Sedam svetskih čuda starog sveta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sedam svetskih čuda starog sveta (sleva na desno, s vrha na dole): Velike piramide u Gizi, Viseći vrtovi iz Vavilona, Artemidin hram, Statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji kao što je naslikao holandski slikar iz 16. veka.

Sedam svetskih čuda starog sveta je skup arhitektonskih dela koje su stari Grci, naročito u helenističkoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Međutim, od ovih sedam čuda još samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.

  1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.
  2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
  3. Viseći vrtovi iz Vavilona, čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
  4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e.280. p. n. e.)
  5. Mauzolej u Halikarnasu, u današnjem Bodrumu, Turska.
  6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
  7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.

Istorija[uredi]

Lokacija sedam svetskih čuda

Najstarije pominjanje liste svetskih čuda potiče od istoričara Herodota (oko 450. p. n. e.). Prvi put svih sedam čuda su zajedno pomenuta u epigramu feničanskog pisca Antipatrosa iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istočnom Mediteranu svoga vremena. Grci su ovaj spisak nazvali: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti“. Sedam čuda je verovatno odabrano zato što je ovaj broj za stare Grke imao simboliku magičnog broja. Opis sedam svetskih čuda se nalazi u traktatu iz 6. veka nove ere „O sedam svetskih čuda“ (De septem mundi miraculis).

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]