Sergej Belov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sergej Belov
Sergej Belov 2012. godine
Lični podaci
Datum rođenja (1944-01-23)23. januar 1944.
Mesto rođenja Našćjokovo, SSSR
Datum smrti 3. oktobar 2013.(2013-10-03) (69 god.)
Mesto smrti Perm, Rusija
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto 1968. Meksiko SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1972. Minhen SSSR
Bronzana medalja — treće mesto 1976. Montreal SSSR
Bronzana medalja — treće mesto 1980. Moskva SSSR
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 1967. Urugvaj SSSR
Bronzana medalja — treće mesto 1970. Jugoslavija SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1974. Portoriko SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto 1978. Filipini SSSR
Evropska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 1967. Finska SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1969. Italija SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1971. Zapadna Nemačka SSSR
Bronzana medalja — treće mesto 1973. Španija SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto 1975. Jugoslavija SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto 1977. Belgija SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1979. Italija SSSR

Sergej Aleksandrovič Belov (rus. Сергей Александрович Белов;[1][2][3] Našćjokovo, Tomska oblast, 23. januar 1944 — Perm, 3. oktobar 2013) bio je sovjetski i ruski košarkaš i košarkaški trener.[4] U svojoj karijeri je sa reprezentacijom Sovjetskog Saveza osvojio 2 zlatne medalje na Olimpijskim igrama 4 svetska prvenstva 7 evropska prvenstvai 14 puta Evroligu.[5][6] Prvi je Evropljanin koji je ušao u Košarkašku kuću slavnih 11. maja 1992. godine.[5] Godine 1991, Belova je FIBA proglasila za [[FIBA's 50 Greatest Players (1991)#FIBA's 50 Greatest All-Time Players (1991) Top 10 Vote Results|najboljeg FIBA igrača]] svih vremena.[7][8]

Godine 1968, on je postao zaslužni majstor sporta SSSR-a. On je isto tako postao je počasni trener Rusije 1995. godine i bio predsednik Ruske košarkaške federacije (1993–98).[9][10]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Sergej Aleksandrovič Belov je rođen u selu Našćjokovu, Šegarski okrug, Tomska oblast, Sovjetski Savez.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Belov pali Olimpijsku baklju tokom ceremonije otvaranja 22. Olimpijade u Moskvi, 1980.

Sa dvadeset godina Belov je debitovao u Ligi SSSR-a, sa timom Uralmaš Sverdlovsk, gde je igrao od 1964. do 1967. Potom je dvanaest godina igrao za CSKA Moskva. Sa CSKA je jedanaest puta osvojio Ligu SSSR (1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980), Kup SSSR dva puta (1972, 1972.), dva puta Evroligu, 1969. i 1971. godine.

Kao član seniorske Košarkaške reprezentacije Sovjetskog Saveza, Belov im je tokom skoro četrnaest godina (1967–1980) pomogao da osvoje zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1972. i tri bronzane medalje 1968, 1976. i 1980. Takođe je pomogao da postanu šampioni FIBA Svetskog kupa 1967. i 1974. i šampioni Evrobasketa 1967, 1969, 1971, i 1979. Pobedili su i na Letnjoj Univerzijadi 1970. godine.

U igri za zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1972. Belov je postigao 20 poena protiv Košarkaške reprezentacije Sjedinjenih Država, pošto je Sovjetski Savez kontroverzno pobedio SAD, rezultatom 51–50, i osvojio zlato.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Belov je bio glavni trener moskovskog CSKA, sa kojim je osvojio prvenstvo Lige SSSR 1982. i 1990. godine. On je bio i glavni trener Ural Grejt Perma. Sa tim klubom osvojio je titulu šampiona Rusije 2001. i 2002. godine, Kup Rusije 2004. i šampionat Severnoevropske lige 2001. godine.

Kao trener seniorske muške Košarkaške reprezentacije Rusije, osvojio je srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1994. i Svetskom prvenstvu 1998. i bronzanu na Evrobasketu 1997. On je bio i selektor Rusije na Evrobasketu 1995. i Evrobasketu 1999.

