Sahara

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili film pod istim imenom, pogledajte članak Sahara (film).
Sahara
Sahara
Administracija
Država Zastava Alžira Alžir
Zastava Libije Libija
Zastava Mauritanije Mauritanija
Zastava Tunisa Tunis
Zastava Egipta Egipat
Zastava Maroka Maroko
Zastava Zapadne Sahare Zapadna Sahara
Zastava Malija Mali
Zastava Nigera Niger
Zastava Čada Čad
Zastava Sudana Sudan
Geografija
Površina 9.065.000 km2
Širina 1.200 km
Dužina 4.800 km
Koordinate 20°22′N 11°07′E / 20.37.58, 11.12.22.
Tip peskovita i kamenita
Prirodne odlike
Maksimalna visina 3.415 m (Emi Kusi)
Minimalna visina -130 m (Katara)
Maksimalna temperatura 58 °C
Minimalna temperatura -18 °C
Padavine 25 mm/god.
Mineralni resursi nafta, mangan, gas, gvožđe, fosfat, uranijum
Demografija
Stanovništvo 3.000.000 (2010)
Gustina stanovništva 0.3 stan./km2
Naselja Sebha, Adrar, Tinduf

Sahara je najveća pustinja na svetu, sa preko 9.000.000 km² i se nalazi u severnoj Africi. Proteže se preko severne trećine Afričkog kontinenta. Njena veličina je približno velika kao 50 država SAD. Ime, Sahara, je srpski izgovor arapske reči pustinja (arap. صحراء ar-Sahara.ogg arapski izgovor ). Sahara, onakva kakva je danas, postoji preko 3.500 godina.

Prirodne odlike[uredi]

Geografski položaj[uredi]

Oaza u Libiji
Kamile u Egiptu
Tibesti, snimak iz svemira
Dine u Maroku

Granice Sahare su Atlantski okean na zapadu, Atlaske planine i Sredozemno more na severu, Crveno more i Egipat na istoku, Sudan i dolina reke Niger na jugu. Pustinja je geografski podeljena na zapadnu Saharu, centralne Ahagar planine, Tibesti planine, Vazdušne planine (region pustinjskih planina i visokih visoravni), pustinju Tenere i Libijsku pustinju (najsuvlja oblast). Najviši vrh Sahare je Emi Kusi (3.415 m) na Tibesti planinama na severu Čada.

Planine[uredi]

Na severozapadu Afrike, u Alžiru i Maroku, uzdižu se planine Atlas, koje predstavljaju barijeru između mediteranske i aridne klime. Najviši vrh je Tubkal – 4.165 metara. U unutrašnjosti Sahare uzdižu se dve ostrvske planine, Ahagar u Alžiru (najviši vrh Tahat – 3.005 metara) i Tibesti u Čadu (Emi Kusi – 3.415 metara). Obe planine su vulkanskog porekla.

Reljef[uredi]

Sahara je najveća pustinja na svetu, sa površinom od oko 9 miliona km². Oko 1,2 miliona kilometara kvadratnih je peskovita, dok je ostatak kamenit i šljunkovit. U Africi se peskovite pustinje nazivaju ergovi, kamenite su hamade, a šljunkovite, kojih ima u plitkim depresijama u Libiji, poznate su pod imenom — seriri.

Erozivni oblici[uredi]

U alžirskom delu Sahare u hamadama se javljaju stenoviti ostenjaci, formirani delovanjem peska nošenog vetrom. Ovi oblici se u Alžiru nazivaju – „gur“. Brojne su i suve rečne doline – uadi, ostaci nekadašnjih reka, kojima samo nakon iznenadnih pljuskova poteče voda. U delovima pustinje gde je vetar pojačanog intenziteta, a podloga slabije vezana javljaju se tzv. „izduvne (deflacione) kotline“. Jedna od najvećih na svetu nalazi se jugoistočno od planine Tibesti i zahvata površinu od oko 90.000 km².

Akumulativni oblici[uredi]

Na mestima gde je izdanska voda u blizini površine dolazi do formiranja slanih jezera u depresijama. Ona su brojna i nestalna, ima ih oko 1.000 širom Alžira i Tunisa. Nazivaju se šotovi, a najpoznatiji takvi su Šot Džerid i Šot-eš-Šergi. Najkarakterističniji oblici su, svakako, dine koje dostižu značajne dimenzije (do 180 metara) i barhani (srpaste dine), kojih najviše ima u Libijskoj pustinji. Dostižu visine oko 30-40 metara. Poseban oblik dine – sif, karakterističan je za Saharu, nastaje delovanjem vetra promenljivog pravca i brzine kretanja.

Klimatske osobenosti[uredi]

Klima Sahare nije oduvek bila aridna. U prošlosti se na osnovu pronađenih fosila zaključuje da je ovde vladala izuzetno vlažna klima i vegetacija je bila bujna. Krajem poslednjeg ledenog doba, pre oko 8.000 godina, u pustinji su kiše bile česte, danas je ona jedno od najsušnijih predela na svetu. Prosečne padavine u Sahari su manje od 20 mm godišnje. Dnevno kolebanje temperature vazduha iznosi oko 35 °C, dok su sezonska kolebanja čak 56,5 °C. Temperatura peska u pustinji dostiže 81 °C. Najviša temperatura na Zemlji izmerena je u oazi Azizi, u Libijskoj pustinji i iznosila je 58 °C.

