalne članice i
- izabrane članice.
[uredi] Stalne članice SB
SB UN ima pet stalnih članica, sila pobednica u Drugom svetskom ratu: R. Kina, Republika Francuska, Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjene Američke Države. Dve prvobitne članice, Republika Kina i SSSR, kasnije su zamenjene zemljama sukcesorima (Narodna Republika Kina, Ruska Federacija), iako član 23 Povelje Ujedinjenih nacija nije izmenjen shodno tome.
Tokom 1971, Narodna Republika Kina je dobila stolicu u Ujedinjnim nacijama prema Rezoluciji Generalne skupštine UN 2758, a Republika Kina (koja je izgubila kopneni deo Kine i ograničena na Tajvan od 1949. godine) uskoro je izgubila članstvo u svim organima UN. Tokom 1991. godine, Rusija je dobila stolicu u UN na čijem se mestu isprva nalazio Sovjetski Savez, uključujući i stalno članstvo u Savetu bezbednosti.
Pet trenutnih stalnih članica Saveta bezbednosti su jedine zemlje kojima je dozvoljeno posedovanje nuklearnog naoružanja prema Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja, koji nije pravosnažan, pošto nisu sve nuklerane sile ratifikovale ovaj sporazum. Ovakav status nije posledica njihovog članstva u Savetu bezbednosti, iako se ponekad koristi kao savremeno opravdanje za njihovo kontinuirano prisustvo u tom telu. Indija, Pakistan, a verovatno Severna Koreja i Izrael (iako Izrael nikada nije priznao posedovanje niklearnog naoružanja) ga poseduju. To je van okvira Sporazuma. Od 2004. godine, četiri od pet stalnih članica SB su su četiri najveća svetska izvoznika oružja po vrednosti naoružanja.
Sve stalne članice poseduju pravo veta, koje se može iskoristiti da bi se sprečilo izglasavanja neke rezolucije. Jedan glas veta stalne članice nadjačava svaku većinu.
[uredi] Izabrane članice
Ostalih deset članica bira Generalna skupština na period od 2 godine počevši od 1. januara, sa zamenom pet članica svake godine. Afrika daje tri člana; Južna Amerika, Azija, Zapadna Evropa i ostali daju po dva člana, a Istočna Evropa jednog člana. Jedna od članica je i iz arapskih zemalja, iz Azije ili Afrike. [1]
Članice 2008. su:
- Belgija (Z. Evropa)
- Burkina Faso (Afrika)
- Vijetnam (Azija)
- Indonezija (Azija)
- Italija (Z. Evropa)
- Južnoafrička Republika (Afrika)
- Kostarika (J. Amerika)
- Libija (Afrika, Arabija)
- Panama (J. Amerika)
- Hrvatska (I. Evropa)
[uredi] Pravo veta
 |
Za više informacija pogledajte Veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. |
Odluke u petnaestočlanom Savetu bezbednosti o svim značajnim pitanjima, npr. odluka o sprovođenju direktnih mera vezanih za rešavanje sukoba, zahteva potvrdan glas devet članica. Negativan glas — veto — stalne članice sprečava usvajanje predloga, iako ima većinu pozitivnih glasova. Uzdržanost se ne smatra za veto. Od osnivanja Saveta bezbednosti, Kina (RK/NRK) je 5 puta koristila veto; Francuska, 18; Rusija/SSSR, 122; Ujedinjeno Kraljevstvo, 32; i Sjedinjene Države, 80.
[uredi] Status nečlanica
Članica UN, koja nije u SB, može učestvovati u odlukama Saveta bezbednosti za koje se Savet složi da delimično mogu uticati na interese te zemlje. U poslednje vreme, SB se slobodnije odnosio prema ovom pravu, omogućujući mnogim zemljama da uzmu učešće u njenom radu.
[uredi] Reforma članstva
Javljale su se diskusije o uvećanju broja stalnih članica. Zemlje koje su najglasnije u zahtevima za stalno članstvo su Japan, Nemačka, Brazil i Indija. Japan i Nemačka su na drugom i trećem mestu po finansiranju budžeta UN, respektivno, dok su Brazil i Indija dva najveća doprinosioca vojnih trupa za mirovne misije UN.
Bivši generalni sekretar UN Kofi Anan zatražio je od tima savetnika da sačine preporuke o reformi Ujedinjenih nacija do kraja 2004. Predloženo je da se poveća broj stalnih članica na pet. Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su ovo podržale, ali dvotrećinska većina Generalne skupštine UN nije.
[uredi] Japan
Japan je drugi najveći doprinosilac redovnom budžetu UN-a. Uplate Japana čak nadmašuju uplate Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i Rusije.
Nestrpljivost Japana da postane stalni član Saveta bezbednosti suočava se sa jakim protivljenjem mnogih Istočnoazijskih zemalja, naročito Narodna Republika Kina, Južna Koreja, i Severna Koreja. Mongolija je, podržala japansku kandidaturu. Održavani su brojni protesti na kopnenom delu Kine i u Južnoj Koreji posle odobrenja japanske vlade da se štampaju školski udžbenici u kojima se umanjuju japanski zločini pre i za vreme Drugog svetskog rata.
