Sapfa
Iz projekta Википедија
Sadržaj |
[uredi] Sapfo, Σαπφω, Ψαπφα, Sapphô
Slavna grčka pesnikinja je rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos koje je bilo kulturni centar VII veka p.n.e. Rođena je između 630. st.e. i 612. st.e. Priča se da je bila mala i tamna.
Sapfa, kćer Skamandera i Kleis, bila je udata (atička komedija kaže za bogatog trgovca, ali to nije provereno), i imala je kćer, takođe zvanu Kleis. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice.
Bila je lirski pesnik koji je razvio svoju posebnu metriku, poznatu kao safo-metar (sapphic meter), i zaslužna je za pomeranje estetskog pokreta od klasičnih tema grčke mitologije ka temama individualnog ljudskog iskustva. Epigram u Antologiji Palatina, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu.
Safo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Sudeći po njenoj reputaciji u antičkom svetu, kako su samo fragmenti njenog rada preživeli, izgubivši njen rad, svet je izgubio blago.
Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbejke. Reč lezbejka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla.
Zbog homoseksualnog sadržaja i otvorene erotičnosti, njen rad je bio u nemislosti hrišćanske crkve, što je i razlog što najveći deo njenog rada nije preživeo, delom zbog toga što nije kopiran, delom što je namenski uništavan.
Dok je u naše doba ovaj sadržaj dobro poznat, u antičko doba i Srednjem veku, ona je bila poznatija prema tome što se (sudeći po legendi) bacila s litice zbog neuzvraćene ljubavi prema mladom mornaru zvanom Faun (Phaon). Ova legenda pripisuje se Ovidiju i Lukijanu iz Starog Rima, i sigurno nije hrišćanska prepravka. Nije neobično za značajne ličnosti grčke istorije da su različiti izvori pisali o njima. Značajno je pomenuti da je njen značajni pratilac zvan "Penis, iz grada muškaraca". U svakom slučaju, kako se Mišel Fuko i mnogi drugi autori slažu, drevno grčko društvo nije smatralo da je čitav pol, muški ili ženski, potpuno hetero- ili homoseksualno orijentisan. Što se tiče istorije, Sapfo je dolazila iz plemenite porodice, udala se i imala je bar jednu kćer, bila je izgnana u Sirakuzu iz političkih razloga, vratila se 581. godine pre naše ere i umrla je kao starica.
[uredi] Sapfo u književnosti
Filozof Maksimus iz Tira (druga polovina II veka naše ere), piše da je Sapfo bila "mala i tamna" i da su njena prijateljstva sa njenim ženskim prijateljima bila slična Sokratovim: Šta je drugo ljubav lezbejske žene nego Sokratovo umeće ljubavi? Čini se da su oni vodili ljubav, svako na svoj sopstveni način, ona prema ženama, on prema muškarcima. Kažu da su oboje voleli mnoge i bili zarobljeni stvarima koje su bile lepe. Što su Alkibijad, Šarmides i Fedrus bili njemu, Girina, Atis i Anaktorija bile su Lezbejkama.
Platon je Sapfo nazivao desetom muzom i smrtnom muzom.
Elijan Klaudije je napisao u "Odabranim poglavljima istorije" (Ποικίλη ιστορία) da je Platon Sapfo nazivao mudrom.
Grčki pesnik, Odisej Elitis (XX vek, sa Lezbosa) joj se divi u svom delu "Mikra Epsilon": .. Takvo biće, istovremeno osetljivo i hrabro, ne sreće se često u životu. Mala, crna devojka se dokazala kao jednako sposobna da zarobi ružin cvet, izvede poj slavuja i kaže "Volim te", ne bi li ispunila planetu osećanjima.
Horacije u svojim Odama piše da je poezija Sapfo vredna svetog obožavanja.
Lord Bajron piše sledeće stihove o njoj u delu "Čajld Harold" (Childe Harold):
- I napred viđen breg, nezaboravan,
- ljubavnika pribežište i lezbejke grob.
- Crna Sapfo! Zar stihovi besmrtni ne mogoše da sačuvaju
- te grudi napojene tako besmrtnom vatrom?
Šarl Bodler piše o Sapfo u svojoj poemi Lezbos (Cveće zla - Les Fleurs du Mal).
