Sedmica

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Za članak o istoimenom nedeljniku vidi Smederevska Sedmica

Sedmica (nedelja) je jedinica za vreme duža od dana, a kraća od meseca. U većini modernih kalendara, uključujući Gregorijanski kalendar, sedmica je period od sedam dana, kao i najduža konvencionalno korišćena jedinica za vreme koja sadrži fiksni broj dana.

Najšire je rasprostranjena i prihvaćena teorija da je sedmica nastala kao vremenski period između dve mesečeve mene. Obzirom da lunarni mesec traje 29 1/2 dana to je trajanje između dve mene približno 7 dana. Na osnovu rezultata iskopavanja su arheolozi zaključili da su još ljudi kamenog doba računali vreme povezano sa mesečevim menama.

Za sedmice može da se kaže da formiraju nezavisan kalendar u kontinuitetu koji ide paralelno sa raznim drugim kalendarima. Međutim, neki kalendari su tako dizajnirani da se neki datum pojavljuje istog dana u sedmici svake godine. Ovo može da se uradi tako što će sedmica biti nezavisna od godine, sa nekim danima u svakoj godini koji ne pripadaju ni jednoj nedelji: predloženi Svetski kalendar ima 52 sedmice i 1 ili 2 dodatna dana godišnje, dok je Francuski revolucionarni kalendar imao 36 sedmica od po 10 dana i 5 ili 6 dodatnih dana. Godina takođe može da se napravi da bude nezavisna od sedmice: bivši islandski kalendar je imao godine od 52 ili 53 sedmice.

Članak dani sedmice pokriva detaljno red i imena dana u sedmici.

Religija i poreklo sedmodnevne nedelje[uredi]

Mnoge religije su u svoje spise i dogme ugradile sedmicu kao bitan elemenat za čovekovo ponašanje u društvu i nalazile u tome božansku premisu.

  • Hindu civilizacija je bila poznata po konceptu sedmodnevne sedmice sa primerima u Ramajani, svetom epu u Sanskritu oko 300. p. n. e., gde se spominje "Bhanu"-vaar, što znači nedelja, "Soma"-vaar, što znači mesečev dan i tako dalje.
  • Stari Vavilonci su poznati da su posmatrali sedmodnevnu nedelju, gde je svaki dan bio posvećen različitom božanstvu. Značaj broja sedam dolazi iz vavilonske astronomije. Postoji sedam nebeskih (svetlećih) tela koja su normalno vidljiva golim okom (Sunce, Mesec i pet vidljivih planeta) i oni su povezali svako telo sa božanstvom.
  • Biblijsko stvaranje takođe uključuje sedmodnevnu nedelju, po kojem je Bog radio šest dana, a sedmog se odmarao, a Deset Zapovesti uključuju Božja uputstva za posmatranje sedmice.
  • Islamski kalendar takođe uključuje sedmodnevnu nedelju.

Kasnije upotrebe sedmice[uredi]

Razne grupe stanovnika Rimskog carstva su usvojile sedmicu, pogotovo one koje su bile u istočnim delovima carstva, kao što je Egipat, gde je u upotrebi bila sedmodnevna nedelja. U savremeno doba, hrišćani koji prate biblijska uputstva su raširili upotrebu sedmice zajedno sa svojom religijom.

Kako su rani hrišćani evoluirali od Jevreja do odvojene grupe, razne grupe su evoluirale od proslavljanja i jevrejskog Sabata (subota) i prvog dana Gospodovog dana (nedelja) do proslavljanja samo nedelje. Vidite: Sabat (hrišćanski); Šabat (jevrejski).

U ranom 4. veku, rimski car Konstantin je regulisao upotrebu sedmice zbog problema mirijanskih upotreba raznih dana za religijske praznike i uspostavio je nedelju kao dan za religijske praznike i odmor za sve grupe, a ne samo za Hrišćane i ostale koji su već praznovali nedelju.

Jevreji su zadržali svoju (najmanje) 800 godina dugu tradiciju praznovanja subote. Kasnije, posle uspostavljanja islama, petak je postao dan praznovanja te religije -- međutim islamska sedmica i dalje počinje nedeljom, a završava se subotom, kao i jevrejsko-hrišćanska sedmica.

Sedmodnevna nedelja je uskoro postala praksa kod Hrišćana, Jevreja i Muslimana. Posle evropske kolonizacije i potonjeg uspona globalnog korporacijskog biznisa, sedmodnevna nedelja je postala univerzalna u održavanju vremena, čak i u kulturama koje ju nisu praktikovale ranije. Zbog dvodnevnog vikenda, neki moderni kalendari se završavaju nedeljom i počinju ponedeljkom.

Činjenice i brojke[uredi]

  • 1 sedmica = 7 dana
  • 1 sedmica = 168 sati = 10.080 minuta = 604.800 sekundi (sem kod prelaza kod letnjeg računanja vremena ili prestupnih sekundi)
  • 1 godina = 52 sedmice + 1 dan (2 dana u prestupnoj godini)
  • 1 sedmica = 23% prosečnog meseca (skoro tačno)

U Gregorijanskoj prosečnoj godini, postoji tačno 365,2425 dana, pa samim tim 52,1775 sedmice (za razliku od Julijanske godine od 365,25 dana, koja se ne deli ravnomerno na sedmice). Postoji tačno 20871 sedmica u 400 Gregorijanskih godina, tako da je 25. decembar 1601. godine bio utorak, isto kao i 25. decembar 2001.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Bibliografija[uredi]

  • Falk, Michael (1999). "Astronomical Names for the Days of the Week", Journal of the Royal Astronomical Society of Canada, Vol. 93, pp. 122. 1999JRASC..93..122F. [1]