Sedam svetskih čuda starog sveta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sedam svetskih čuda starog sveta (sleva nadesno, svrha nadole): Velika piramida u Gizi, Viseći vrtovi iz Vavilona, Artemidin hram, Statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji kao što je naslikao holandski slikar iz 16. veka.

Sedam svetskih čuda starog sveta je skup arhitektonskih dela koje su stari Grci, naročito u helenističkoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Međutim, od ovih sedam čuda još samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.

  1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.
  2. Velika piramida u Gizi u Egiptu.
  3. Viseći vrtovi iz Vavilona, čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
  4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e. — 280. p. n. e.).
  5. Mauzolej u Halikarnasu, u današnjem Bodrumu, Turska.
  6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.).
  7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lokacija sedam svetskih čuda

Najstarije pominjanje liste svetskih čuda potiče od istoričara Herodota (oko 450. p. n. e.). Prvi put svih sedam čuda su zajedno pomenuta u epigramu feničanskog pisca Antipatrosa iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istočnom Mediteranu svoga vremena. Grci su ovaj spisak nazvali: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti“. Sedam čuda je verovatno odabrano zato što je ovaj broj za stare Grke imao simboliku magičnog broja. Opis sedam svetskih čuda se nalazi u traktatu iz 6. veka nove ere „O sedam svetskih čuda“ (De septem mundi miraculis).

Osvajanje većeg dela zapadnog sveta od strane Aleksandra Velikog u 4. veku pre nove ere omogućilo je helenističkim putnicima pristup civilizacijama Egipćana, Persijanaca i Vavilonaca.[1] Impresionirani i opčinjeni znamenitostima i čudima raznih zemalja, ovi putnici su počeli da nabrajaju ono što su videli da bi ih zapamtili.[2][3]

Umesto „čuda“, stari Grci su govorili o „theamata“ (θεάματα), što znači „znamenitosti“, drugim rečima „stvari koje treba videti“ (Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] Tà heptà theámata tēs oikoumenēs [gēs]). Kasnije je korišćena reč za „čudo“ („thaumata“ θαύματα, „čuda“).[4] Stoga je lista trebalo da bude pandan turističkog vodiča za drevni svet.[1]

Prvu referencu na listu od sedam takvih spomenika dao je Diodor Sicilijski.[5][6] Epigramista Antipatar sa Sidona,[7] koji je živeo oko ili pre 100. godine pre nove ere,[8] dao je listu od sedam „čuda“, uključujući šest od sadašnje liste (zamenivši zidove Vavilona Aleksandrijskim svetionikom):[9]

Gledao sam u zidove neosvojivog Vavilona po kojima se jure kočije, i na Zevsa pored obala Alfeja, video sam viseće vrtove i Kolosa Heliosa, velike veštačke planine visokih piramida i džinovsku grobnicu Mausola; ali kada sam video Artemidinu svetu kuću koja se uzdiže do oblaka, ostale su stavljene u senku, jer samo sunce nikada nije gledalo sebi ravnog izvan Olimpa.

— Grčka antologija IX.58
Velika piramida u Gizi, jedino od sedam svetskih čuda koje još uvek stoji.

Drugi antički pisac, koji se, možda sumnjivo, predstavljao kao Filon Vizantijski, napisao je kratak izveštaj pod naslovom Sedam znamenitosti sveta.[3] Preživeli rukopis je nekompletan, nedostaju mu poslednje stranice. Ipak, iz teksta preambule može se zaključiti da spisak od sedam znamenitosti tačno odgovara Antipatrovom (u preambuli se pominje lokacija Halikarnasa, ali nedostaju stranice koje opisuju sedmo čudo, verovatno Mauzolej).[10]

Obim[uredi | uredi izvor]

Lista je pokrivala samo mediteranske i bliskoistočne regione,[11] koji su tada činili poznati svet Grka. Primarni izveštaji helenističkih pisaca takođe su snažno uticali na mesta uključena u listu čuda. Pet od sedam zapisa proslavljaju grčka dostignuća u građevinarstvu, sa izuzetkom piramida u Gizi i visećih vrtova Vavilona.

Čuda[uredi | uredi izvor]

