Svetska zdravstvena organizacija

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetska zdravstvena organizacija
World Health Organization
Sedište Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi
Logo Svetske zdravstvene organizacije
Članice Svetske zdravstvene organizacije
SkraćenicaSZO
Datum osnivanja7. april 1948.
Tipspecijalizovana agencija Ujedinjenih nacija
SedišteŽeneva,   Švajcarska
Članovi195 država
Službeni jeziciengleski,
ruski,
francuski,
kineski,
arapski
DirektorTedros Adhanom Gebrejesus,
 Etiopija
Matična organizacijaEkonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija
Veb-sajtwww.who.int

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) (engl. World Health Organization (WHO); arap. منظمة الصحة العالمية; kin: 世界卫生组织; franc. Organisation mondiale de la Santé (OMS); rus. Всемирная организация здравоохранения; šp. Organización Mundial de la Salud) posebna je organizacija Ujedinjenih nacija koja deluje kao koordinirajuće telo međunarodnog javnog zdravstva. Osnovana je 1948.[1] i zaseda u Ženevi. Ima za cilj da dovede sve narode na najviši mogući nivo fizičkog i mentalnog zdravlja i spokoja; da se bori protiv velikih endemskih bolesti i epidemija, i da doprinosi razvoju higijene; da koordinira međunarodnu akciju u oblasti zdravstva; da doprinosi napretku naučne i stručne saradnje u oblasti medicine.[2]

SZO je donela specijalne programe za naučno istraživanje, kao što su programi o tropskim bolestima (u dogovoru sa PINR-om i svetskom bankom), o akcijama za borbu protiv malarije ili o standardima u ishrani (u dogovoru sa FAO), nastojeći da precizno definiše prehrambene proizvode u isti mah bezopasne i hranjive, prihvatljivi nivo prehrambenih aditiva ili dozvoljene granice taloga pesticida, itd.

Organizuje kampanje obaveštavanja naroda (putem plakata) ili personala u zdravstvu u raznim državama (dostavljanjem stručnih brošura). Ona takođe organizuje kampanje za brigu o vakcinaciji (jedan od najzapaženijih uspeha je nesumnjivo eliminisanje velikih boginja u njenoj endemskoj formi.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Uspostavljanje[uredi | uredi izvor]

Tokom konferencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji 1945. godine, Sceming Sce, delegat iz Kine, diskutovao je sa norveškim i brazilskim delegatima ideju o stvaranju međunarodne zdravstvene organizacije pod pokroviteljstvom novih Ujedinjenih nacija. Nakon što nisu uspeli da plasiraju rezoluciju posvećenu toj temi, Aldžer His, generalni sekretar konferencije, preporučio je da podnesu deklaraciju za osnivanje takve organizacije. Sce i drugi delegati su lobirali, i konsekventno je donesena deklaracija koja poziva na međunarodnu konferenciju o zdravlju.[3] Upotreba reči „svetska”, umesto „međunarodna”, naglašava istinsku globalnu prirodu ciljeva ove organizacije.[1] Konstituciju Svetske zdravstvene organizacije je potpisalo svih 51 zemalja Ujedinjenih nacija, i 10 drugih zemalja, dana 22. jula 1946.[4] Ona je tako postala prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja je imala podršku svih članova.[5] Njena konstitucija je formalno stupila na snagu tokom prvog Svetskog dana zdravlja 7. aprila 1948, kada je bila ratifikovana od strane 26 zemalja članica.[4] Prvi sastanak Svetske zdravstvene skupštine je završen 24. jula 1948. Tokom sastanka je obezbeđen budžet od 5 miliona dolara (tada 1.250.000 funti) za 1949 godinu. Andrija Štampar je bio prvi predsednik skupštine, i G. Brok Hišolm je bio postavljen za generalnog direktora SZO, nakon što je služio kao izvršni sekretar tokom perioda planiranja.[1] Prvi prioriteti organizacije su bili kontrola širenja malarije, tuberkoloze i seksualno prenosivih bolesti, kao i poboljšanje zdravlja majki i dece, ishrana i ekološka higijena. Njen prvi zakonodavni akt se bavio kompilacijom tačnih statističkih podataka o širenju i morbiditetu bolesti.[1] Logo Svetske zdravstvene organizacije prikazuje Asklepijev štap kao simbol izlečenja.[6]

