Seizmička zona senke

Seizmička zona senke je područje Zemljine površine, gde ne može da se otkrije seizmograf zemljotresa nakon što njegovi seizmički talasi prođu kroz Zemlju.^[1] Kada se zemljotres dogodi, seizmički talasi kreću sferno iz hipocentra zemljotresa. Primarni seizmički talasi kreću od tečnog spoljašnjeg jezgra i ne mogu biti otkriveni između 104° i 140° (otprilike između 11570km i 15570km ili 7190km i 9670km) od epicentra.^[2]^[3] Sekundarni seizmički talasi ne mogu da prođu kroz tečnost spoljašnjeg jezgra, a ne mogu biti otkriveni pre 104° (oko 11570km i 7190km) od epicentra.

Razlog za ovo je da brzina P-talasa i S-talasa regulisanjem oba različita svojstva u materijalu kojem putuju i kroz različite matematičke odnose koji se dele u svakom slučaju. Tri osobine su : nekompresivnost ( $k$ ), gustina ( $p$ )] i krutost ( $u$ ). Brzina P-talasa je jednaka ${\sqrt {(k+{\tfrac {4}{3}}u)/p}}$ , pri čemu je brzina S-talasa jednaka ${\sqrt {(u/p)}}$ , i stoga je brzina S-talasa potpuno zavisna od krutosti materijala kroz koji ono putuje. Tečnost, međutim ima nultu krutost, pa se stalno stvaraju S-brzine talasa i kao takvi S-talasi izgube svu brzinu kada putuju kroz tečnost.^[4] P-talasi međutim samo delimično zavise od krutosti i kao takvi održavaju neku brzinu (u jako maloj meri im se smanjuje brzina) kada putuju kroz tečnost. Analize za seizmologiju raznih zabeleženih zemljotresa i njihovu zonu senke, do tog zaključka došao je Geolog Ričard Oldham 1906. god. da tečnost pripada spoljašnjem jezgru zemlje.^[5]