Sedam svetskih čuda antičkog sveta
Naziv Datum izgradnje Graditelji Datum uništenja Uzrok uništenja Savremena lokacija
Velika piramida u Gizi 2584–2561. p. n. e. Egipćani Još uvek postoje, većina fasade je nestala Nekropola Gize, Egipat
29° 58′ 45.03″ N 31° 08′ 03.69″ E / 29.9791750° S; 31.1343583° I / 29.9791750; 31.1343583 (Great Pyramid of Giza)
Viseći vrtovi Vavilona
(postojanje nerešeno)[12] 		oko 600. p. n. e. (evidentno) Vavilonci ili Asirci Nakon 1. veka Nepoznato Hila ili Niniva, Irak
32° 32′ 08″ S; 44° 25′ 39″ I / 32.5355° S; 44.4275° I / 32.5355; 44.4275 (Hanging Gardens of Babylon)
Statua Zevsa u Olimpiji 466–456. p. n. e. (hram)
435. p. n. e. (statua) 		Grci
(Fidija) 		5–6 vek Rastavljen i ponovo sastavljen u Carigradu; kasnije uništen požarom Olimpija, Grčka
37° 38′ 16.3″ N 21° 37′ 48″ E / 37.637861° S; 21.63000° I / 37.637861; 21.63000 (Statue of Zeus at Olympia)
Artemidin hram u Efesu oko 550 pne; i ponovo 323. p. n. e. Grci, Lidijci 356. p. n. e. (po Herostratu)
262. godine (po Gotima) 		Paljevina od strane Herostrata, pljačka U blizini Selčuka, Turska
37° 56′ 59″ N 27° 21′ 50″ E / 37.94972° S; 27.36389° I / 37.94972; 27.36389 (Temple of Artemis at Ephesus)
Mauzolej u Halikarnasu 351. p. n. e. Grci,[13][14] Persijanci, Karijci
(Satirosčani i Pifejci) 		12–15 veka Zemljotres Bodrum, Turska
37° 02′ 16″ S; 27° 25′ 27″ I / 37.0379° S; 27.4241° I / 37.0379; 27.4241 (Mausoleum at Halicarnassus)
Kolos sa Rodosa 292–280. p. n. e. Grci
(Hares iz Lindosa) 		226. p. n. e. Uništen zemljotresom Rodos, Grčka
36° 27′ 04″ N 28° 13′ 40″ E / 36.45111° S; 28.22778° I / 36.45111; 28.22778 (Colossus of Rhodes)
Svetionik u Aleksandriji oko 280. p. n. e. Grci, Ptolemejski Egipćani 1303–1480 Uništen zemljotresom Aleksandrija, Egipat
31° 12′ 50″ N 29° 53′ 08″ E / 31.21389° S; 29.88556° I / 31.21389; 29.88556 (Lighthouse of Alexandria)

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Umetnost i arhitektura[uredi | uredi izvor]

Na ovoj slici Martena van Hemskerka, Sedam svetskih čuda antičkog sveta prikazano je kao pozadina za otmicu Jelene od strane Parisa.[15] Muzej umetnosti Volters.

Sedam čuda na Antipatrovoj listi dobilo je pohvale za svoje značajne karakteristike, u rasponu od superlativa najvišeg ili najvećeg od njihovih tipova, do umeća kojim su izvedena. Njihova arhitektonska i umetnička obeležja su imitirana u celom helenističkom svetu i šire.

Grčki uticaj u rimskoj kulturi i oživljavanje grčko-rimskih umetničkih stilova tokom renesanse zaokupili su maštu evropskih umetnika i putnika.[16] Napravljene su slike i skulpture koje aludiraju na Antipatrovu listu, dok je značajan broj avanturista putovao na stvarna mesta da bi lično videli čuda. Legende su kružile da bi dodatno upotpunile superlative čuda.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „The Seven Wonders of the Ancient World”. Arhivirano iz originala 04. 07. 2009. g. Pristupljeno 2009-09-14. 
  2. ^ „History of the Past: World History”. 
  3. ^ a b Lunde, Paul (1980). „The Seven Wonders”. Saudi Aramco World. Arhivirano iz originala 2009-10-13. g. Pristupljeno 2009-09-12. 
  4. ^ Clayton, Peter; Martin J. Price (1990). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. str. 4. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  5. ^ Diodorus Siculus. Bibliotheca Historica, Books I-V. Perseus Project, Tufts University. 2.11.5. 
  6. ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (na jeziku: engleski). Routledge. str. 158. ISBN 9781136748097. Pristupljeno 25. 11. 2016. 
  7. ^ Greek Anthology, Volume III. Perseus Project, Tufts University. Book 9, chapter 58. 
  8. ^ Biographical Dictionary Volume III (na jeziku: engleski). Society for the Diffusion of Useful Knowledge. 1843. str. 48. Pristupljeno 25. 11. 2016. 
  9. ^ Clayton, Peter A.; Price, Martin (2013-08-21). The Seven Wonders of the Ancient World (na jeziku: engleski). Routledge. str. 10. ISBN 9781136748103. Pristupljeno 25. 11. 2016. 
  10. ^ Pearse, Roger (2019-08-23). „Philo of Byzantium, On the Seven Wonders of the World: an English translation and some notes”. Roger Pearse. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  11. ^ The New Encyclopædia Britannica Micropædia Volume 10. USA: Encyclopædia Britannica, Inc. 1995. str. 666. ISBN 0-85229-605-3. 
  12. ^ There is some conjecture as to whether the Hanging Gardens actually existed, or were purely legendary (see Finkel, Irving (1988) “The Hanging Gardens of Babylon,” In The Seven Wonders of the Ancient World, Edited by Peter Clayton and Martin Price, Routledge, New York, pp. 38 ff. ISBN 0-415-05036-7).
  13. ^ Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. str. 9. ISBN 0-19-503473-2. 
  14. ^ Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised izd.). The Hamlyn Publishing Group. str. 362. 
  15. ^ „Panorama with the Abduction of Helen Amidst the Wonders of the Ancient World”. The Walters Art Museum. 
  16. ^ „Wonders of Europe”. Pristupljeno 2009-09-14. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sedam svetskih čuda starog sveta na Vikimedijinoj ostavi.
Bibliotečki resursi o
Seven Wonders of the Ancient World
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седам_светских_чуда_старог_света&oldid=27618689”