U Sahari duvaju snažni vetrovi koji formiraju peščane oluje. Karakteristični lokalni vetrovi su gibli, samum i sarat u Alžiru i Tunisu, hamsin u Egiptu i šerguj u Maroku.

U Sahari je pao sneg januara 2012. godine, prvi posle 1978. godine.[1]

Hidrografija[uredi]

Najveća i jedina prava reka u Sahari je Nil. Protiče kroz Sudan i Egipat i uliva se u Sredozemno more, praveći veliku deltu. Podzemne izdan i formiraju oaze, koje su okružene bujnim rastinjem. Takve su Baharija, Dakla i Siva u Egiptu, zatim Kufra u Libiji, Tidikept i Gurara u Alžiru. Brojna su i povremena slana jezerašotovi, kojih ima najviše u Alžiru i Tunisu. Najpoznatiji su Šot Džerid, Šot-eš-Šergi i Šot el Hodna. U koritima nekadašnjih reka – uadima mestimično se nakon iznenadnih pljuskova javljaju povremeni tokovi.

Flora i fauna[uredi]

U priobalnim područjima Sahare, na obalama Mediterana i Atlantika, javlja se žbunoliko rastinje, garig i makija. U njegovom zaleđu su oblasti prekrivene sukulentnim biljkama i lišajevima. U podgorinama planina Ahagar i Tibesti javljaju se palme i srodne vrste, dok se u povremeno vlažnim i slanim područjima oko šotova formiraju halofitne biljke. U samom središtu pustinje nema nikakve vegetacije usled vrlo nepovoljnih uslova za razvoj života.

Uprkos negostoljubivosti prostora, Sahara je dom za brojne životinjske vrste prilagođene pustinjskom načinu života. Brojne su jednogrbe kamile, zatim koze i škorpioni. U Sahari žive tri vrste pustinjskih lisica i mali sisari, nalik glodarima, poznati kao damani. Kamenite prostore nastanjuje nekoliko vrsta otrovnih zmija. Karakteristične su i adaks antilope, zatim afrički divlji psi i gepardi. Ovde žive i gazele, a nekada veoma brojna vrsta – nojevi, danas se retko viđa u Sahari.

Društvene odlike[uredi]

Istorija[uredi]

Najstarijim narodima u Sahari smatraju se Berberi i Tuarezi, koji ove prostore naseljavaju od njenog postanka. Pre 9.000-6.000 godina ppre nove ere u slivu reke Nil razvila se civilizacija starih Egipćana i Nubijaca, a oko 1200. p. n. e. i Feničana. Pred početak nove ere Saharom su zavladali Grci, Rimljani i Kartaginjani. U VII veku u ove prostore prodire islam. Do XIX veka većinu prostora današnjeg Egipta, Libije i Sudana držalo je Osmansko carstvo, kada otpočinje evropska kolonizacija. Francuzi su zauzeli Alžir, Tunis, Maroko, Niger, Mali i Čad. Španci su osvojili Zapadnu Saharu, a Italijani Libiju. Velika Britanija uspostavila je svoju vlast na prostoru |Egipta i Sudana. Prvi se za nezavisnost izborio Egipat, 1922. godine, a ostale zemlje Sahare u periodu 1951—1975. godine.

Stanovništvo[uredi]

Zbog loših klimatskih uslova u Sahari nema velikih naselja. Sve ukupno u pustinji živi oko dva miliona ljudi, pretežno po oazama ili u njihovoj blizini. Najviše je Berbera, Tuarega, Kopta i Beduina. Najveći gradovi svih država saharske podoblasti su raposređeni po obalama Sredozemlja i Atlantika.

Slike[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Julien Brachet, 2009 - Migrations transsahariennes. Vers un désert cosmopolite et morcelé (Niger). Ed. Le Croquant, Paris, 322 p.
  • Alain Drajesco-Joffe, 1993 - La vie sauvage du Sahara. Ed Delachaux & Niestlé - ISBN 978-2-603-00871-3
  • Jean Bisson, 2003 - Mythes et réalités d'un désert convoité : Le Sahara. Ed. L'Harmattan, Paris, 479 p.
  • Michel Aymerich, Tarrier M., 2010 - Un désert plein de vie. Carnets de voyages naturalistes au Maroc saharien. Ed. La Croisée des Chemins, 264 p.
  • Michel Le Berre Michel, et al., 1989 et 1990 - Faune du Sahara - Tome 1, Poissons. Amphibiens. Reptiles. Tome 2, Mammifères.
  • Monod, Théodore; Durou, Jean-Marc (2007). Déserts. Bower Editions, Coll. Mémoires du monde. стр. 342. ISBN 978-2-35541-006-2. 
  • Paul Ozenda, 1977 - Flore du Sahara. Ed. du CNRS, Paris, 600 p.
  • Nicole Petit-Maire, 2002 - Sahara sous le sable des lacs. Ed. du CNRS, Paris.
  • Pierre Rognon, 1989 - Biographie d'un désert : Le Sahara. Ed. Plon Synthèse, 347 p.

Spoljašnje veze[uredi]