Singapur

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 1° 17' SGŠ, 103° 50' IGD

Republika Singapur
Republik Singapura
新加坡共和国
Republic of Singapore
சிங்கப்பூர குடியரசு
Zastava Singapura Grb Singapura
Zastava Grb
krilatica: Majulah Singapura
(Napred Singapure)
Himna
Majulah Singapura
Položaj Singapura
Glavni grad Singapur ¹
Službeni jezik malajski, kineski, engleski i tamilski
Predsednik: Toni Tan Keng Jam
Premijer: Li Sjenlung
Nezavisnost: Od Malezije
9. avgusta 1965.
Površina  
 — ukupno 718.3 km² (189)
 — voda (%) 1.444
Stanovništvo  
 — 2013. 5.399.200 [1]
(Singapurski državljani: 3.257.000) ({{{stanovništvo poredak}}})
 — gustina 7.315/km² 
Valuta Singapurski dolar (SGD)
Vremenska zona UTC +8
Internet domen .sg
Pozivni broj +65
¹ Signapur je grad-država

Singapur, zvanično Republika Singapur (engl. Republic of Singapore; mand. 新加坡; tam. சிங்கப்பூர் குடியரசு), je ostrvska grad-država u jugoistočnoj Aziji[2] na jugu Malajskog poluostrva (na vrhu poluostrva Malake). Nalazi se na 137 km severno od ekvatora, južno od Maležanske države Džohor i severno od Indonezije. Sa svojih 710 km², to je jedna od nekoliko preostalih gradova-država na svetu i najmanja država u Jugoistočnoj Aziji, takođe ga radi njegovog strateški važnog položaja zovu „Azijski Gibraltar“, Singapure znači lavlji grad.

Britanska istočnoindijska kompanija je osnovala trgovačku postaju na ostrvu 1819. godine. Glavno naselje do tog momenta je bilo Malajsko ribarsko selo na ušću singapurske reke. Nekoliko stotina urođenika iz plemena Orang Laut su takođe živeli i duž obale, reka i na manjim ostrvima. Britanci su koristili Singapur kao stratešku postaju duž puta začina. On je postao jedan od naj važnijih komercijalnih i vojnih centara Britanske Imperije. Kada su ga okupirali Japanci tokom Drugog svetskog rata, Vinston Čerčil je to nazvao „Najvećim porazom Britanije“. Singapur se vratio pod Britansku upravu 1945. godine. 1963. ujedinio se sa Malajskom Federacijom, Sabahom i Saravakom da bi formirao Maleziju. Manje od dve godine kasnije vlada na čelu sa Li Kuan Juom proglasila je nezavisnost, odvojio se od federacije i postao nezavisna republika 9. avgusta 1965. godine. Singapur je postao član Ujedinjenih nacija 21. septembra iste godine.

Etimologija[uredi]

Ime „Singapura“ potiče od Sanskritskog „singa“ ("lav") i „pura“ ("grad").[3] Prema Malajskim Analima, ovo ime je ostrvu dao Sumatranski princ iz 14. veka Sang Nila Utama, koji je, nakon što se iskrcao na ostrvo zbog oluje, primetio čudnu zver na obali. Njegov glavni pomoćnik je pogrešno identifikovao kao „singa“ ili lav.[4] Međutim, najnovija istraživanja Singapura pokazuju da lavovi nikada nisu živeli tamo (čak ni azijski lav), a zver koju je video Sang Nila Utama je verovatno bio tigar, najverovatnije Malajski tigar.[5][6]

Istorija[uredi]

Prve naseobine[uredi]

Prvi zapisi o naseobini u Singapuru su iz 2. veka nove ere.[7] ostrvo je bilo ispostava Sumatranske Šriviđaja imperije i u početku je imalo Javansko ime „Temasek“ (morski grad). Temasek (Tumasek) je brzo postao značajno trgovačko naselje, ali je propadao tokom kasnog 14. veka. Malo je ostataka starog Temaseka u Singapuru ali su arheolozi pronašli ostatke tog i drugih naseobina. Između 16. i ranog 19. veka, ostrvo Singapur je bilo deo Johorskog Sultanata. Tokom Malajsko-Portugalskog rata 1613, naselje je zapalila Portugalska vojska.[8] Portugalci su nakon toga kontrolisali naselje u tom veku a Holanđani u 17. ali većim delom tog vremena ostrvsku populaciju su činili uglavnom ribari.

Grad je osnovan 1160. godine i postao važan trgovački centar jugoistočne Azije, ali ga je 1377. godine razrušila vojska javanske države Madjapahit. Nakon toga je služio isključivo kao utočište piratima.

