Svetlana Velmar-Janković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Svetlana Velmar-Janković

SvetlanaVelmarJanković.jpg

Informacije
Datum rođenja 1. februar 1933.
Mesto rođenja Beograd (Kraljevina Jugoslavija)
Datum smrti 9. april 2014.
Mesto smrti Beograd (Srbija)
Dela
Nagrade Nagrada Isidora Sekulić
NIN-ova nagrada
Andrićeva nagrada
Potpis

Svetlana Velmar-Janković (Beograd, 1. februar 1933Beograd, 9. april 2014)[1][2][3] je bila srpska književnica i akademik SANU.

Biografija[uredi]

Kćerka je Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu. Njen deda po majci je bio Velisav Vulović.[1]

Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečjoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u „Prosveti“.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009.

U periodu od 2007. do 2013. godine bila je predsednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.[4]

Priznanja[uredi]

Od brojnih književnih nagrada izdvajaju se nagrade „Isidora Sekulić“, „Ivo Andrić', nagrada za najčitaniju knjigu Narodne biolioteke Srbije i NIN-ov nagrada.[5]

Dela[uredi]

Objavila je romane Ožiljak, Lagum, Bezdno, Nigdina, Vostanije, zbirke kraćih i dužih proznih dela Dorćol, Vračar, Glasovi, knjige eseja Savremenici, Ukletnici i Izabranici, drame Žezlo i Knez Mihailo, monografiju o Beogradu Kapija Balkana, priče za decu pod naslovom Knjiga za Marka, prvi deo autobiografske proze Prozraci i molitve Svetilnik.

Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]