Operativna istorija[uredi | uredi izvor]

Tri bivša direktora Globalnog programa za eradikaciju velikih boginja čitaju vest da su velike boginje bile globalno iskorenjene, 1980.

Godine 1947. SZO je uspostavila epidemiološki informacioni servis preko teleksa, i do 1950. masovna tuberkulozna inokulacija koristeći Be-se-že vakcinu je bila u toku. Godine 1955, je lansiran program za iskorenjivanje malarije, koji je kasnije preobražen u cilj. Godine 1965. je objavljen prvi izveštaj o šećernoj bolesti i kreirana je Međunarodna agencija za istraživanje kancera.[7]

Godine 1958, Viktor Zhdanov, zamenik ministra za zdravlje SSSR, pozvao je Svetsku zdravstvenu skupštinu da sprovede globalnu inicijativu za eradikaciju boginja, što je rezultiralo u donošenju Rezolucije WHA11.54.[8] U to vreme, 2 miliona ljudi je umiralo od boginja svake godine.

Godine 1966, SZO se uselila u zgradu svog sedišta.[7]

Godine 1967, Svetska zdravstvena organizacija je intenzivirala eradikaciju globalnih boginja ulažući $2,4 miliona godišnje u napore i adaptaciju novih metoda nadzora bolesti.[9][10] Inicijalni problem sa kojim se SZT tim suočio je bilo neadekvatno prijavljivanje slučajeva malih boginja. SZO je uspostavila mrežu konsultanata koji su pomagali zemljama u uspostavljanju nadzora i aktivnostima zadržavanja širenja bolesti.[11] SZO je isto tako pomogla u ograničavanju širenja zadnje evropske epidemije u Jugoslaviji 1972.[12] Nakon više od dve decenije borbe protiv velikih boginja, SZO je 1979. objavila da je bolest iskorenjena - prva bolest u istoriji koja je eliminisana ljudskim naporima.[13]

Godine 1974, Prošireni program imunizacije i kontrolni program onkocercijaze je započet. To je bilo važno partnerstvo između Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Programa Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i Svetske banke. Godine 1967 Specijalni program za istraživanje i obuku u tropskim bolestima je isto tako bio započet. Godine 1976, Svetska zdravstvena skupština je glasala za donošenje rezolucije o Sprečavanju invalidnosti i rehabilitaciji, sa fokusom na brizi o zajednici. Godine 1977. izrađena je prva lista esencijalnih lekova, a godinu dana kasnije proglašen je ambiciozni cilj „zdravlja za sve”. Godine 1986, SZO je započela svoj globalni program na Sidi. Dve godine kasnije razmatrani su vidovi sprečavanje diskriminacije bolesnika, i godine 1966. je formiran UNAIDS. Godine 1988, Globalna inicijativa za eradikaciju polia je uspostavljena.[7] Godine 1998, generalni direktor SZO je na petnaestoj godišnjici osnivanja SZO naglasio progres u stopi preživljavanja dece, umanjenoj smrtnosti odojčadi, povećanoj očekivanoj dužini životnog veka i sniženoj stopi „nesreća” kao što su velike boginje i polio. Međutim, on isto tako naglasio da mnogo toga ostaje da se uradi da bi se poboljšalo zdravlje majki i da je napredak u toj oblasti bio spor.[14]

