Seksizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hapšenje člana organizacije za zbrinjavanje u Londonu, 1914. godine.

Seksizam je termin koji označava diskriminaciju suprotnog pola i presuđivanje stereotipnim gledanjem na muškarce i žene na osnovu polnih karakteristika[1]. Ovaj termin je nastao u prvoj polovini 20. veka i kako bi se dalo ime verovanju ili stavu da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i samim tim manje vredan u odnosu na drugi. Takođe može da se odnosi i na mržnju ili predrasude ka bilo kom polu (mizoginija tj. mržnja prema ženama, kao i mizandrija tj. mržnja prema muškarcima), kao i primenjivanje stereotipa muškosti i ženskosti[2]. Takođe se može nazvati i muškim ili ženskim šovinizmom. Iz seksizma proizilazi i polna diskriminacija.

Etimologija i definicije[uredi | uredi izvor]

Prema rečima Freda R. Šapira, termin "seksizam“ najverovatnije je bio skovan 18. novembra 1965. godine od strane Pauline M. Let tokom „Foruma studentskih fakulteta“ na Frenklin i Maršal koledžu. Konkretno, reč seksizam se pojavljuje u Letovom doprinosu forumu „Žene i dodiplomci“, a one ga definišu upoređivanjem sa rasizmom, delimično navodeći(na strani 3):

  • “Kada tvrdite ... da poštovanje žena piše dobru poeziju ovo opravdava njihovu potpunu isključenost, uzimajući položaj analogan onom rasističkog- i u ovom slučaju bih vas nazvao „seksistom“ i rasistički i seksistički se ponašaju kao da se sve to što se dogodilo nikada nije dogodilo i obojica donose odluke i dolaze do zaključka o nečijoj vrednosti, pozivajući se na faktore koji su u oba slučaja irelevantni."[3]

Takođe prema Šapirou, prvi put se pojavljuje izraz seksizam u govoru Karoline Bird „O ženama rođenoj“ koji je obavljen 15. novembra 1968. U vitalnim rečima dana(pp. 6.). U ovom govoru ona je delimično rekla:„u inostranstvu postoji priznanje da smo na mnogo načina seksistička zemlja. Seksualizam procenjuje ljude po svom seksu kad seks nije bitan. Seksizam ima za cilj da se pohvali rasizmom“.

Seksizam se može definisati kao ideologija zasnovana na uverenju da je jedan pol superiorniji od drugog.[3][4] To je diskriminacija, predrasuda ili stereotipizacija na osnovu pola, a najčešće se izražava prema devojčicama i ženama.[1] Okarakterisana je kao „mržnja prema ženama i „urođena predrasuda prema ženama“.[5]

Sociologija je ispitivala seksizam kao manifestaciju na individualnom i institucionalnom nivou.[3] Prema Schaeferu, seksizam se održava od svih glavnih društvenih institucija.[3] Sociolozi opisuju paralele među drugim ideološkim sistemima represije, kao što je rasizam, koji takođe funkcioniše i na individualnom i na institucionalnom nivou.[6] Rani ženski sociolozi Šarlote Perkinz Gilman, Ida B. Vels i Harijet Martineau, opisali su sisteme rodne nejednakosti ali nisu koristili termin seksizam koji je kasnije skoncentrisan. Sociolozi koji su usvojili funkcionalističku paradigmu npr. Talkot Parsons shvatili su rodnu nejednakost kao prirodni ishod dimorfnog modela pola.[7]

Psiholozi Mari Kraford i Roda Unger definišu seksizam kao oblik predrasuda koju čine pojedinci koji obuhvata „negativne stavove i vrednosti o ženama kao grupi“.[8] Petar Glik i Susan Fiske su izrazili ambivalentni seksizam da bi opisali kako stereotipi o ženama mogu biti i pozitivni i negativni i da pojedinci razdvajaju stereotipe o kojima se nalaze u neprijateljskom seksizmu ili dobronamernom seksizmu.

Feministički autor Zvono Kuke definiše seksizam kao sistem represije koji rezultira nedostacima za žene.[9] Feministički filozof Marilin Frije definiše seksizam kao „orijentalni-konceptualno-kognitivno-orijentacioni kompleks“, muške nadmoćnosti, muškog šovinizma i mizoginije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Drevni svet[uredi | uredi izvor]

Samopovređivanje udovica, preovladavalo je u hinduskom društvu do početka 19. veka.

Status žena u drevnom Egiptu zavisio je od njihovog očeva ili muža, ali su imali imovinska prava i imali dozvolu da prisustvuju sudu uključujući i tužioca.[10] Žene anglosaksonske ere najčešće su imale jedan status.

