Salsa (ples)
Salsa je vrsta plesa. Reč „salsa“ znači „sos“, a nastala je u Njujorku u nedostatku izraza za nove plesove koji su se pojavili u tom gradu. Termin „salsa“ se koristio za ceo spektar različitih karipskih plesova: rumbu, son montuno, mambo, ča-ča, danzon, plenu, bombu, merenge itd. Kasnije se taj izraz upotrebljavao za novonastali ples, koji je danas poznat kao „salsa“.
Masovna upotreba reči „salsa“ za ples i muziku počinje tek nakon 1976. godine, kada je njujorški magazin Bilbord objavio dodatak na 24 strane pod nazivom „Salsa eksplozija“. Tada su i svi ostali mediji počeli da koriste ovaj termin. Mada je kubanski kompozitor Ignjacio Pinjerio napisao pesmu (šp. Echale Salsita), ili „Dodaj malo salse“ još 1933. godine gde ovom rečju označava pokrete u plesu i vrstu muzike.
Postoje mnogi stilovi salse: kubanski, portorikanski, kolumbijski, Njujork, L. A. i drugi.
Za razliku od standardnih plesova, u salsi nema mnogo kretanja kroz prostor, a ljudi često sami igraju.
Calsa se igra uz muziku od osam taktova, koji su podeljeni na dva dela od po četiri takta. Od ta četiri takta, salsa obično koristi tri, dok je jedan takt pauza. Međutim, na taj jedan takt može da se odigra tep, kik itd. Muzika obično podrazumeva komplikovan i brz ritam udaraljki.
Istorija salse[uredi | uredi izvor]
Salsa muzika je spoj tradicionalnih afričkih, kubanskih i drugih latino-američkih ritmova koji su preneti sa Kube i Portorika do Njujorka tokom migracija, negde između 1940-ih i 1970-ih godina. Postoje podeljena mišljenja da li je salsa nastala na Kubi ili u Portoriku. Na oba ostrva to je glavni ples i poznat je širom sveta. Plesni koraci koji se igraju u kubanskoj salsi potiču od kubanskog sona, ali su na njih imali uticaj i drugi kubanski plesovi, kao što je mambo, ča-ča, guarača, čangui, rumba, jambu i drugi.
Na Kubi je ona dobila novi oblik u grupnom plesu Rueda De Kasino, gde parovi formiraju krug i igraju uz pomoć vođe koji objavljuje svaku sledeću figuru. Rueda se naravno igra i kod nas.
Značajna imena za razvoj salse su Dominikanac Johnu Pacheco (šp. Johnu Pacheco) koji je formirao svoju diskografsku kuću 1964. sa kojom je veoma uspešno promovisao latino muziku. Ostali bitni muzičari za razvoj salse su: Karlos Santana, Tito Puente, Buena Vista i mnogi drugi znani i neznani.
O salsi[uredi | uredi izvor]
Pojam društveni ples označava da se u školama plesa on uči na rekreativnom nivou, ali je zato najzastupljeniji na zabavama i plesnim večerima. Kod nas je salsa već postala svojevrsni brend pa se ne kaže da „idem na ples“ već na „salsu“, ili „ne idem na plesno veče“ vec na „salsa žurku“.
Sami ovi termini su pomogli da se kod nas prevaziđu određene predrasude u vezi plesa, posebno kod muškaraca, tako da na salsi ima pored devojaka, i veliki broj muškaraca. Ostalo je doprinela sama salsa.
Salsa je u suštini veoma jednostavan ples sastavljen od šest koraka na osam muzičkih bita. Kada se dobro savladaju i uvežbaju ti osnovni koraci, a samim tim i ritam, onda je učenje raznih figura veoma jednostavno. Devojke čak ne moraju sve ni da ih znaju već treba da nauče da dobro prate partnere.
Treba znati da za istu figuru postoje razlike u nazivima od škole do škole.
Karakteristike salse: okreti rukom, velika varijacija koraka. Ono u čemu se još razlikuje od mambo plesa je da se koraci mogu igrati sa blago savijenim kolenima, dok se kod mambo plesa to ne toleriše.
Kod nas se do pre 8 godina igrao mambo ples (setite se filma „Prljavi ples“). A onda se pojavio kubanski orkestar „Voz latina“ i salsa groznica je krenula. Prvo su plesne škole ubacile salsu u svoj repertoar, zatim su počele da niču samo salsa škole. Sve je više Kubanaca u Beogradu koji podučavaju salsu, a neki imaju i svoje škole salse. Organizuju se salsa festivali, takmičenja i najvažnije, skoro svakonoćne, salsa žurke.
E sad, pošto su Kubanci tu, preovlađuje kubanski stil salse. Oko stilova često i same škole prave zabunu radi svoje reklame, jer je važno reći da su svi stilovi (kubanski, portorikanski, Njujork stil, Los Anđeles stil, kolumbijski …) pa i mambo, međusobno kompatibilni. Drugim rečima igrač jednog stila može igrati sa igračicom drugog stila i obrnuto.
Stilovi salse[uredi | uredi izvor]
Postoji veći broj stilova salse, a danas su najpoznatiji: kubanski (kazino), Njujork, Los Anđeles, portorikanski i kolumbijski.
Načini igranja salse[uredi | uredi izvor]
Salsa u liniji[uredi | uredi izvor]
Kod ove varijante salse, koji u Srbiji nazivaju linijskom salsom, vođa izvodi određene pokrete ili figure, a grupa iza njega ga prati i pokušava da radi isto što i on. Ovde se koristi složen rad nogu, ruku i ostatka tela.
Kazino[uredi | uredi izvor]
Kubanci salsu zovu „kazino“ i pritom se misli na igranje u paru. Igru Kubanaca karakterišu mali koraci, savijena kolena, kružno kretanje. Na stil i kretanje u kubanskoj salsi uticaj je imala kubanska folklorna tradicija poput rumbe, oriše, sona i mamba. Za razliku od linijskih salsa, u kubanskoj salsi muškarac je u prvom planu. U Srbiji se salsa igra uglavnom na 1 (prvi od četiri takta), a Kubanci se više fokusiraju na same instrumente u muzici pa može da se desi da igraju i na 2, 3 ili 4. Njihov ritam je uglavnom „tiempo“ (na 1) ili „kontra tiempo“ (na 2).
Rueda de kazino[uredi | uredi izvor]
Rueda je formacija od dva ili više parova gde jedna osoba „viče“ figuru i odigrava je, a ostali parovi igraju tu figuru. Suština ruede je u zabavi i nije važno ukoliko neko napravi grešku. Da bi igrači igrali u ruedi, moraju prethodno dobro da savladaju kazino.
Salsa kon dos[uredi | uredi izvor]
Ovo je način igranja salse gde muškarac igra sa dve devojke u isto vreme. Svaku devojku drži sa po jednom rukom. Devojke nemaju kontakt. Postoji i formacija gde jedna devojka može igrati sa dva muškarca.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa http://salsa.rs/. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2011102010006229.
- O Salsi - Plesna škola ARMY DANCE - plesnaskola.rs
