Sandra Dej O’Konor

Sandra Dej O’Konor
Sandra Dej O’Konor
	Sandra Dej O’Konor
Lični podaci
Ime pri rođenju	Sandra Dej O’Konor
Datum rođenja	26. mart 1930.
Mesto rođenja	El Paso, Teksas, SAD
Datum smrti	1. decembar 2023. (93 god.)
Mesto smrti	Finiks, Arizona, SAD
Univerzitet	Univerzitet Stanford
Profesija	pravnik, sudija
Politička karijera
Politička; stranka	Republikanska stranka
Prethodnik
Mandati
Prethodnik
Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD
	25. septembar 1981 — 31. januar 2006.
Prethodnik	Poter Stjuart
Naslednik	Samjuel Alito
Potpis

Sandra Dej O’Konor (engl. Sandra Day O'Connor; El Paso, 26. mart 1930 — Finiks, 1. decembar 2023) bila je američka pravnica koja je služila kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. O’Konor je bila prva žena koja je imenovana u Vrhovni sud. Imenovao ju je Ronald Regan 1981.^[1] Pojedine religijske grupe i grupe koje su se borile za zabranu abortusa protivile su se njenom imenovanju, međutim imenovanje je jednoglasno potvrđeno u Senatu. Ukupno 99 senatora je glasalo „za“, dok senator Maks Baukus nije prisusvovao sednici i glasanju, ali je poslao O’Konorovoj primerak knjige A River Runs Through It kao izvinjenje.

U prvim godinama mandata, O’Konor je najčešće glasala sa kozervativnim krilom Suda, naročito sa predsednikom Renkvistom. U prve tri godine mandata, ona i Renkvist su u 87% predmeta glasali isto.^[2] Međutim, kako je sud postajao sve više konzervativan (dolazak Tomasa umesto Maršala i Kenedija umjesto Pauela), O’Konor je često bila ta koja je davala odlučujući glas, naročito u slučajevima kada je sud bio podeljen po ideološkoj liniji. U takvim presudama između 1994. i 2004, O’Konor je 82 puta glasala sa konzervativnim krilom Suda, a 28 puta se pridružila liberalnom krilu.^[3]

Na listi najmoćnijih žena sveta časopisa Forbs, O’Konor je 2004. bila na šestom mestu, a 2005. na tridesetšestom. Jedine Amerikanke koje su bile ispred nje na listi su Kondoliza Rajs, Hilari Klinton i Laura Buš.^[4] Dana 12. avgusta 2009, predsednik SAD Barak Obama dodelio joj je Nacionalnu medalju slobode, najveće civilno priznanje SAD.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times.
^ Greenburg 2007, str. 68.
^ „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. novembar 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 27 mart 2006. g. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
^ „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Arhivirano iz originala 2. 1. 2013. g.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Greenburg, Jan Crawford (2007). Supreme Conflict: The Inside Story of the Struggle for Control of the United States Supreme Court. Penguin Books.
O'Connor, Sandra Day; Day, H. Alan (2002). Lazy B: Growing Up on a Cattle Ranch in the American Southwest. Random House. ISBN 978-0-375-50724-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Weisman, Steven R. (7. 7. 1981). „Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court”. The New York Times.

[FOOTNOTEGreenburg200768-2] Greenburg 2007, str. 68.

[3] „Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective” (PDF). Harvard Law Review. 118 (1): 521. novembar 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 27 mart 2006. g. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)

[4] „The World's Most Powerful Women”. Forbes. 20. 8. 2004. Arhivirano iz originala 2. 1. 2013. g.

[1]

[2]

[3]

[4]

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST ISNI VIAF WorldCat
Državne	Norveška Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Belgija Sjedinjene Države Letonija Češka Koreja Holandija
Akademske	CiNii
Ljudi	Rodovid
Ostale	COBISS.SI Enciklopedija Britanika NARA SNAC IdRef