[11] Međutim, u dokazima nedostaje podrška ideji da mnoga pre- poljoprivredna društva pružaju ženama viši status od žena danas. Nakon usvajanja poljoprivrednih i sedentarnih kultura, uspostavljen je koncept kojim je jedan rod bio inferioran sa drugim; najčešće je ovo nametnuto ženama i devojkama. Primeri seksizma u drevnom svetu uključuju pisane zakone kojima se sprečavaju žene da učestvuju u političkom procesu; žene u drevnom Rimu nisu mogle glasati ili držati političke funkcije. Drugi primer je naučni tekst koji indoktriniše decu u ženskoj inferiornosti; žene u drevnoj Kini su naučene Konfunčijanskim principima da žena treba da posluša svog oca u detinjstvu, muža u braku i sina u udovstvu.

Lov na veštice i suđenje[uredi | uredi izvor]

Naslovna stranica sedmog izdanja Maleus Maleficarum, 1520. (iz Biblioteke Univerziteta u Sidneju).

Seksizam je bio podsticaj koji podstakao suđenje za veštice između 15. I 18. Veka. U ranoj savremenoj Evropi i u evropskim kolonijama u Severnoj Americi tvrde da su veštice pretnja hrišćanskom. Mizoginije  tog perioda igrale su ulogu u progonu tih žena.

U knjizi Malelus Malificarum, koja je igrala glavnu ulogu u lovu i suđenju vešticama, autori tvrde da žene verovatnije vežbaju veštine od muškaraca i pišu:

  • "Sva zlobnost je samo malo za zloćudu žene... Šta je druga žena, ali neprijatelj prijateljstva, neizbežna kazna, neophodno zlo, prirodni iskušenje, poželjna katastrofa, domaća opasnost, prijatna šteta, zolo prirode, obojen bojom! Veštice ostaju nezakonite u nekoliko zemalja uključujući Saudijsku Arabiju gde je kažnjivo smrću. 2011. godine, žena je u toj zemlji izgnan za „čarobnjaka i čarobnjaka“.[12]

Ubistva žene nakon što su optužene za veštačenje ostaju uobičajene u nekim delovima sveta; na primer, u Tanzaniji svake godine nakon takvih optužbi ubija se oko 500 starih žena.

Kada su žene ciljane za optužbe, za veštice i kasnije nasilje, čest je slučaj da se više oblika diskriminacije interaguju- na primer, diskriminacija zasnovana na polu diskriminacije zasnovane na kasti, kao što je slučaj u Nepalu i Indiji gde su takvi zločini relativno često.

Kovertura i dugi propisi o braku[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kovertura, Bračna snaga, Povraćaj bračnih snaga i bračni bar Do 20. Veka, SAD i zakon Engleske primenio je sistem ukrštanja gde su „brakom, suprug i žena jedna osoba u pravu, to je samo baš ili zakonsko postojanje žene suspendovano tokom braka“.[13] Žene SAD nisu zakonski definisane kao „osobe“ do 1875. godine(Minor V. Haperset, 88 US 162). Slična pravna doktrina, nazvana bračna snaga, postoja je po rimsko holandskom zakonu(i još uvek je delimično na snazi u današnjem Švajcarska).

Ograničenja prava udatih žena bila su uobičajena u zapadnim zemlja sve do pre nekoliko decenija: na primer francuske udate žene su stekle pravo na rad bez dozvole svog supruga 1965. godine i u zapadnoj Nemačkoj su žene dobijale ovo tačno 1977. Tokom Frankovo doba, u Španiji, udata žena je tražila saglasnost supruga (nazvana brak permiso)  za zapošljavanje, vlasništvo nad imovinom i putovanja od kuće; permiso bračno je ukinuto 1975. godine. U Australiji, do 1983. godine pasoš udate žene morao je da bude ovlašćen od strane svog muža.[14]

Poster protiv miraza u Bangaloru, Indija.

Žene u delovima sveta i dalje gube svoja zakonska prava u braku. Na primer, zakonski propisi iz Jemena navode da supruga mora poslušati svog muža i ne sme naputiti kuću bez njegove dozvole.[15] U Iraku, zakon dozvoljava muževima da legalno “kažnjavaju“ svoje supruge.[16] U Demokratskoj Republici Kongo porodični zakon navodi da je suprug glava domaćinstva; žena duguje svoju poslušnost njenom mužu; žena mora da živi sa svojim mužem gde god se odlučila da živi; žene moraju imati ovlašćenje svog muža da podnesu predmet na sudu ili pokrenu druge pravne postupke.

Zloupotrebe i diskriminatorska praksa prema ženama u braku su često ukorenjena u finansijskim isplatama kao što su miraz, cena neveste i nasledstvo udovici. Ove transakcije često služe za to kako legitimisati prinudnu kontrolu nad suprugom od strane njenog muža i dajući mu nadležnost nad njom;na primer član 13. Kodeksa ličnog statusa(Tunis) navodi da “muž neće, ni izvršenje plaćanja dorade primorati ženu da izvrši brak“, što podrazumeva da ako je dete plaćeno dozvoljeno je bračno silovanje(u vezi sa tim, kritičari su dovodili u pitanje navodne dobitke žena u Tunisu i njen imidž, progresivne zemlje u regionu, tvrdeći da diskriminacija žena ostaje veoma jaka u toj zemlji.

