Sveta gora

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Света Гора)
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 40° 9' 26" SG Š, 24° 19' 35" IGD

Planina Atos
Zastava Svete gore Grb Svete gore
Zastava Grb


Athos in Greece.svg |
Položaj Svete gore
Matična država Grčka
Administrativni centar Kareja
Službeni jezik grčki
Površina  
 - Ukupno 335,36 km²
Stanovništvo  
 -
 - Gustina /km²
Valuta evro
Vremenska zona UTC
Planina Atos*
Svetska baština Uneska

Manastir Hilandar
Karta manastira na Svetoj gori
Država Zastava Grčke Grčka
Vrsta kulturna i prirodna
Kriterijum i, ii, iv, v, vi, vii
Referenca 454
Regija Evropa
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 1988.  (12. sednica)
* Ime kao na zvaničnoj listi svetske baštine.
Regiju je klasifikovao UNESKO.
Sveta gora na mapi Grčke
{{{alt}}}
Sveta gora
Sveta gora na karti Grčke
Sveta gora, Manastir Grigorijat
Manastir Simonopetra
Jedan od 20 manastira na Svetoj gori, Ksenofont
Manastir svetog Pantelejmona ili Rusikon.

Sveta gora (gr. Aγιoν Oρoς) je jedan od centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki (Egejska Makedonija) na severu Grčke, tačnije na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija — Atosu.

Atos je planina i poluostrvo u severnoj Grčkoj na (grčkom Άγιο Όρος (Ayio Oros što na srpskom znači „Sveta gora“), ili Ἅγιον Ὄρος (Hagion Oros) na klasičnom grčkom. Atos je sedište 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2.000 monaha. Poluostrvo, istočni krak većeg poluostrva Halkidikija dugačko je 60 km, a širina mu je 7 do 12 km i ima površinu od 390 km², s planinom Atos, čije strme, gusto pošumljene padine, dosižu visinu do 2.033 m.

Egejsko more koje okružuje poluostrvo može biti vrlo opasno. Persijski car Kserks I naredio je da se iskopa kanal preko prevlake da bi omogućio prolaz svoje flote 482. p. n. e.

Legenda[uredi]

Po jednom starom predanju Bogorodica je plovila sa Svetim apostolom Jovanom iz Jope u Kipar da poseti episkopa Lazara. Kada je oluja skrenula brod s kursa na tada paganski Atos, bili su prisiljeni da se usidre u blizini luke Klement, u blizini današnjeg manastira Iviron. Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena divljom lepotom planine, blagoslovila je i zamolila svog sina, Isusa Hrista, da ga pretvori u njen vrt. Začuo se glas: „Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“. Od tog trenutka planina je posvećena kao vrt Majke Božje u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Istorija[uredi]

Sveta gora je kao manastirska zajednica formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji od 20 manastira. Manastir je uživao zaštitu vizantijskog cara tokom sledećih vekova pa je njegovo bogatstvo i imanje neprestano raslo. Sveta gora se osamostalila za vreme vizantijskog cara Vasilija I. Četvrti krstaški rat s početka 13. veka doveo je nove katoličke gospodare zbog kojih su svetogorski monasi bili prisiljeni da traže zaštitu od pape Inoćentija III, do obnove Vizantijskog carstva. Katalonski plaćenici (almogaveri) su je opljačkali s u prvoj deceniji 14. veka.

Kada je Vizantijsko carstvo propalo u 15. veku, vlast nad Svetom gorom preuzelo je islamsko Osmansko carstvo. Osmanlije su udarile velike namete manastirima, ali su ih uglavnom ostavljali na miru. Broj monaha i njihovo bogatstvo opadali su u sledećim vekovima, ali je Sveta gora oživela u 19. veku zahvaljujući poklonima i dolaskom mnogih monaha iz pravoslavnih zemalja, kao što su Rusija, Bugarska, Rumunija i Srbija i svaka od ovih država je preuzela staranje nad pojedinim manastirima. Godine 1912, za vreme Prvog balkanskog rata, Turci su proterani i nakon kratkog sukoba između Grčke i Rusije oko suvereniteta, poluostrvo je formalno došlo pod grčku vlast posle Drugog svetskog rata.

Prema grčkom ustavu[1], Planina Atos (Vlast Svete gore) je politička samouprava 20 glavnih manastira koji čine Svetu zajednicu koja upravlja teritorijom, a glavni grad i administrativni centar, Kareja, takođe je i sedište guvernera kao predstavnika grčke vlasti. Duhovno, Sveta gora je pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada. Pored manastira postoje 12 skitova, manjih monaških zajednica, kao i mnoge usamljene monaške kelije širom poluostrva. Sve osobe koje žive manastirskim životom, nakon što postanu monasi, postaju takođe i grčki državljani bez ikakvih formalnosti. Svetovnjaci mogu da posete Svetu goru, ali uz posebnu dozvolu.

