Apostol Pavle

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Свети Павле)
Idi na: navigaciju, pretragu
Sveti apostol Pavle
Sveti Pavle, rad El Greka

Sveti apostol Pavle (grč. Παύλος), rođen je hrišćanski apostol, svetitelj, propovednik i književnik. Autor je 14 knjiga i poslanica Novoga Zaveta.

Rođen je u Tarsu u jevrejskoj porodici Venijaminovog plemena. Najpre se zvao Savle, učio kod Gamalila i bio farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno obratio u veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Stradao je zbog propovedanja Jevanđelja i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavši takvo savršenstvo da je mogao reći: „Ne živim ja, nego Hristos u meni“. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.

Od svog oca, učenog rabina, Pavle je stekao prvo obrazovanje u Tarsu, gde je pored Mojsijevog zakona učio i tkački zanat; izrađivao je ćilime i vojničke šatore, što će mu kasnije, na misionarskim putovanjima, biti jedan od načina izdržavanja. Tars je u to vreme bio čuven po svom univerzitetu, trećem po ugledu posle Atinskog i Aleksandrijskog. Školovanje je nastavio u Jerusalimu kod tada čuvenog fariseja Gamalila (Dap 22,3; 5,34). Grčki jezik i grčku književnost znao je od rane mladosti.

U Svetom pismu spominje se u priči o kamenovanju đakona Stefana. U samom kamenovanju, nije učestvovao, ali ga je odobravao (Dap 7,60). Iz neobuzdane mržnje prema novoj veri, tražio je od jevrejskih duhovnih vlasti da u Damasku pronalaze i hvataju njene privrženike i bacaju ih u tamnicu (Dap 9,1-2). Na putu za Damask, posle čudesnog božanskog čina, doživeo je obraćenje i tada se krstio i postao hrišćanin (Dap 9,1-20; 22,5-16; 9-18). U Damasku i Arabijskoj pustinji, Sv. Pavle je proveo tri godine. Pošto je doznao da Judejci uz pomoć namesnika navatejskog, cara Arete IV, u čijoj se oblasti nalazio Damask, hoće da ga ubiju, vratio se u Jerusalim da bi s tim upoznao Apostole (Dap 9,23-26).

Posle petnaest dana boravka u Jerusalimu (Dap 9,23-26; 2 Kor 11,32-33; Gal 1,18), otišao je u svoje rodno mesto (Dap 9,30; Gal 1,18,20). Odatle je sa Varnavom došao u Antiohiju gde se već bila obrazovala prva hrišćanska opština. Tu su obojica uspešno propovedala. Godine 44. odlaze zajedno u Jerusalim, u kome nisu zatekli nijednog od Apostola. Odatle se Sveti Pavle sa Markom, Varnavinim nećakom, vraća u Antiohiju, a kasnije je u pratnji svojih saradnika tri puta putovao radi širenja hrišćanske vere. U Pravoslavlju su ova putovanja poznata kao misionarska putovanja Sv. Pavla.

Na prvo putovanje od 45.-48. godine išli su preko Selevkije na Kipar, odakle je Varnava bio rodom (Dap 4,36). Najpre je propovedao u Salamini i u drugim mestima i, najzad, u Pafu, gde obraća u hrišćanstvo prokonzula Sergija Pavla. Odatle odlaze u Pergu Pamfilijsku (Mala Azija), a zatim u Listru gde je Pavle bio kamenovan. Potom idu u Dervu, i u povratku obilaze ista mesta koja su posetili, pa preko primorske varoši Atalije dolaze najzad u Antiohiju (Sirijsku). (Dap 13 i 14; 2 Tim 3,11). Četrnaest godina kasnije, posle prve posete Jerusalimu (Gal 2,1; 1,8) godine 49. Pavle sa Varnavom, Titom odlazi u Jerusalim na Apostolski sabor. Drugo (49/50-52/53)

Na drugo putovanje 49.-53., Pavle je išao sa učenikom Silom (Dap 15,22-40). Proputovali su Siriju, Kilikiju, Frigiju, Galatiju, Makedoniju.

Treće Pavlovo putovanje se zbilo u periodu od 53.-58. godine. Krenuo je iz Antiohije, kroz Galatiju i Frigiju i stigao u Efes. Tamo je propovedao u sinagogi, nakon čega je došlo do pobune efeskih zlatara predvođenih izvesnim Dimitrijem, jer je Pavlovo propovedanje indirektno bilo usmereno protiv njihovog izvora prihoda - prodaje kipova (statua) efeske boginje zaštitnice Artemide (Dijane) i njenog hrama. Nakon toga odlazi u Troadu, zatim Makedoniju, u Filipi, i Korint (2 Kor 12,14; 13,1), u kome je proveo tri zimska meseca (Dap 20,1-3). Za vreme ove treće posete 58. godine, odavde piše poslanicu Rimljanima (Rm 16,23). Pri povratku, posetio je Filipe u Makedoniji, gde se susreo s jevanđelistom Lukom. Zatim je posetio Troadu, As, Mitilinu, ostrvo Lezbos, Samos i Milit.

U Jerusalimu je Pavle optužen da je uveo sa sobom u hram svog pratioca Trofima, neznabošca. Neznabošci pod pretnjom smrtne kazne nisu smeli da uđu u jevrejsko svetilište. Zbog toga je proteran u Kesariju, gde su ga izveli pred rimskog namesnika Feliksa i njegovu ženu Druzilu, pred kojima je održao upečatljiv govor. Saslušavan je u više navrata u toku dve godine (58-60), u Festu, ga je saslušao judejski car Agripa II. Kao nepokolebivi misionar, Apostol je i ovog puta propovedao, iznevši svoju biografiju i velika dela Hristova učinjena na njemu - obraćenje (Dap 23,12-26,32).

Nakon toga Pavle, u pratnji rimske straže, plovi u grad Mir u Likiji, a odatle na Krit, pa ka Malti, gde se njegova lađa nasukala na sprud. 61. godine odlazi u Rim gde je propovedao tamošnjim Judejcima. U Rimu je proveo dve godine, od proleća 61. do proleća 63. godine (Dap 27,1-18,15).

Iz Rima odlazi u Španiju (63/64), zatim u Dalmaciju, pa u Efes, gde je Timoteja postavio za prvog episkopa Efesa (64/45). Zatim je preko Troade (1 Tim 4,13) otputovao u Makedoniju (1 Tim 3,14). Neko vreme proveo je na Kritu, gde je Tita postavio za Episkopa (Tim 1,5) pa odatle u Nikopolj u Epiru. 66. godine, ponovo je zatvoren u Rimu (2 Tim 4,16-18). [1]

Postradao je mučenički, 67. godine. Posečen je mačem kao rimski građanin.

Pravoslavna crkva ga proslvalja 29. juna po julijanskom kalendaru. [2]

Izvori[uredi]

  1. ^ https://sr.wikisource.org/sr/Историја_Новог_завјета_(Р._Доброта)_4 Radoslav Dobrota, ISTORIJA NOVOGA ZAVJETA, V. dio, IV. DIO ISTORIJA HRIŠĆANSKE CRKVE, Apostol Pavle
  2. ^ http://www.spc.rs/sr/sveti_apostoli_petar_i_pavle_petrovdan SPC, Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan

Spoljašnje veze[uredi]