OMCT je priznala „nezavisnost i sposobnost da napusti nasilnog muža“, kao što je od ključnog značaja zaustavljanje zlostavljanja žena. Međutim, u nekim delovima sveta kada su udate, žene imaju vrlo malo šanse da napuste nasilnog muža:dobijanje razvoda je vrlo teško u mnogim jurisdikcijama zbog potrebe da se dokaže krivica na sudu; dok pokušaj de fakto razdvajanja(odlazak iz bračnog doma) takođe nije moguć zbog zakona koji to sprečavaju. Na primer, u Avganistanu, supruga koja ostavi svoj bračni dom rizikuje da bude zatvorena zbog „bežanja“. Osim toga, mnoge bivše britanske kolonije, uključujući Indiju, koja održava koncept povraćaja prava braka prema kome žena može narediti sudu da se vrati njenom mužu;ako ona to ne učini, može se držati nepoštovanje suda. Ostali problemi se odnose na plaćanje cene neveste: ako žena želi da ode, njen suprug može zahtevati povratak cene neveste koju je platio ženskoj porodici, a porodica žene često ne može ili ne želi da je vrati. Zakoni, propisi i tradicije u vezi sa brakom nastavljaju da diskriminišu žene u mnogim delovima sveta i doprinose maltretiranju žena, posebno u područjima vezanim za seksualno nasilje i samoopredeljenje u vezi sa seksualnošću, kršenjem koji se sada priznaje kao povreda ženskih prava;u 2012, Navi Pilaji, tada visoki komesar za ljudska prava, izjavio je:

„Žene se često tretiraju kao imovina, prodaju se u brak, u trgovinu ljudima, u seksualno ropstvo. Nasilje nad ženama često ima oblik seksualnog nasilja. Žrtve takvog nasilja često su optužene za promiskuitet i odgovorne su za svoju sudbinu, dok su neplodne žene dobijali muževi, porodice i zajednice. U mnogim zemljama, udate žene udate žene ne smeju odbiti seksualne odnose sa svojim muževima a često ne znaju ništa od toga da li koriste kontracepciju.. Osigurati da žene imaju potpunu autonomiju nad njihovim telima je prvi krucijalni korak ka postizanju suštinske jednakosti između žena i muškaraca. Lična pitanja-kao kada, kako i sa kim oni odluče da imaju seks i kada, kako i sa kim oni odluče da imaju decu-su u srcu životnog dostojanstva."

Pravo i politika[uredi | uredi izvor]

Eni Keni i Kristabel Pankherst.

Rod se ponekad koristi kao sredstvo za diskriminaciju žena u političkoj sferi. Žensko pravo glasa nije postignuto do 1893. godine kada je Novi Zeland bio prva zemlja koja ženama daje pravo glasa. Saudijska Arabija je bila najnovija zemlja od avgusta 2015. godine da bi 2011. godine proširila pravo na glas žena. Neke zapadne zemlje dozvolile su ženama pravo glasa relativno nedavno: švajcarske žene su stekle pravo glasa na saveznim izborima 1971.[17] godine i Kanton Apencel Ineroden postali su poslednji kanton koji ženama daje pravo glasa o lokalnim pitanjima (1991. kada je to učinio Vrhovni sud Švajcarske).[18] Francuskinje su dobile pravo glasa 1944. godine, u Gčkoj žene dobijaju pravo glasa 1952.[19] Godine, u Lihtenštajnu žene su dobile pravo glasa 1984. godine, kroz ženki referendum o izborima iz 1984 godine.

Iako skoro svaka žena danas ima pravo glasa, i dalje postoji napredak koji treba učiniti za žene u politici. Studije su pokazale da su u nekoliko demokratija, uključujući Australiju, Kanadu i SAD, žene i dalje predstavljene koristeći rodne stereotipe u štampi.[20] Višestruki autori pokazali su da su rodne razlike u medijima danas manje evidentne nego ranije ali su ipak prisutne. Određena pitanja(npr. Obrazovanje) će verovatno biti povezana sa ženskim kandidatima,[20] dok će se druga pitanja(npr. porezi, verovatno povezati sa muškim kandidatima, osim toga, više se naglašava lični kvalitet ženskih kandidata, kao što su njihov izgled i njihova ličnost, jer su žene prikazane kao emocionalne i zavisne.[20]

Seksizam u politici takođe se može pokazati u neravnotežu zakona koji donosi vlast između muškaraca i žena. Lanija Čen je izjavio da muškarci imaju više političke moći od žena služeći kao vratar kreiranja politike. Moguće da to dovodi da potrebe žena da nisu pravilno predstavljene. U tom smislu smislu, nejednakost moći zakona donosi i rodnu diskriminaciju u politici. Odnos žena i muškaraca u zakonodavnim telima se koristi kao mera rodne ravnopravnosti, u Ujedinjenom Kraljevstvu stvorila je Mere osnaživanja radova i njenu novu inkarnaciju Indeksa rodne nejednakosti.