Neki Japanci smatraju da ove zemlje, naročito Kina, motivišu drugi problemi kao što je neslaganje oko podele teritorija. Krajem aprila 2005, izbili su masovni anti-japanski protesti širom Kine. Razlozi za protest su različiti, uključujući japansku revizionističku čitanku iz istorije koju je podržala vlada, poseta premijera Koizumija Jasukuni svetilištu u kome se nalaze 14 ratnih zločinaca, i teritorijalne razmirice oko ostrva koje zahtevaju i Kina i Tajvan. iako proteste nije zvanično sankcionisala NR Kina, neki analitičari smatraju da je vlada NRK dozvolila proteste kako bi poljuljala japansku kandidaturu za Savet bezbednosti. Drugi smatraju da kineska vlada nije htela da se bes demonstranata usmeri na njih, jer bi sprečavanje ovih demonstracija bilo smatrano kao podrška Japanu. Međutim, vlada NRK je zabranila dalje proteste kada je postala zabrinuta dabi takve demonstracije mogla da se posvete i domaćim problemima.
neke azijske nacije su izrazile jaku podršku japanskoj kandidaturi, među njima Kambodža, Indija, Indonezija, malezija, Singapur, Filipini, i Vijetnam - sve veći primaoci japanske ekonomske pomoći ili stranih investicija. Druge zemlje kao što je Australija, Brazil, Francuska, Nemačka, i Ujedinjeno Kraljevstvo su takođe podržale japansku kandidaturu.
Iako Sjedinjene države snažno podržavaju japansku kandidaturu za članstvo u Savetu bezbednosti, i dalje odbijaju G4+jedan ponudu za članstvo u selini, koja je Japanu potrebna da bi zadržala veliku podršku. Dok je Rusija zainteresovana da stvori protivtežu Kini, takođe je svesna jakih veza Japana sa SAD-om.
[uredi] Nemačka
Nemačka je treći najveći doprinosilac redovnom budžetu UN.
francuska je izričito zahtevala stalno mesto u Savetu bezbednosti za Nemačku: „Nemačko angažovanje, njen položaj velike sile, njen međunarodni uticaj—Francuska bi volela da joj se oda priznanje stalnim mestom u Savetu bezbednosti“, rekao je francuski predsednik Žak Širak na govoru u Berlinu 2000. godine. Bivši nemački kancelar, Gerhard Šreder je takođe označio Rusiju, među ostalim zemljama, kao zemlju koja podržava nemačku kandidaturu. Italija i Holandija sa druge strane, predlažu zajedničko mesto EU u Savetu umesto da Nemačka postane treća evropska članica pored Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, izjavio je da bi Nemačka prihvatila i zajedničko evropsko članstvo, ali sve dok postoje male naznake da bi se francuska i UK odrekle svojih mesta, Nemačka, mnogo veća zemlja, bi takođe trebalo da dobije stalno članstvo. Postojali su i predlozi da bi Eu trebalo da „deli“ postojeća dva mesta koja već ima, bez sticanja trećeg - predloženo je da [2] Francska trebalo da deli svoje mesto sa Nemačkom u skladu sa Franko-Nemačkom integracionističkom tradicijom, a da bi UK trebalo da predstavlja manje integracionističke stavove EU. Stoga, je nemačka kampanja za stalnim članstvom intenzivirana tokom 2004. Bivši kancelar Gerhard Šreder jasno je naznačio svoje stavove u avgustu, 2004: „nemačka ima pravo na stalno članstvo“. Njenu kandidaturu su podržali Japan, Indija, Brazil, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija, između ostalih. Trenutni nemački kancelar, Angela Merkel se još nije izjasnila po ovom pitanju.
[uredi] Indija
Indija , jedna od nuklearnih sila, predstavlja otprilike šestinu svetske populacije i najveću svetsku republiku. Takođe predstavlja i četvrtu svetsku ekonomiju u smislu jednakosti uvoza i izvoza i treća je na svetu po broju oružanih snaga. Indija je jedan od najvećih doprinosioca oružanim snagama UN za mirovne misije. Njenu kandidaturu su nedvosmisleno podržale stalne članice, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Rusija.
G. Šaši Tarur, Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za odnose sa javnošću u svojoj knjizi Nehru - Nastanak Indije“, piše da je Džavaharlal Nehru „odbio ponudu Sjedinjenih Država“ da Indija „zauzme stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“ oko 1953. Nehru je odbio tu ponudu otprilike u isto vreme kada je „sa podsmehom“ idbio podršku Džon Forestera Dulisa za Indijsku Monro doktrinu. Nehru je predložio umesto toga da se mesto u Savetu bezbednosti koje je držao Tajvan ponudi Pekingu.
