Silmarili

Silmarili su tri dragulja i jedni od glavnih motiva u romanu „Silmarilion“ Dž. R. R. Tolkina. Sam naziv knjige je skraćen od „Kventa Silmarilion“, što znači „Istorija Silmarila“.

Osobine

Silmarili su izgledali identično. To su bila tri velika dragulja, napravljena od nepoznatog materijala koji je ličio na kristal. Međutim, on je bio tako čvrst da nijedna sila na svetu nije mogla da ih slomi. Unutar Silmarila bila je zarobljena svetlost Dva Drveta Valinora, tako da su blistali poput zvezda. Bili su začarani tako da nijedna zla ili smrtna stvar ne može da ih dotakne a da se ne sprži.

Istorija

Silmarile je napravio Feanor, sin Uzvišenog kralja Vilenjaka Finvea. Feanor je u istoriji Arde ostao upamćen kao najveći vilenjački zanatlija i jedan od najvećih Noldora. Silmarili su izazivali divljenje, a njihov tvorac ih je obožavao kao najveće bogatstvo. Čuvani su u riznici unutar Valinora, zemlje Valara, gde su Vilenjaci boravili.

Melkor, kasnije nazvan Morgot, Mračni Gospodar i neprijatelj Valara, želeo je da poseduje Silmarile, te je počeo da kuje planove o tome kako da ih se domogne. On je napao Valinor zajedno sa paukolikim demonom Ungolijantom, uništio Dva Drveta, ubio Uzvišenog kralja Finvea u ukrao dragulje. Zatim je pobegao u svoju tvrđavu u Srednjoj zemlji, gde ih je ugradio u svoju gvozdenu krunu. Iako su Silmarili bili težak teret za Morgotovo zlo, nikada se nije odvajao od njih.

Morgotov postupak izazvao je gnev Feanora, koji je odlučio da ga prati u Srednju zemlju i povrati svoje dragulje. Zajedno sa svojim sinovima zakleo se da će progoniti svakoga ko mu ih ukrade ili ga onemogući da dođe do njih. Zajedno sa njim su krenuli mnogi Noldori, pošto ih je Morgot naveo da zamrze Valare i pomisle da su zarobljenici u Valinoru. Feanor je počinio rodoubijanje na putu do Srednje zemlje, kada se suprotstavio Telerima koji nisu hteli da im ustupe svoje brodove. Tako je navukao prokletstvo na čitav svoj rod. Međutim, ubrzo posle dolaska u Srednju zemlju ubili su ga Morgotovi Balrozi, i on je svoju misiju prosledio sinovima. Počeli su ratovi između Morgota i Vilenjaka, koji se nisu završili do kraja prvog razdoblja.

Jedan Silmaril iz Morgotove krune uspeli su da povrate Čovek Beren i Vilenjakinja Lutijena Tinuvijela. Oni u želeli da se venčaju, ali se njen otac Tingol, kralj Dorijata, suprotstavio tome i zadao Berenu nemoguć uslov — da mu donese dragulj iz Morgotove tvrđave. Međutim, Lutijena je bacila čitavu neprijateljevu vojsku, uključujući i njega samog, u začarani san i Beren je uspeo nožem da izvadi jedan Silmaril iz krune. Nakon toga mu je demonski vuk Karharot odgrizao ruku u kojoj se nalazio dragulj, ali je ubrzo uginuo jer mu je Silmaril spržio utrobu. Tada je predat Tingolu, koji je konačno odobrio brak Berena i Lutijene.

Tingol je želeo da ugradi Silmaril u patuljačku ogrlicu Nauglamir, te je pozvao Patuljke u svoj dvor da to urade. Međutim, Patuljci su sami poželeli da poseduju dragulj, a nakon što ih je Tingol uvredio, ubili su ga i pokušali da pobegnu, ali su ih vojnici Dorijata sprečili u tome. Kasnije je Silmaril pripao Tingolovom nasledniku Dioru, sinu Berena i Lutijene. U to vreme su Dorijat napali Feanorovi sinovi, zahtevajući svoj dragulj. Dior je ubijen, a njegova ćerka Elvinga je preuzela Silmaril i nastanila se kraj ušća reke Sirion.

Elvinga se kasnije udala za Earendila, potomka kralja Turgona od Gondolina. Kada je Earendil otplovio za Valinor da traži pomoć Valara u borbi sa Morgotom, ušće Siriona su napali preostali Feanorovi sinovi, ali ni ovog puta nisu stigli do dragulja, jer je Elvingu Vala Ulmo pretvorio u pticu i ona je stigla svog muža na njegovom brodu. Nakon njihovog dolaska u Valinor, Earendil je pretvoren u nebeskog mornara i Silmarilion je sijao kao zvezda na nebu. Valari su se pridružili ratu protiv Morgota, i nakon njegovog poraza, Maidros i Maglor, jednina dvojica preostala sina Feanora, su ponovo zahtevali dva preostala drgulja. Kako im je glasnik Valara Eonve rekao da je njihova zakletva poništena zbog loših dela koje su počinili, ušunjali su se u njegov logor i ukrali Silmarile. Ipak, obojicu su ih pekli zbog zlodela koje su počinili, te se Maidros bacio u utrobu zemlje, gde je završio i njegov dragulj, a Maglor je svoj bacio u more.