Godine 2000, Partnerstvo za zaustavljanje tuberkuloze je kreirano zajedno sa UN formulacijom Milenijumskih ciljeva razvoja. Godine 2001. je formirana inicijativa za morbile sa ciljem smanjenja globalne stope smrtnosti od ove bolesti za 68% do 2007. godine. Godine 2002, Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije je uspostavljen radi povećanja dostupnih resursa.[7] Godine 2006, organizacija je podržala primenu prvog zvaničnog seta sredstava protiv side za primenu u Zimbabveu, što je formiralo osnovu za globalni plan prevencije, lečenja i podrške u borbi protiv pandemije side.[15]

Opšti fokus[uredi | uredi izvor]

Ustav SZO navodi da je njen cilj „da svi ljudi ostvare najviši mogući zdravstveni nivo”.[16] SZO ostvaruje svoje ciljeve putem svojih funkcija kao što je definisano njenim ustavom:

  • da deluje kao usmeravajući i koordinirajući autoritet za međunarodni zdravstveni rad
  • da uspostavi i održava efektivnu saradnju sa Ujedinjenim nacijama, specijalizovanim organizacijama, državnim zdravstvenim administracijama, profesionalnim grupama i nizom drugih organizacija koje se mogu smatrati odgovarajućim
  • da pomaže vladama, po njihovom zahtevu, u jačanju zdravstvenih službi
  • da pruža odgovarajuću tehničku pomoć i, u hitnim slučajevima, neophodnu pomoć na zahtev ili uz pristanak vlada
  • da pruži ili pomogne u obezbeđivanju, po zahtevu Ujedinjenih nacija, zdravstvenih usluga i postrojenja specijalnim grupama, kao što su ljudi sa poverenih teritorija
  • da uspostavi i održava administrativne i tehničke servise koji mogu su neophodni, kao što su kao što su epidemiološke i statističke službe
  • da stimuliše i ima savetodavnu ulogu u radu na eradikaciji epidemijskih, endemskih i drugih bolesti
  • da promoviše, po potrebi u saradnji sa drugim specijalizovanim agencijama, prevenciju slučajnih povreda
  • da promoviše, po potrebi u saradnji sa drugim specijalizovanim agencijama, poboljšanje ishrane, stanovanja, sanitarije, rekreacije, ekonomskih ili radnih uslova i drugih aspekata higijene životne sredine
  • da promoviše saradnju među naučnim i profesionalnim grupama koje doprinose napretku zdravlja
  • da predlaže konvencije, sporazume i propise i daje preporuke u vezi sa međunarodnim zdravstvenim pitanjima

Godine 2012 SZO je definisala svoju ulogu u javnom zdravlju na sledeći način:[17]

  • pružanje vođstva u pitanjima koja su od ključnog značaja za zdravlje i angažovanje u partnerstvima gde je potrebno zajedničko delovanje;
  • oblikovanje istraživačkog programa i podsticanje stvaranja, prevođenja i širenja vrednog znanja;[18]
  • postavljanje normi i standarda i promovisanje i praćenje njihove implementacije;
  • artikulisanje etičkih i na evidenciji baziranih političkih opcija;
  • pružanje tehničke podrške, kataliziranje promena i izgradnja održivih institucionalnih kapaciteta; i
  • praćenje zdravstvene situacije i procena zdravstvenih trendova.

Zarazne bolesti[uredi | uredi izvor]

U SZO budžetu za 2012–2013 je identifikovano pet oblasti među kojima su distribuirana sredstva.[19] Dve od tih pet oblasti se odnose na infektivne bolesti: prva je opšte smanjenje „zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog opterećenja” zaraznih bolesti; druga se bavi borbom protiv HIV/AIDS, malarije i tuberkuloze.[19]

Godine 2015 SZO je funkcionisala u okviru UNAIDS mreže i nastojala da uključi delove društva izvan zdravstva, kako bi pomogla u rešavanju ekonomskih i socijalnih efekata HIV/AIDS infekcije.[20] U saglasnosti sa UNAIDS, SZO je postavila sebi privremeni zadatak da između 2009. i 2015. godine radi na smanjenju broja zaraženih za 50% u starosnom opsegu 15-24 godina; na smanjenju novih infekcija HIV-om kod dece za 90%; i na smanjenju smrtnih slučajeva povezanih sa HIV-om za 25%.[21]