Profesionalni seksizam[uredi | uredi izvor]

Zanatski seksizam se odnosi na diskriminatorne prakse, izjave ili radnje zasnovane na polu osobe, koji se javlja ma radnom mestu. Jednom oblik seksa je diskriminacija u platama. U 2008. godini, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je utvrdila da iako su se stope zaposlenosti žena proširile, a zaposlenost u pogledu zapošljavanja i rashoda za plate su se sužavale gotovo svuda, u proseku žene imaju i dalje 20%  manje šanse  da imaju posao i plaćaju se 17% manje od muškaraca.[21] Izveštaj navodi:

U mnogim zemljama, diskriminacija na tržištu rada-nejednak tretman jednako produktivnih pojedinaca samo zato što pripadaju određenoj grupi-i dalje je presudan faktor koji povećava disparitete u zapošljavanju i kvalitet mogućnosti za zapošljavanje... Dokazi predstavljeni u ovo izdanje Outlook-a za zapošljavanje predlaže da se oko 8% varijacije u razlikama u polnoj zaposlenosti i 30% u varijaciji u razlikama između rodnih plata u zemljama OECD-a može objasniti diskriminatorskim praksama na tržištu rada.

Takođe  je ustanovljeno da uprkos činjenici da su skoro sve zemlje OECD-a uključujući i SAD,[22] uspostavile zakone protiv diskriminacija, te zakone je teško primenjivati.[21]

Žene koje uđu u pretežno muške radne grupe mogu da iskuse negativne posledice tokenizma: pritisak učinka, društvenu izolaciju i inkapsulaciju uloge. Tokenizam se može koristiti za kamuflažu seksizma, kako bi sačuvala prednost muškog radnika na radnom mestu.[23] Ne postoji veza između procenta žena koje rade u organizaciji/preduzeću i poboljšanja njihovih uslova rada. Ignorisanje seksističkih problem može pogoršati ženske profesionalne probleme.[24]

Raskorak u zapošljavanju[uredi | uredi izvor]

Istraživanja su u više navrata pokazivala da su manje majke u Sjedinjenim Državama manje angažovane nego jednako kvalifikovani očevi i ako su angažovani, primaju nizu platu od muških aplikanata sa decom.[25][26][27]

Jedna studija pokazala je da su favorizovani ženski kandidat međutim, njihovi rezultati su zadovoljavali skepticizam od drugih istraživača, jer je u suprotnosti sa većinom drugih studija o tom pitanju. Džon C. Vilijams, istaknuti profesor na pravnom fakultetu u Hastingsu u Kaliforniji, pokrenuo je probleme sa svojom metodologijom, naglašavajući da su fiktivne kandidatkinje koje su koristile bile neuobičajeno dobro kvalifikovane. Studije koje koriste više umereno kvalifikovane studente su utvrdile da su muškarci učenici mnogo više angažovani i ponudili bolju platu i mentorstvo.[28]

U Evropi studije na osnovu terenskih eksperimenata na tržištu rada pružaju dokaze da nema ozbiljnih nivoa diskriminacije na osnovu ženskog pola. Međutim, nejednak tretman se i dalje meri u određenim situacijama, na primer kada se kandidati prijavljuju za pozicije na višem funkcionalnom nivou u Belgiji. Kada e primenjuju na njihovoj plodnosti u Francuskoj[29] i kada se prijavljuju za zanimanja u kojima dominiraju muškarci u Austriji.

Zarazna zarada[uredi | uredi izvor]

Gender razlika u platama u prosjeku bruto dnevna zarada prema Eurostatu 2014. godine

Studije su zaključile da u proseku žene zarađuju manje plate od muškaraca širom sveta. Neki ljudi tvrde da je to rezultat rasprostranjene rodne diskriminacije na radno mestu. Drugi tvrde da je razlika u platama rezultat različitih izbora muškaraca i žena kao što su žene koje postavljaju više vrednosti od muškaraca o deci, a muškarci su više skloni nego žene da biraju karijeru u visoko plaćenim oblastima kao sto su poslovanje, inženjering i tehnologija.

