Sevastokrator
Sevastokrator (grč. σεβαστοκράτωρ) je bila visoka vizantijska titula, koja je uvedena krajem XI veka i bila namenjena za bliske članove careve porodice. Pored Vizantije, korišćena je u Bugarskoj (tokom XIII i XIV veka) i Srbiji (u doba Carstva).[1][2]
Titula sevastokratora u Vizantiji[uredi | uredi izvor]
Titulu sevastokratora stvorio je car Aleksije I Komnin (1081—1118), spajanjem titula sevast (avgust ili uzvišeni) i krator (vladar), na početku svoje vladavine i dodelio je svom bratu Isaku[a]. Titula sevastokratora je spadala među najviše u Carstvu, iza zvanja cara (cara savladara) i despota, a iznad zvanja cezara i u doba Komnina je dodeljivana najbližim carskim srodnicima, prevashodno njegovoj braći i sinovima. Ova titula je, kao carskom zetu, dodeljena Stefanu Nemanjiću (veliki župan 1196—1217, kralj (1217—1228) posle braka sa Evdokijom, a upotreba ove titule nastavljena je i nakon prvog pada Carigrada, 1204. godine. Korišćena je u Latinskom carstvu, a nikejski carevi su je dodeljivali nekim poluzavisnim magnatima.
Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Stvaranjem i dodeljivanjem ove titule, Aleksije je svog brata stavio ispred svog zeta Nićifora Melisina kome je, u doba građanskog rata, obećao, a kasnije i dodelio, titulu cezara.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ferjančić 1968, str. 141-192.
- ^ Ferjančić 1971, str. 255-269.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rajičić, Miodrag (1953). „Sevastokrator Dejan”. Istoriski glasnik. 6 (3-4): 17—28.
- Ferjančić, Božidar (1968). „Sevastokratori u Vizantiji”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 11: 141—192.
- Ferjančić, Božidar (1970). „Sevastokratori i kesari u Srpskom carstvu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 11 (1): 255—269.