Iako je u početku postojalo protivljenje Narodne Republike Kine zbog geo-političkih razloga (Kina je bila saveznik sa Pakistanom, starim Indijskim suparnikom, a takođe je razmišljala o vođenju rata sa Indijom tokom 1962), u skorije vreme kineska stav prema indijskoj kandidaturi se promenio od negativnog preko neutralnog do pozitivnog. Dana 11. aprila 2005. godine, kina je objavila da će podržati indijsku kandidaturu za stalnim članstvom, ali bez veta. Pravo veta, međutim, je najznačajnija karakteristika stalne članice i u očima G4 nacija, zabrana davanja prava veta je samo način da 5 trenutnih stalnih članica zadrži svoju nadmoćnost. Iako SAD zvanično ne podržava indijsku kandidaturu - iz više razloga, neke od njih ostaju krajnje nejasni - nezvanično želi da radi sa Indijom i da je podrži (ali bez veto prava). uzimajući u obzir njenu ogromnu populaciju i rastuću ekonomiju i politički sistem, Indija predstavlja jakod takmičara za stalno mesto. Drugi faktor koji podupire indijsku kandidaturu je činjenica da je ona jedna od osnivača Saveta bezbednosti kao i da je učestvovala u više navrata u njenim aktivnostima, uključujući operacije UN u DR Kongo, Kipru, Kambodži, Jemenu, Somaliji, Ruandi i Namibiji, između ostalih.
Čak do dana današnjeg, govor koji je Krišna Menon (Indijski predstavnik u SBUN) održao je najduži ikada predstavljen u Savetu bezbednosti (SBUN). dana 23. januara 1957. godine, održao je govor bez presedana od 8 časova braneći Indijska prava na Kašmir [3].
[uredi] Brazil
Za kandidaturu Brazila za stalno članstvo u Savetu bezbednosti ima nekoliko jakih razloga:
- Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri osnivanju Ujedinjenih nacija.
- Svaki kontinent bi dobio po 2 stalna člana (iako bi Amerika dobila samo jednog a Evropa i Azija po 2).
- Brazil je najveća zemlja u Južnoj Americi po broju stanovnika, ekonomiji i površini.
- SAD podržavaju kandidaturu Brazila ali bez prava veta. Brazil je dobio podršku i drugih zemalja kao što je Rusija.
- Član je alijanse G4 nacije (koju čine još Nemačka, Indija i Japan). Svaka G4 zemlja podržava kandidaturu ostale tri za stalnim članstvom.
- Ima tradiciju učešća u mirovnim misijama UN.
- Brazil predstavlja značajnog političkog lidera među zemljama u razvoju, naročito u pregovorima u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
[uredi] Islamsko članstvo
Od raspada Otomanskog carstva dominantni Bliski Istok je bio područje stalnih konflikata, i ti sukobi su bili tema mnogih debata i rezolucija Saveta bezbednosti. Zato je uvođenje stalnog Islamskog člana u SB veoma osetljivo pitanje, naročito ako bi mu se dalo pravo veta.
Nemuslimanske zemlje i ondašnji komentatori, uglavnom iz Sjedinjenih Država, zabrinuti su da bi Islamski član sa pravom veta mogao ograničiti sposobnost UN da deluje prisilno na Bliskom Istoku ili u granicama Islamskog sveta (npr. Kašmir i Čečenija), predočavajući nesposobnost UN u tim regionima. Nedostatak demokratije u bliskoistočnim državama je drugi razlog kog koriste zapadni komentatori.
[uredi] Afrika
Nijedna zemlja iz Afrike nema stalno mesto u Savetu bezbednosti pa je ovo jedan od većih razloga za pokretanje reformi. Postoji nekoliko značajnih razloga zašto Afrika ima dobre šanse za sticanje stalnog člana u Savetu bezbednosti:
- Afrika je drugi po veličini i drugi po naseljenosti kontinent, odmah iza Azije.
- Afrika ima više članova u Ujedinjenim nacijama nego bilo koji drugi kontinent.
- Afrika nije pretnja međunarodnom miru i bezbednosti.
- Trenutno ima podršku većeg dela Južne Amerike i Indije (Alijansa Jug-Jug) i Japana od G4 nacija.
Južna Afrika i Nigerija su glavni kadidati za članstvo.
[uredi] U popularnoj kulturi
Prevodilac je film iz 2005. godine čija radnja govori o izmišljenom Afričkom državniku, po svemu sudeći zasnovana na Zimbabveanskom predsedniku Robertu Mugabeu, koji nastoji da izbegne optužnicu od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) pod optužbom za zločine protiv čovečnosti. Australija, Novi Zeland, i međunarodne organizacije za ljudska prava su podržale poziv za podizanje optužnice protiv Mugabea. Pošto Zmbabve nije potpisnica statuta MKS, za suđenje je potrebno ili optužba od strane Saveta bezbednosti, ili da Zimbabve prihvati nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.[traži se izvor]