Eurostat je u 2008.[30] godini pronašao stalni i prosečni jaz u 27,5% u 27 zemalja članica EU. Slično tome, OECD je utvrdio da su zaposleni sa punim radnim vremenom zaslužili 27% manje od svojih muškaraca u zemljama OECD-a u 2009.[21]

U sjedinjenim Državama odnos žena i muškaraca u 2009. godini bio je 0.77; radnici sa punim radnim vremenom, tokom cele godine(FTIR) zaradili su 77% koliko i radnici FTIR-a. Ženska zarada u odnosu na muškarce pala je od 1960. godine  do 1980. godine( 56,7-54,2%), brzo se povećala od 1980. godine do 1990. godine (54,2-67,6%), porasla sa 1990 na 2000 godinu(67,6-71,2%) i porasla sa 2000 na 2009. godinu(71,2- 77,0%).[31][32] Kada je prvi Zakon o jednakim plaćanjima donet 1963 godine, radnici koji nisu imali puno radno vreme zaradili su 48,9% koliko i muškarci sa punim radnim vremenom.[31]

Istraživanje sprovedeno u Češkoj i slovačkoj pokazuje da čak i nakon što su vlade usvojile zakonodavstvo protiv diskriminacije, dve trećine rodnog jaza u platama ostalo je neobjašnjivo i segregacija je i dalje predstavljala „glavni izvor praznine“.

Razlika između polova može se razlikovati od okupacije do okupacije. Na Tajvanu, na primer studije pokazuju kako najveći deo rodnih razlika u plati doživljavaju se unutar okupacije. U Rusiji istraživanje pokazuje da je razlika između rodnih plata neravnomerno raspoređena na nivou prihoda i da se uglavnom javlja na donjem kraju distribucije prihoda. Istraživanje je takođe utvrdilo da su „neizmirene“ obaveze u platama i uštede u platnom prometu oslabile diskriminaciju plata, naročito među najnižim zaposlenima, što ukazuje na to da su ruski menadžeri imali najnižu važnost za učešće u kapitalu prilikom dodele ovih oblika plaćanja.

Rodni jaz je pripisan razlikama u osobinama i karakteristikama radnog mesta između muškaraca i žena(kao sto su obrazovanja, radno vreme i zanimanje), urođene bihevioralne  i biološke razlike između muškaraca i žena i diskriminacija na tržištu rada(kao što su rodni stereotipi i pristrasnost klijenata i poslodavaca). Žene trenutno imaju znatno više vremena za  podizanje dece od muškaraca. U nekim zemljama kao što je Južna Koreja takođe je postojala praksa otpuštanja žena u braku. Studija profesora Linda Bab Kok u knjizi „Žene ne pitaju“ pokazuje da će muškarci osam puta verovatnije tražiti povećanje plata što ukazuje na to da nejednakost u plaćanju može biti decom rezultat razlika u ponašanju između polova. Međutim, studije generalno utiču na to da deo razlika u platama ostaje neobjašnjen nakon sto se obračunavaju faktori koji pretpostavlja da utiču na zarade;neobjašnjeni deo praznične praznine pripisuje se rodnoj diskriminaciji.

Srednje nedeljne zarade radnika sa punim radnim vremenom i platom, po polu, rasi i etničkoj pripadnosti, U. S. 2009. godine.

Procenat diskriminatorne komponente u visini rodnih razlika variraju. OECD procenjuje da je otprilike 30% razlika u platama među polovima u zemljama OECD-a posledica diskriminacije. Australijska istraživanja pokazuju da diskriminacija čini oko 60% razlike u plati između muškaraca i žena. Studije koje ispituju razlike u platama u Sjedinjenim Državama pokazuju da veliki do diferencijale plate ostane neobjašnjiv nakon što kontroliše faktore koji utiču na platu. Jedna  studija diplomiranih studenata je otkrila da je deo razlike u platama nerazjašnjen nakon svih drugih faktora koji se uzimaju u obzir 5% godinu dana nakon završetka školovanja i 12%  deceniju nakon diplomiranja. Studija Američkog udruženja univerzitetskih žena pokazala je da su maturanti u SjedinjenimDržavama plaćeni manje nego muškarci koji rade isti posao i vode se na istom području.

Diskriminacija zarada je teoretizovana kao suprotna ekonomskom konceptu ponude i potražnje u kojem se navodi da ako je dobro ili usluga( u ovom slučaju ravna snaga) u potrazi i ima vrednost, naći će svoju cenu na tržištu. Ako je radnik ponudio jednaku  vrednost za manje plate ponuda i potražnja ukazuju na veću potražnja za radnicima za nižim platama. Ako je preduzeće angažovalo radnike sa istim platama za isti posao, smanjio bi svoje troškove i uživao konkurentsku prednost. Istraživanje na univerzitetu Kornel pokazuje da su manje majke u Sjedinjenim Državama manje angažovane nego oni jednako kvalifikovani i ako su angažovani pružaju manju platu nego muški kandidati sa greškom. OECD je utvrdio da „značajan uticaj dece na žensku platu uglavnom se nalazi u Ujedinjenom kraljevstvu i Sjedinjenim Državama“. Očevi zarađuju više od 7.500 dolara u proseku, nego muškarci bez dece. Postoje istraživanja koja sugerišu da razlika između rodnih plata dovodi do velikih gubitaka za privredu u celini.