Ženama je pristup poluostrvu potpuno zabranjen; čak su i ženke domaćih životinja zabranjene (s izuzetkom, kažu, mačaka i kokošaka koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju). Međutim, za vreme Grčkog građanskog rata, Atos je pružao utočište izbeglicama, među kojima su bile žene i devojčice.[1]

U današnje vreme, manastiri Svete gore su nekoliko puta bili pogođeni požarima, npr. u avgustu 1990. i martu 2004, kada je vatra progutala veliki deo srpskog manastira, Hilandar. Zbog usamljenih lokacija manastira, često na brdima, i zbog nemogućnosti pružanja adekvatne protivpožarne zaštite, štete koje su izazvali požari su često vrlo velike.

Pravoslavni partrijarh Aleksandrije, Petar VII, zajedno sa 16 osoba, poginuo je kad se helikopter srušio u Egejsko more na putu za Svetu goru.

Jezici[uredi]

Grčki jezik je u opštoj upotrebi u svim grčkim manastirima, ali se u nekim manastirima govori drugim jezicima: u Svetom Pantelejmonu ruski (35 monaha), u Hilandaru srpski (46), u Zografu bugarski (15), a u skitima Prodromos i Laku rumunski (64). Danas mnogi grčki i drugi monasi govore engleski.

Izdavanje poštanskih maraka[uredi]

U zimu 1915/1916. godine savezničke snage su planirale iskrcavanje na Svetu goru. U iščekivanju iskrcavanja pripremili su seriju poštanskih maraka koje je trebalo da se izdaju 25. januara 1916. radi upotrebe privremene vlade monaške republike.

Ove marke su štampane na tabacima od 12 komada (3 reda po 4), a štampane su na nosaču aviona HMS Ark Royal. Marke su imale šest vrednosti, počev od jednog šilinga, i sve su štampane crno-belo, ali na različitim vrstama papira.

Marke su imale četvrtasti ram s imenom „Brdo Atos“ na dnu na engleskom, levo na ruskom, a desno na grčkom. Na vrhu je pisalo „Teokratija“, na engleskom. Vrednost maraka je bila u svakom uglu, na engleskom u donjim uglovima, grčkom na gornjem levom i ruskom na gornjem desnom uglu. U unutrašnjem delu nalazio se dvoglavi vizantijski orao s likom Bogorodice sa Hristom na grudima, u ovalu.

Ove marke nisu imale zvaničan status ali spadaju u kategoriju maraka koje su pripremljene a neizdate.

Dve zanimljivosti su vezane za ove marke:

  • To su jedine marke koje su imale vrednosti i natpise na tri različita jezika.
  • To su bile jedine marke koje su pripremljene na jednom ratnom brodu za vreme rata.

Umetničko blago[uredi]

Atoski manastiri poseduju bogate riznice neprocenjivog srednjovekovnog umetničkog blaga, uključujući ikone, liturgijske odežde, krstove, putire, kodekse i druge hrišćanske dokumente, carske hrisovulje, svete mošti i drugo. Donedavno nije bilo organizovane studije i arhiviranja, ali je nedavno Evropska unija osnovala fond koji je počeo da uređuje, štiti i popravlja ovo blago. Mnoge pravoslavne zemlje takođe su počele da vode brigu o umetničkom blagu svojih manastira na Atosu.

Dvadeset manastira sa samoupravom[uredi]

Po podacima iz 2001. na Atosu je živelo 2.262 stanovnika, od kojih su većina monasi.

Atos 3D

Na Svetoj gori se nalazi 20 manastira.

  1. Manastir Velika Lavra (64 monaha)
  2. Manastir Vatoped (163)
  3. Manastir Iviron (71)
  4. Manastir Hilandar (92)
  5. Manastir Dionizijat (71)
  6. Manastir Kutlumuš (86)
  7. Manastir Pantokrator (25)
  8. Manastir Ksiropotam (25)
  9. Manastir Zograf (48)
  10. Manastir Dohijar (32)
  11. Manastir Karakal (60)
  12. Manastir Filotej (57)
  13. Manastir Simonopetra (94)
  14. Manastir svetog Pavla (112)
  15. Manastir Stavronikita (42)
  16. Manastir Ksenofont (123)
  17. Manastir Grigorijat (107)
  18. Manastir Esfigmen (121)
  19. Manastir Pantelejmon (88)
  20. Manastir Konstamonit (44)

U skitima i kelijama živi još oko 290 monaha.

Reference[uredi]

  1. ^ Ustav Grčke, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]