Sedam mudraca

Sedam mudraca

Sedam mudraca (grčki: οἱ ἑπτά σοφοί) je zajednički naziv za najstarije predstavnike grčke etičke filozofije koji su svoje misli izricali u obliku sažetih izreka. Živeli su otprilike između 620. i 550. godine p. n. e.

Među sedam mudraca se obično ubrajaju:

• Solon iz Atine („Ni u čemu ne pretjeruj”; „Ako si naučio slušati, znaćeš i zapovedati")
• Tales iz Mileta („Spoznaj sebe”; „Radije nek ti zavide nego da te sažaljevaju")
• Hilon iz Sparte („Pokoravaj se zakonima”; „Mrtvoga smatraj sretnim")
• Pitak sa Lezbosa („Uoči pravi čas”; „Ni bogovi se ne bore protiv onoga što mora biti")
• Bijant iz Prijene („Većina ljudi je zla”; „Početak otkriva čoveka")
• Kleobul iz Lindoca („Najbolje je držati meru”; „Rado slušaj i ne govori mnogo!")
• Perijandar iz Korinta („Zanos može sve”; „Užici su prolazni, časno ime je besmrtno")

Literatura

• Filozofijski rečnik, Matica hrvatska, Zagreb 1984.