Mogući uzroci diskriminacije u plati[uredi | uredi izvor]

Prema Denis Venable u Nacionalnom centru za analizu politike, „razlika u platama“ u SAD nije rezultat diskriminacije ali je razlika u izboru načina života. Venablov izveštaj da su žene manje sklone od muškaraca da žrtvuju ličnu sreću zbog povećanja prihoda ili izbora   punog radnog vremena. Ona je otkrila da među američkim odraslim osobama koje rade između jednog i trideset pet časova nedeljno i radnicima sa povremenim radnim vremenom koji nikada nisu bili oženjeni, žene zarađuju više od muškaraca. Venable je takođe ustanovio da među ženama od  dvadeset sedam do trideset tri godine koje nikada nisu imale dete, ženska zarada pristupa 98% muškaraca i „žena koje imaju položaj i imaju veštine i iskustvo slično onima od muškaraca koji se suočavaju sa nejednakim platama manje od 10%“.

  • „Venable je zaključio da žene i muškarci sa jednakim veštinama i mogućnostima na istim položajima suočavaju se sa malo ili nimalo diskriminacije u platama:“Zahtevi nejednake plate skoro uvek uključuju poređenje jabuke i pomorandže“.

Postoji znatna saglasnost da diskriminacija rodnih plata postoji, međutim kada je u pitanju procena njegove magnitude, vidljive su značajne razlike. Metaregresijska analiza zaključuje da „procenjeni jaz između polova stalno opada“ i da se izračunavanje stope  zarada pokazalo ključnim u proceni razlika u platama.

Stakleni plafon efekat[uredi | uredi izvor]

„Popularni pojam staklenih efekata stakla podrazumeva da su polne mane jače na vrhu hijerarhije nego Na nižim nivoima.

SAD  žene čine 52% radne snage ali čine samo 3% korporativnih izvršnih direktora i izvršnih direktora. Neki istraživači vide osnovni uzrok ove situacije u prećutnoj diskriminaciji zasnovanoj na polu, koju vode trenutni rukovodioci i korporativni direktori kao i „istorijsko odsustvo žena na najvišim položajima“ koje „mogu dovesti do histereze sprečavajući žene da pristupe moćnim profesionalnim mrežama u kojima dominiraju muškarci ili mentorima istog pola“. Stakleni efekat stakla se smatra posebno izdržljivim za žene u boji.

U ekonomskoj profesiji  primećeno je da su žene sklonije od muškaraca da posvete svoje vreme nastavi i usluzi. U visokotehnološkoj industriji, istraživanje pokazuje da će, bez obzira na promene unutar preduzeća, „vanorganizacijski pritisci verovatno doprineti stalnoj stratifikaciji polova prilikom poboljšanja firmi što će dovesti do potencijalne maskularizacije kvalifikovano visokotehnološkog rada“.

Ujedinjene nacije tvrde da je „napredak u dovođenju žena u rukovodećim pozicijama širom sveta i dalje suviše  sporo“.

Potencijali lekovi[uredi | uredi izvor]

Istraživanja David Matsa i Amalija Milera sugerišu da bi mogući lek za stakleni plafon povećao broj žena u korporacijama što bi moglo dovesti do povećanja broja žena koje rade na najvećim rukovodećim pozicijama. Ista istraživanja sugerišu da bi to moglo dovesti do „ciklusa povratnih informacija u kojima prisustvo više žena menadžera povećava  kvalifikovanu grupu potencijalnih članova odbora.

Seksizam zasnovan na težini[uredi | uredi izvor]

Studije iu 2009. godine utvrdila je da prekomerna težina šteti ženskom napredovanju u karijeri ali ne predstavlja barijeru za muškarce. Žene sa prekomernom telesnom težinom bile su nedovoljno zastupljene među šefovima kompanija, čineći između 5% i 22% žena direktora. Međutim, procenat direktnih muškaraca sa prekomernom težinom bio je između 45 i 61%. Sa druge strane, oko 5% izvršnih direktora bilo je debelo među oba pola. Autor studije navodi da rezultati ukazuju na to da „efekat staklene platforme na napredak žena može da odražava ne samo opšte negativne stereotipe o kompetencijama žena, već i pristrasnost koja dovodi do primene strožih standarda izgleda za žene“

Transgenderna diskriminacija[uredi | uredi izvor]

Transrodni ljudi takođe doživljavaju značajnu diskriminaciju i uznemiravanje na radnom mestu. Za razliku od diskriminacije zasnovane na seksu, odbijanje zapošljavanja radnika za njihov rodni identitet nije eksplicitno ilegalno u većini američkih država.

U avgustu 1995. Kimberli Nikon je podneo tužbu Tribunalu za ljudska prava Britanske Kolumbije protiv Vankuverovog olakšanja i ženskog zatočeništva. Trans žena bila je zainteresovana za volontiranje kao savetnik sa skloništem. Kada je sklonište saznalo da je on transseksualan, rekli su da neće biti dozvoljeno da dobrovoljno sarađuje sa organizacijom. Nikon je tvrdio da je to predstavljalo ilegalnu diskriminaciju prema članu 41. Zakona o ljudskim pravima u Britanskoj Kolumbiji.