Funkcioner[uredi | uredi izvor]

Godine 2007, Sergej Belov je postao jedan od osnivača Studentske košarkaške asocijacije. U njoj je preuzeo funkciju sportskog direktora i ostao je na toj funkciji do svoje smrti. Pod vođstvom Sergeja Belova, ASB je postala najveća studentska sportska liga u Evropi.[11]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Preminuo je u 70. godini života, 3. oktobra 2013. godine u Permu. Oproštaj je održan 6. oktobra u USC CSKA. Sahranjen je na Vagankovskom groblju (parcela br. 14, u centralnoj aleji), pored groba košarkaškog trenera Aleksandra Gomelskog.[12][13][14][15]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Asteroid 296638 Sergejbelov, koji je otkrio Timur Krjačko 2009. godine, nazvan je u njegovu čast.[16] Zvanični naziv je objavio Centar za male planete 16. marta 2014. (M.P.C. 87546).[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Umer olimpiйskiй čempion po basketbolu Sergeй Belov”. Lenta.ru (na jeziku: ruski). 03. 10. 2013. Arhivirano iz originala 2013-10-05. g. Pristupljeno 2013-10-05. 
  2. ^ Golovin, Borislav (03. 10. 2013). „Igrok poslednih sekund”. Gazeta.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2013-10-06. g. Pristupljeno 2013-10-05. 
  3. ^ „Biografiя Sergeя Belova”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 03. 10. 2013. Arhivirano iz originala 2013-10-05. g. Pristupljeno 2013-10-05. 
  4. ^ „Sergey Belov Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-02. Arhivirano iz originala 26. 02. 2009. g. Pristupljeno 2022-01-18. 
  5. ^ a b „Sergei BELOV”. Olympics.com. Pristupljeno 2022-01-18. 
  6. ^ Yardley, William (3. 10. 2013). „Sergei Belov, Star Guard Who Led Soviet Upset of U.S., Dies at 69”. The New York Times. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  7. ^ Sergei Belov FIBA Profile. Fibaeurope.com (1972-09-09). Retrieved on 2011-11-02.
  8. ^ FIBA Hall of Fame page on Belov Arhivirano 2008-09-10 na sajtu Wayback Machine. halloffame.fiba.com. Retrieved on 2011-11-02.
  9. ^ a b Great Russian Encyclopedia (2005), Moscow: Bolshaya Rossiyskaya Entsiklopediya Publisher, vol. 3, p. 227.
  10. ^ „Biografiя Sergeя Belova”. Arhivirano iz originala 2018-12-16. g. Pristupljeno 2013-10-03. 
  11. ^ „Dviženie po vertikali”. Arhivirano iz originala 2019-01-01. g. Pristupljeno 2019-04-29. 
  12. ^ „Pamяtnik Sergeю Belovu, Moskva”. Izgotovlenie pamяtnikov (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2020-01-08. g. Pristupljeno 2022-04-04. 
  13. ^ „BELOV Sergeй Aleksandrovič (1944 – 2013)”. moscow-tombs.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2022-04-04. g. Pristupljeno 2022-04-04. 
  14. ^ „Mogilы znamenitosteй. Nekropoli Moskvы. Vaganьkovskoe kladbiщe. Belov Sergeй Aleksandrovič (1944-2013)”. www.m-necropol.ru. Arhivirano iz originala 2019-09-17. g. Pristupljeno 2022-04-04. 
  15. ^ Call-to-action biz hello@call-to-action.biz. „Nadgrobie Sergeя Belova | Skulьptor Andreй Korobcov”. korobtsov.com. Pristupljeno 2022-04-04. 
  16. ^ „296638 Sergeibelov (2009 SD101)”. Minor Planet Center. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  17. ^ „MPC/MPO/MPS Archive”. Minor Planet Center. Pristupljeno 13. 9. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


 
Košarkaška reprezentacija Sovjetskog Saveza na OI 1972.		 Zastava SSSR
Anatolij Polivoda | Modestas Paulauskas | Zurab Sakandelidze | Alžan Žarmuhamedov | Aleksandar Bološev | Ivan Edeško | Sergej Bjelov | Mihail Korkija | Ivan Dvornij | Genadij Volnov | Aleksandar Bjelov | Sergej Kovalenko | selektor Vladimir Kondrašin
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Белов&oldid=27554786”