Tokom 1970-tih, SZO je odustala od svoje podrške kampanji za globalnu eradikaciju malarije uz obrazloženje da je to previše ambiciozan poduhvat, ali je zadržala svoju snažnu podršku kontroli malarije. SZO globalni program za malariju radi na praćenju slučajeva malarije i razvoju šema za kontrole bolesti. Od 2012. godine SZO prati efekte RTS,S/AS01 vakcine za malariju kao mogućeg rešenja problema. Za sada se insekticidom tretirane mreže za komarce i insekticidni sprejevi koriste za sprečavanje širenja malarije, kao i antimalarijski lekovi – posebno kod ugroženog dela populacije kao što su trudnice i mala deca.[22]

Između 1990 i 2010, SZO pomoć je doprinela smanjenju broja smrtnih slučajeva od tuberkuloze za 40%, i od 2005, preko 46 miliona ljudi je bilo tretirano i procenjuje se da je 7 miliona života spaseno primenom praksi koje zastupa SZO. To uključuje angažovanje nacionalnih vlada i njihovo finansiranje, ranu dijagnozu, standardizaciju lečenja, praćenje širenja i uticaja tuberkuloze i stabilizaciju snabdevanja lekovima. Takođe je prepoznata ranjivost žrtava HIV/AIDS-a na tuberkulozu.[23]

Godine 1988, SZO je pokrenula inicijativu globalne eradikacije poliomijelitisa. Ova inicijativa je bila uspešna u redukovanju broja slučajeva za 99%. To je ostvareno putem partnerstva SZO sa Rotari klubom, Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Dečjim fondom Ujedinjenih nacija (UNICEF), i nizom manjih organizacija. Godine 2011 SZO je radila na imunizaciji male dece i sprečavanju ponovne pojave oboljenja u zemljama koje su deklarisane „oslobođenim od polia”.[24]

Nezarazne bolesti[uredi | uredi izvor]

Jedna od SZO prioritetnih oblasti je prevencija i redukcija „bolesti, invalidnosti i prerane smrtnosti usled hroničnih nezaraznih bolesti, mentalnih bolesti, nasilja i povreda, i oštećenja vida”.[19][25]

Zdravlje životne sredine[uredi | uredi izvor]

SZO procenjuje da je 12,6 miliona ljudi umrlo u 2012. godini kao rezultat života i rada u nezdravom životnom okruženju – ovim je obuhvaćeno skoro 1 u 4 od totalnih globalnih smrtnih slučajeva. Faktori rizika životne sredine, kao što su zagađenje vazduha, vode i zemljišta, izlaganje hemikalijama, klimatske promene, i ultraljubičasta radijacija, doprinose negativnom uticaju više od 100 tipova bolesti i povreda.[26]

Životni kurs i životni stil[uredi | uredi izvor]

SZO radi na „redukovanju morbiditeta i mortaliteta i poboljšanju zdravlja tokom ključnih stadijuma života, uključujući trudnoću, rođenje deteta, neonatalni period, detinjstvo i mladost, i poboljšanju polnog i reproduktivnog zdravlja i promoviše aktivno i zdravo starenje za sve individue”.[19][27]

Organizacija isto tako pokušava da spreči i redukuju faktore rizika usled „zdravstvenih uslova vezanih za upotrebu duvana, alkohola, droga i drugih psihoaktivnih supstanci, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i nesigurnog seksa”".[19][28][29]