Rodna diskriminacija[uredi | uredi izvor]

Rodna diskriminacija je diskriminacija na osnovu stvarnog ili percipiranog rodnog identiteta. Rodni identitet je „rodni identitet, izgled ili način ili druge rodne karakteristike pojedinca sa ili bez obzira na određeni seks po rođenju.“Rodna diskriminacija se teoretski razlikuje od seksizma. Dok je seksizam predrasuda zasnovana na biološkom polu, rodna diskriminacija se posebno bavi diskriminacijom rodnih identiteta, uključujući treći rod, rodno lice i druge nebinarne identifikovane ljude. Posebno se pripisuje kako se ljudi tretiraju na radnom mestu, i zabrana diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i izražavanja pojavila se kao predmet rasprave u američkom pravnom sistemu.

Prema nedavnom izveštaju kongresne istraživačke službe, „iako je većina federalnih sudova koja je razmatrala ovo pitanje zaključila da diskriminacija na osnovu rodnog identiteta nije diskriminacija na osnovu seksa, bilo je nekoliko sudova koji su došli di suprotnog zaključka“. Hurst navodi da „često zbunjuju pol i seksualnu orijentaciju i zbunjuju ih na način koji negira prava ne samo od gejeva i lezbijki, već i onih koji se ne predstavljaju, ili ne deluju na način koji se tradicionalno očekuje od njihovog pola.

Opozicioni seksizam[uredi | uredi izvor]

Opozicioni seksizam je termin koji je skovala transfeministička autorka Julija Serano, koja je opozicioni seksizam definisala kao „uverenje da su muškarci i žene rigidne, međusobno isključive kategorije. On igra važnu ulogu u velikom broju društvenih normi. Opozicioni seksizam normalizuje muški izraz kod muškaraca i ženski izraz kod žena, istovremeno demonizujući ženstvenost muškarca i muškosti žena. Ovaj koncept igra ključnu ulogu u podržavanju cisseksizma, društvene norme koja gleda ljude cisgendera i prirodne i privilegovane u suprotnost sa transrodnim ljudima.

Ideja da imaju dva potpuno suprotna pola vezana je za seksualnost kroz ono što rodna teoretičarka Judith Butler naziva „obaveznom praksom heteroseksualnosti“. Pošto je opozicioni seksizam vezan heteronormativnost na ovaj način, ne-heteroseksualci se smatraju kršenjem rodnih normi. Koncept suprotnih polova postavlja „opasan presedan“ kaže Serano, gde „ako su muškarci veliki onda žene moraju biti male, ako su muškarci jaki, onda žene moraju biti slabe“.

Serano navodi da opozicioni seksizam funkcioniše zajedno sa „tradicionalni seksizmom“. To osigurava da“oni koji su muževni imaju moć nad onima koji su ženstveni.“

Transgenderna diskriminacija[uredi | uredi izvor]

To je diskriminacija prema ljudima čiji se rodni identitet razlikuje od društvenih očekivanja biološkog pola sa kojim su rođeni. Oblici diskriminacije uključuju, ali se ne ograničavaju na identifikacione dokumente koji ne odražavaju svoje rodne, seksualno odvojene javne toalete i druge objekte, kodove za oblačenje prema binarnim rodnim kodovima i nedostatak pristupa i postojanja odgovarajućih zdravstvenih usluga. U nedavnoj presudi Komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja(EEOC) zaključila je da je diskriminacija transrodne osobe diskriminacija po osnovu seksa.

Nacionalno istraživanja po transakcijama o diskriminaciji (NTDS) 2008-2009. U SAD od strane Nacionalnog centra za ravnopravnost transmisijom i nacionalne radne grupe za gej i lezbijsku zajednicu u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za crnu pravdu koja je u to vreme bila najobuhvatniji pregled transrodne diskriminacije-pokazalo je da crnici transrodnih ljudi u SAD trpe „kombinaciju anti-transrodnih predrasuda i upornog, strukturalnog i individualnog rasizma“ i da „crni transrodni ljudi žive u ekstremnom siromaštvu koji je više od dvostruke stope za transrodne ljude. Daljoj diskriminaciji se suočavaju rodno nesposobni pojedinci, bez obzira na to da li se prelazak ili ne, zbog premeštaja iz društveno prihvatljivih rodnih birača i vidljive stigmatizacije. Prema NTDS-u roditelji koji nisu rođeni su transgenderu (TGNC) suočavaju se između 8 i 15% visokih stopa samoposluživanja i društvene diskriminacije i binarnih transrodnih poslova. Lisa R. Miler i Erik Antoni Grolman su u studiji 2015. godine otkrili da „rodna nesaglasnost može povećati ekspresiju transljudi prem diskriminaciji i ponašanju koje povređuju zdravlje. Rodno neformalne transodrasle osobe prijavili su više događaja od velike i svakodnevne transfobične diskriminacije nego njihovi roditelji koji su u skladu sa rodnim odnosima“.

