Sveta tri jerarha

Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje. Članak je označen ovim šablonom 00.00.0000. i nalazi se u kategoriji Religija. Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Sveta tri jerarha‎

Sveta tri jerarha su svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti.

Praznovanje

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.

Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist Crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (27. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar/12 februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 30. januara po crkvenom, a 12. februara po gregorijanskom kalendaru.

Predanje

U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći. Po jednima je to bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi ničeg zemaljskog.

Nasuprot njemu, bio je Sveti Jovan Zlatoust, koji je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija. Postojala je i treća grupa, koja je veličala Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. I tako dođe do podele među pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Ali, po promislu Božjem sve se završi u korist Crkve i to čudesnim snoviđenjem episkopa Evhaitskog, Jovana kome se javiše sva tri svetitelja rekavši mu: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš i nema u nama ništa protivrečno, nego smo svaki u svoje vreme pobuđivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudi. I među nama nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednog spomeneš, odmah su i druga dvojica tu." Poučiše oni episkopa Jovana da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih.

Sastavljena je jedna zajednička služba i određen je jedan zajednički praznik za svu trojicu - SVETA TRI JERARHA - koji se praznuje 12. februara (30. januara po julijanskom kalendaru), a svaki od ova tri svetitelja ima poseban dan u godini kada se praznuje. I to: Sveti Vasilije Veliki praznuje se 14. januara (1. januara po starom kalendaru), Sveti Grigorije Bogoslov 7. februara (25. januar, po starom kalendaru) i Sveti Jovan Zlatoust 9. februara (27. januara, po starom kalendaru).

TROPAR (glas 4): Jako apostolov jedinoravniji i vseljenija Učiteljije, Vladiku vsjeh molite, mir vseljenjej darovati i dušam našim veliju milost.

Vidi još

• Vasilije Veliki
• Grigorije Bogoslov
• Jovan Zlatousti

Izvori

• Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Srpski narodni praznici
januar:	1. Nova godina, 5. Tucindan, 6. Badnji dan, 7. Božić, 9. Stevanjdan, 14. Srpska Nova godina, 19. Bogojavljenje, 20. Jovanjdan, 27. Savindan
februar:	14. Trivundan, 15. Sretenje, 24. Vlasovdan
mart:	22. Mladenci
vaskršnji praznici*:	Vrbica, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Uskrs, Spasovdan, Duhovi, Svi sveti (Presveta)
april:	7. Blagovesti
maj:	1. Uranak, 6. Đurđevdan, 8. Markovdan, 14. Jeremijin dan
jun:	28. Vidovdan
jul:	7. Ivanjdan, 12. Petrovdan, Pavlovdan
avgust:	2. Ilindan, 9. Sveti Pantelija, 15. Stevanjdan, 19. Preobraženje, 28. Velika Gospojina
septembar:	11. Usekovanje, 21. Mala Gospojina, 27. Krstovdan
oktobar:	12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovdan, 31. Lučindan
novembar:	8. Mitrovdan, 14. Vračevi, 16. Đurđic, 21. Aranđelovdan, 24. Mratindan
decembar:	4. Vavedenje, 19. Nikoljdan
pokretni:	Detinjci, Materice, Oci (ili Očevi)