Seuta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Autonomni grad Seuta
Ciudad Autónoma de Ceuta
Položaj Seute
Država Španija
Službeni jezikšpanski
Površina28 km2
Stanovništvo2005.
 — broj st.75.861
 — gustina st.2.709,32 st./km2
 — ISO 3166-2ES-CE
Broj poslanika
(kongres/senat)		1/2
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima
Mapa Seute, Španija

Seuta (šp. Ceuta) je španski autonomni grad i eksklava u severnoj Africi, na južnoj obali Gibraltara. Maroko takođe polaže pravo na Seutu. Područje Seute ima 28 km². Od 14. marta 1995. je autonomni grad.

Prema statističkim podacima iz 2006. ima 75.861 stanovnika.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Strateška lokacija Seute bila je značajna za mnoge kulture, narode i osvajače. Seuta je pripadala Kartagini u 5. veku p. n. e. i tada se nazivala Abila (Abyla ). Tek kad su Rimljani zauzeli luku 42. Seuta, tada zvana Septem (lat. Septem) dobila je vojnu funkciju. Oko 400 godina kasnije Vandali su osvojili Seutu, a kasnije pada u ruke Vizigota pa Vizantije. Mavri su 710. došli do Seute. Tadašnji vizigotski upravnik Seute Julijan Seutski promenio je stranu i nagovorio je Mavare da izvrše invaziju Pirinejskog poluostrva. Prema arapskim izvorima Julijan Seutski je to učinio jer je vizigotski kralj Roderih zlostavljao njegovu ćerku. Berberski general Tarik ibn Zijad je koristio Seutu kao odskočnu dasku za napad na Vizigotsku Španiju.

Posle Julijanove smrti Arapi su preuzeli direktnu kontrolu nad gradom. Okolni Berberi su bili jako nezadovoljni tim potezom, pa su se pobunili i tokom pobune su 740. uništili Seutu. Grad je ponovo obnovljen u 9. veku. Obnovio ga je vođa jednog berberskoga plemena i osnivač Banu Isam dinastije Madžakas. Njegov praunuk je bio vazal dinastije Idrisida, a 931. Banu Isam dinastija je završila abdikacijom u korist Omejidskog halifa od Kordobe Abdurahmana III. Padom omejidskog Kordopskog halifata 1031. usledio je haos. Almoravidi su 1084. preuzeli vlast nad Seutom, koja se ponovo koristi kao baza za invaziju Iberijskog poluostrva. Nasledili su ih Almohadi 1147, a Hafsidi su preuzeli vlast 1242. Hafsidski uticaj na zapadu je brzo slabio, tako da su 1249. isterani, a grad je prolazio kroz razdoblje političke nestabilnosti. Uz aragonsku pomoć, Seutu su 1309. osvojili Mavri marokanske kraljevine Fes. Portugalci su 1415. zauzeli Seutu posle bitke kod Seute. Osnovni cilj osvajanja je bio da se proširi hrišćansko područje. Portugal je 1580. izgubio nezavisnost, pa se posle toga promenila struktura stanovništva. Većinu stanovništva su činili Španci, pa kada je Portugal 1640. postao ponovo nezavisan Seuta je u ratu Portugala i Španije stala na stranu Španije.

Portugalski kralj Afonso VI od Portugala je Lisabonskim sporazumom 1. januara 1668. i formalno predao Seutu Španiji. Ipak zastava i grb Seute se od tada nisu menjali, pa se na njima još nalazi portugalski štit. Kulturno, Seuta pripada španskoj autonomnoj zajednici Andaluziji. Donedavno je pripadala pokrajini Kadiz. Seuta je kosmopolitski grad, u kome živi i veliki broj Berbera i manji broj Jevreja.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 77.389 stanovnika. [1]

Demografija
1989.2002.
67.615[2]71.505[2]

Administracija[uredi | uredi izvor]

Seuta je službeno autonomni grad Seuta (šp. Ciudad Autónoma de Ceuta) što to predstavlja status između grada i autonomne zajednice. Pre toga autonomnog statusa, Seuta je bila deo pokrajine Kadiz. Seuta takođe predstavlja deo teritorije EU. Grad je imao status slobodne luke do pre ulaska Španije u EU 1986. Sada ima nisko oporezivanje unutar evropskog monetarnog sistema.

Politički status[uredi | uredi izvor]

Vlada Maroka polaže pravo na Seutu i Melilju i zahteva da joj Španija preda te teritorije. Poziva se na sličan teritorijalni zahtev Španije da dobije britansku koloniju Gibraltar. Španska vlada i stanovništvo Seute i Melilje odbijaju marokanski zahtev. Navode da poređenje sa Gibraltarom nije odgovarajuće. Seuta i Melilja su po njima integralni delovi Španije, što nije slučaj sa Gibraltarom, koji je krunska kolonija i nikad nije bio deo teritorije Ujedinjenog Kraljevstva sem kao kolonija.

Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Stanovništvo po opštinama”. Državni zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 08. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  2. ^ a b „Gradovi u Španiji”. City Population. Pristupljeno 3. 10. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеута&oldid=27528329”