Semantika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Lingvistika
teorijska lingvistika
fonetika
fonologija
morfologija
sintaksa
semantika
leksička semantika
strukturalna semantika
prototipska semantika
stilistika
preskripcija
pragmatika
primenjena lingvistika
sociolingvistika
generativna lingvistika
kognitivna lingvistika
računarska lingvistika
deskriptivna lingvistika
istorijska lingvistika
etimologija
spisak lingvista

Po široj definiciji, semantika (reč potiče od grčkog semantikos, ili „značajno značenje“ izvedeno od sema, znak) je nauka koja izučava značenje reči. Semantika se često svrstava nasuprot sintakse, i tada se uzima da semantika izučava šta nešto znači, dok sintaksa izučava strukture/oblike onoga čime se nešto izražava (npr. nečeg napisanog ili izgovorenog).

Semantika se razlikuje od ontologije (nauke o egzistenciji) jer više govori o upotrebi reči nego o značenju onoga na šta reč upućuje. Ovo se ogleda u argumentu „To je samo semantika“, kada neko pokušava na osnovu onoga što je istinito o reči izvesti zaključak o tome šta je istina o svetu.

Moguće je identifikovati još nekoliko značenja reči semantika:

U lingvistici[uredi]

Semantika je deo lingvistike koja se tradicionalno definiše kao nauka o značenju reči, fraza, rečenica, i tekstova (bilo celih ili njihovih delova). Semantici se može pristipiti teorijski i empirijski (npr. psiholingvistika). Dekompoziciono gledište o značenju kaže da značenje reči može da se analizira atomistički, tako što će se definisati njeni podležni sastavni delovi, tzv. primati. Na ovom gledištu zasnovan je jezik misli. Jedno od predmeta nauke o značenju su složenice, kao i mnogobrojni lingvistički izrazi (homonimija, sinonimija, antonimija, polisemija, paronimija, hipernimija, hiponimija, meronimija, metonimija, holonimija, egzocentričnost, i endocentričnost). Semantika obuhvata i izučavanje tematskih uloga, strukture argumenata, i njihovu vezu sa sintaksom. Semantika se takođe bavi značenjem i referencom, istinitim uslovom i analizom diskursa. Pragmatika se često smatra dijelom semantike.

Takođe pogledajte[uredi]

U matematici i nauci o računarstvu[uredi]

"Semantika" se kao pojam koristi u matematici i nauci računarstva.

Takođe pogledajte[uredi]

U logici[uredi]

Veliki broj formalnih pristupa semantici koje su primijenjene u lingvistici, matematičkoj logici i računarskoj nauci vode porijeklo od semantike logike, na koju su najviše uticale ideje Alfreda Tarskog (Alfred Tarski) teoriji modela i njegova semantička teorija istine. S druge strane, inferencijalna semantika rola se razvila nakon djela Gerharda Gencena (Gerhard Gentzen) o teoriji dokaza i dokazno-teorijskoj semantici.

Takođe pogledajte[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Semantika