SZO radi na poboljšanju ishrane, sigurnosti i bezbednosti hrane, i na osiguranju da ona ima pozitivan uticaj na javno zdravlje i održivi razvoj.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „World Health Organization”. The British Medical Journal. BMJ Publishing Group. 2 (4570): 302—303. 7. 8. 1948. JSTOR 25364565. 
  2. ^ „Chronicle of the World Health Organization, 1947” (PDF). Pristupljeno 18. 7. 2007. 
  3. ^ Sze Szeming Papers, 1945–2014, UA.90.F14.1, University Archives, Archives Service Center, University of Pittsburgh.
  4. ^ a b „The Move towards a New Health Organization: International Health Conference” (PDF). Chronicle of the World Health Organization. 1 (1–2): 6—11. 1947. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 8. 2007. g. Pristupljeno 18. 7. 2007. 
  5. ^ Shimkin, Michael B. (27. 9. 1946). „The World Health Organization”. Science. American Association for the Advancement of Science. 104 (2700): 281—283. JSTOR 1674843. PMC 1614381 Slobodan pristup. doi:10.1126/science.104.2700.281. 
  6. ^ „World Health Organization Philippines”. WHO. Pristupljeno 27. 3. 2012. 
  7. ^ a b v g „WHO at 60” (PDF). WHO. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  8. ^ Fenner 1988, str. 366–418
  9. ^ Zikmund, Vladimír (mart 2010). „Karel Raška and Smallpox” (PDF). Central European Journal of Public Health. 18 (1): 55—56. PMID 20586232. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  10. ^ Holland, Walter W. (mart 2010). „Karel Raška – The Development of Modern Epidemiology. The role of the IEA” (PDF). Central European Journal of Public Health. 18 (1): 57—60. PMID 20586233. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  11. ^ Orenstein, Walter A.; Plotkin, Stanley A. (1999). Vaccines. Philadelphia: W.B. Saunders Co. ISBN 978-0-7216-7443-8. 
  12. ^ Flight, Colette (2011). „Smallpox: Eradicating the Scourge”. BBC History. Pristupljeno 24. 11. 2008. 
  13. ^ „Anniversary of smallpox eradication”. WHO Media Centre. 2010. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  14. ^ „World Health Day: Safe Motherhood” (PDF). WHO. 7. 4. 1998. str. 1. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  15. ^ Mu Xuequan, ur. (4. 10. 2006). „Zimbabwe launches world's 1st AIDS training package”. chinaview.cn. Xinhua News Agency. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 16. 1. 2012. 
  16. ^ „Constitution of the World Health Organization” (PDF). World Health Organization. Pristupljeno 11. 2. 2008. 
  17. ^ „The role of WHO in public health”. WHO. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  18. ^ Hoffman S.J.; Røttingen J-A. (2012). „Assessing Implementation Mechanisms for an International Agreement on Research and Development for Health Products”. Bulletin of the World Health Organization. 90 (12): 854—863. PMC 3506410 Slobodan pristup. PMID 23226898. doi:10.2471/BLT.12.109827. 
  19. ^ a b v g d đ „Programme Budget, 2012–2013” (PDF). WHO. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  20. ^ „Global health sector strategy on HIV/AIDS 2011–2015” (pdf). WHO. 2011: 5. 
  21. ^ „Global health sector strategy on HIV/AIDS 2011–2015” (pdf). WHO. 2011: 7. 
  22. ^ „Malaria Fact Sheet”. WHO Media Centre. WHO. april 2012. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  23. ^ „Tuberculosis Fact Sheet”. WHO work mediacenter. WHO. april 2012. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  24. ^ „Poliomyelitis Fact Sheet”. WHO Media Centre. WHO. oktobar 2011. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  25. ^ „WHO Violence and Injury Prevention”. Who.int. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  26. ^ „An estimated 12.6 million deaths each year are attributable to unhealthy environments”. 
  27. ^ „Special Programme of Research, Development and Research Training in Human Reproduction”. WHO. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  28. ^ „Tobacco”. WHO. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  29. ^ „Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health”. WHO. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_здравствена_организација&oldid=27342978”