Sergej Ahromejev

Sergej Ahromejev
Sergej Ahromejev prilikom posete SAD 1988.
Lični podaci
Puno ime	Sergej Fjodorovič Ahromejev
Datum rođenja	(1923-05-05)5. maj 1923.
Mesto rođenja	Vindrej, SSSR
Datum smrti	24. avgust 1991.(1991-08-24) (68 god.)
Mesto smrti	Moskva, SSSR

Sergej Fjodorovič Ahromejev (rus. Серге́й Фёдорович Ахроме́ев; Vindrej, 5. maj 1923 — Moskva, 24. avgust 1991) bio je ruski oficir, Heroj Sovjetskog Saveza (1982) i Maršal Sovjetskog Saveza (1983).

Biografija

Ahromejev je stupio u Crvenu armiju 1940. Tokom Velikog otadžbinskog rata je bio mlađi oficir. Istakao se službom na Lenjingradskom bojištu.

Od 1984. do 1988, Ahromejev je bio načelnik generalštaba Sovjetskih oružanih snaga. U tom svojstvu je bio značajno umešan u razgoore koji su doveli do kraja Hladnog rata. Međutim, on je bio sve više i više nezadovoljan Gorbačovljevim pristupom reformama vojske, i dao je ostavku na tu dužnost.

Razlog njegove ostavke je bilo Gorbačovljevo insistiranje na demontiranju najnovije i najpreciznije balističke rakete u Sovjetskoj vojsci — R-400 Oka, po odredbama Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

U martu 1990. je postavljen za savetnika predsednika Sovjetskog Saveza za vojna pitanja.

Tokom Avgustovskog puča 1991, Ahromejev se vratio sa odmora u Sočiju kako bi ponudio pomoć vođama puča. Mada nije učestvovao u puču, nakon njegovog neuspeha Ahromejev je počinio samoubistvo u svojoj kancelariji u Kremlju, obesivši se konopcem za zavese. Osim poruke porodici, ostavio je poruku u kojoj je objasnio objasnio razloge svog samoubistva:

Ne mogu da živim kada moja otadžbina umire a sve šta je bilo smisao mog života se raspada. Godine i život koji sam živeo mi daju za pravo da napustim ovaj život. Borio sam se do kraja. Ahromejev. 24. avgust 1991.

Ubrzo nakon smrti, grob mu je vandalizovan i sa njegovog leša je skinuta uniforma u kojoj je sahranjen. Počinioci nikad nisu nađeni, i nije sigurno da li je motiv bilo skrnavljenje, ili se radilo o kradljivcima grobova.