U drugoj studiji koja je sprovedena u saradnji sa Savezom građana Latinske Amerike, Latino/transrodni ljudi koji nisu bili građani bili su najosetljiviji na uznemiravanje, zlostavljanje i nasilje.[33]

Ažurirana verzija ankete NTDS, nazvana američko istraživanje o transgenderima za 2015 godinu, objavljena je u decembru 2016. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Vokabular: seksizam, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  2. ^ Brittan 1984, str. 236.
  3. ^ a b v g tekanji (2007-10-19). „Feminism Friday: The origins of the word “sexism””. Finally, A Feminism 101 Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-11. 
  4. ^ Schaefer, Richard. „Sociology in modules” (na jeziku: engleski). New York, NY : McGraw-Hill, ©2011. 
  5. ^ Attard, Monica (19. 10. 2012). „PM's sexism rant prompts Australian dictionary rewrite” (na jeziku: engleski). 
  6. ^ Hughes 2009
  7. ^ Witt 2017.
  8. ^ Crawford, Mary (2004). Women and gender : a feminist psychology. Boston : McGraw-Hill, ©2004. 
  9. ^ Hooks, Bell. Feminist theory : from margin to center. London : Pluto, ©2000. 
  10. ^ Silverman, David (1997). Ancient Egypt. Oxford University Press. 
  11. ^ Lehmberg, Stanford (2002). A history of the peoples of the British Isles: From Prehistoric Times to 1688. Routledge Amazon.com. 
  12. ^ Kramer and Sprenger. Malleus Malificarum. „Kramer and Sprenger. Malleus Malificarum.”. Kramer and Sprenger. Malleus Malificarum. 
  13. ^ Blackstone, William. „Commentaries on the Laws of England” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 10. 2008. g. 
  14. ^ „SOCIAL VALUES AND ATTITUDES”. 20. 7. 2013. 
  15. ^ „Amnesty International” (PDF). leto 2009: 6. 
  16. ^ „THE PENAL-CODE WITH AMENDMENTS” (PDF). THIRD EDITION. 31. 3. 2015. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 09. 06. 2018. 
  17. ^ „Switzerland's Long Way to Women's Right to Vote”. 
  18. ^ „EXPERTS IN WOMEN’S ANTI-DISCRIMINATION COMMITTEE RAISE QUESTIONS CONCERNING REPORTS OF SWITZERLAND ON COMPLIANCE WITH CONVENTION”. Press Relase. 14. 1. 2003. 
  19. ^ Sianou, Fotini. „Report from Greece by our transnational partner”. Arhivirano iz originala 12. 3. 2013. g. 
  20. ^ a b v Caul Kittilsondate, Miki; Fridkin, Kim (2. 9. 2008). „Gender, Candidate Portrayals and Election Campaigns: A Comparative Perspective”. Politics & Gender. 4 (3). doi:10.1017/S1743923X08000330. 
  21. ^ a b v „OECD Employment Outlook” (PDF). OECD MULTILINGUAL SUMMARIES. 
  22. ^ „Facts About Equal Pay and Compensation Discrimination | U.S. Equal Employment Opportunity Commission”. www.eeoc.gov. Pristupljeno 2022-03-18. 
  23. ^ Yoder, Janice D (1991). „Rethinking Tokenism: Looking beyond Numbers.”. Gender and Society 5. 2: 178—92. 
  24. ^ Zimmer, Lynn (1988-02-01). „Tokenism and Women in the Workplace: The Limits of Gender-Neutral Theory”. Social Problems (na jeziku: engleski). 35 (1): 64—77. ISSN 0037-7791. doi:10.2307/800667. 
  25. ^ Folbre, Nancy (2009-03-26). „The Anti-Mommy Bias”. Economix Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-11. 
  26. ^ Goodman, Ellen (11. 5. 2007). „A third gender in the workplace”. 
  27. ^ Cahn, Naomi; Carbone, June (30. 5. 2010). „Five myths about working mothers”. 
  28. ^ Wendy M. Williams1 Stephen J. Ceci. „National hiring experiments reveal 2:1 faculty preference for women on STEM tenure track”. 
  29. ^ Petit, Pascale (jun 2007). „Labour Economics”. 14 (3): 371—391. doi:10.1016/j.labeco.2006.01.006. 
  30. ^ „European Commission”. 16. 1. 1958. 
  31. ^ a b „Income, Poverty, and Health Insurance Coverage in the United States” (PDF). septembar 2010. 
  32. ^ Administrator. „The Gender Wage Gap 2009 (Updated September 2010)”. IWPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-18. 
  33. ^ „End Trans Discrimination: Home”. 1map.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-11. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Seksizam.
Seksizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сексизам&oldid=27552497”