Sensardoski rat
 |
| Sensardoski rat | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
Sensardoski rat bio je kratki rat između Engleske i Francuske 1324. godine. U ratu su Englezi izgubili, pa je rat indirektno doveo do svrgavanja Edvarda II. Rat je bio jedan od prethodnika Stogodišnjeg rata.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Tokom vladavine Filipa IV Lepog i njegovih sinova, monarhija je jačala. Moć kralja je rasla na račun velikaša. Pariski vrhovni sud (zvan parlament, iako to nije ) je bio ključno sredstvo jačanja kraljevske moći. Tu su se ljudi mogli žaliti na odluke nižih sudova. Do donošenja konačne presude njihova imovina je bila pod direktnom zaštitom kralja. To je oslabilo privilegije plemića, da imaju direktnu jurisdikciju nad svojom zemljom.
Engleski kralj Edvard II je vladao Gaskonjom kao vojvoda od Akvitanije. On je po tome bio francuski vazal na toj teritoriji, iako je teritorija bila njegovo vlasništvo. Francuski kraljevi su željeli da se reše engleskog prisustva na francuskom tlu. Edvard II je samo mogao posmatrati kako lagano gubi sitnije delove teritorija u velikom broju sitnih sporova. Francuski sud bi uglavnom dosućivao protiv njega.
Parničenje i pregovori[uredi | uredi izvor]
Donosi se presuda u korist benediktinaca[uredi | uredi izvor]
Malo mesto Sen Sardos bilo je pod jurisdikcijom vojvode od Akvitanije, ali benediktinski red je tu isto imao svoje posede. Benediktinci traže 1318. od francuskog vrhovnog suda da ih izuzme iz jurisdikcije vojvode od Akvitanije, dakle da ih izuzme od Edvarda II. Francuskom kralju nude pravo da sagradi tvrđavu na tom mestu. Sporo je tekao spor i konačno u decembru 1322. vrhovni sud donosi presudu u korist benediktinaca.
Pali se Sen Sardos do temelja pa pada sumnja u englesku umešanost[uredi | uredi izvor]
Kraljeva vojska tu dolazi 15. oktobra 1323. da bi sagradili tvrđavu. Lokalni veleposednici su bili nezadovoljni. Bojali su se da će tvrđava privući naseljenika sa njihovih imanja i njima time smanjiti prihode. Oni pale Sen Sardos do temelja i napadaju kraljeve vojnike.
Edvard II je imao dovoljno problema kod kuće, pa se izvinjava i tvrdi da je nevin. Međutim Francuzi ne veruju, jer je najviši engleski činovnik u Gaskonji viđen dva dana pred napad sa vođom napada na selo.
Diplomatske misije[uredi | uredi izvor]
Kreću engleske diplomatske misije da zaustave mogući rat. Englezi su obećali predaju jednog grada, kao kompenzaciju za mir. Međutim Englezi su se predomislili pa zbog toga sledi rat.
Rat[uredi | uredi izvor]
Kraljev ujak Karlo III Valoa napada Akvitaniju u avgustu 1324. Englezi su bili slabo pripremljeni. Mnogi garnizoni su bili poluprazni ili skoro prazni. Uz pomoć lokalnih plemića uspeli su da prikupe 7.000 vojnika. Karl Valoa ih je prosto pomeo i prošetao se regijom i rat je završio za šest nedelja. Mnogi gradovi su se odmah predali. Najveći otpor je pružan u utvrđenju La Reol. Tu je otpor pružan nekoliko sedmica do predaje.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Kraljica Izabela Francuska je poslata u pregovore. Usled gubitka teritorija pozicija njenog supruga Edvarda II je bila poljuljana, tako da ga nešto kasnije Izabela Francuska prisiljava na abdikaciju u korist njenog sina Edvarda III.