Kolonijalna uprava[uredi]

Statua Tomasa Stamford Reflsa od Tomasa Vulnera, podignuta je na mestu gde se prvi put iskrcao u Singapuru. On je priznat kao osnivač modernog Singapura

29. januara 1819, Ser Tomas Stamford Refls iskrcao se na glavno ostrvo. Uočivši njegov strateški geografski potencijal za trgovačku postaju u Jugoistočnoj Aziji, Refls je potpisao sporazum sa sultanom Huseinom Šahom od Johora a u ime Britanske istočnoindijske kompanije da razvija Singapur kao Britansku trgovačku postaju i naselje, što je obeležilo početak modernog doba ostrva. Reflsov zamenik Vilijam Farkuar je nadzirao period rasta i etničke migracije, koja je uglavnom bila podstaknuta imigracionom politikom bez restrikcija. Kancelarija Britanske Indije je upravljala ostrvom od 1858, ali je Singapur postao Britanska prekomorska teritorija 1867. godine, odgovoran direktno Kruni. Do 1869. godine 100.000 stanovnika je živelo na ostrvu.[9]

Rano planiranje grada se odvijalo uglavnom po principu „podijeli pa vladaj“ gde su različite etničke grupe naseljavane u različitim krajevima južnog dela ostrva. Singapurska reka je većim delom bila komercijalna oblast u kojoj su dominirali trgovci i bankari iz različitih etničkih grupacija sa uglavnom kineskim i indijskim najamnicima koji su utovarivali i istovarivali robu iz brodova. Malajci, poreklom lokalni Orang Lauti koji su uglavnom radili kao ribari, i arapski trgovci i učenjaci su se uglavnom mogli naći u jogo-istočnom delu ušća reke, gde se danas nalazi kraj grada koji se zove Kampong Glam. Evropski naseljenici, kojih je tada bilo malo, nastanili su se oko tvrđave Kaning Hil i dalje uzvodno uz Singapursku reku. Kao i Evropljani, i indijski migranti takođe su se naselili više u unutrašnjosti, gde se i danas nalazi Mala Indija. Veoma malo se zna o ruralnim privatnim naseljima iz tog vremena (zvanih „kampong"), osim da su vršena velika iseljavanja stanovnika iz tih naselja koje je vršila Singapurska vlada nakon sticanja nezavisnosti krajem 1960-ih.

Drugi svetski rat[uredi]

Pobedničke Japanske trupe marširaju kroz Singapur nakon kapitulacije Britanaca u bici za Singapur

Tokom Drugog svetskog rata Carska Japanska Armija okupirala je Malaju, što je dovelo do bitke za Singapur. Loše pripremljeni Britanci su bili poraženi nakon šest dana, i predali su navodno neosvojivu tvrđavu Generalu Tomojuki Jamašiti 15. februara 1942. Predaju je Britanski premijer Ser Vinston Čerčil opisao kao „najgoru katastrofu i najveću kapitulaciju u Britanskoj istoriji“.[10] Japanci su preimenovali Singapur u "Šonanto (Shōnantō)" (昭南島?), izvedeno od Japanske rečenice "Shōwa no jidai ni eta minami no shima" ("和の時代に得た"?) ili „ostrvo na jugu osvojeno u doba Šove (Shōwa)", i Japanci su ga držali pod okupacijom sve dok ga Britanci nisu povratili 12. septembra 1945, mesec dana nakon Japanske predaje.[11]

Ime Šonanto je u to vreme bilo romanizovano kao "Syonan-to" ili "Syonan", što znači „Svetlost Juga“.

Nezavisnost[uredi]

Centar grada, građanska i poslovna četvrt Singapura.

Singapur je 1959. postao država sa samoupravom u okviru Britanske Imperije sa Jusuf ibn Išakom kao prvim „Yang di-Pertuan Negara“ (u bukvalnom prevodu „Neko ko je izvanredan gospodar države“) i Li Kuan Juom kao prvim premijerom. Jednostrano je proglasio nezavisnost od Britanije u avgustu 1963, pre nego što se priključio Malezijskoj Federaciji u septembru zajedno sa Malajom, Sabahom i Saravakom čemu je prethodio Singapurski referendum o ujedinjenju iz 1962. godine. Singapur je napustio federaciju dve godine kasnije nakon usijanog ideološkog konflikta između državne PAP vlade i federalne vlade iz Kuala Lumpura. Singapur je zvanično dobio nezavisnost 9. avgusta 1965.[12] Jusuf ibn Išak se zakleo kao prvi predsednik Singapura a Li Kuan Ju je ostao premijer.

Pokušavajući da budu dovoljni sami sebi, mlada nacija se suočila sa mnogim problemima kao što su masovna nezaposlenost, nedostatak stambenog prostora, i oskudica u zemljištu i prirodnim resursima. Tokom Li Kuan Juovog mandata na premijerskom mestu od 1959. do 1990, njegova administracija se bavila rešavanja problema opšte nezaposlenosti, povećanjem životnog standarda, i sprovođenjem javnog stambenog programa širokih razmera. U tom periodu su razvijeni temelji ekonomske infrastrukture, zauzdana opasnost od rasnih tenzija, i kreiran nezavisni nacionalni odbrambeni sistem zasnovan na obaveznom služenju vojnog roka za muškarce.

Godine 1990. Go Čok Tong je nasledio Lija na premijerskom mestu. Tokom svog službovanja, zemlja se suočila sa Azijskom finansijskom krizom iz 1997. godine, sa epidemijom SARS-a 2003, i terorističkim pretnjama od strane Džema Islamije nakon napada 11. septembra 2001. 2004. Li Sjenlung, najstariji sin Li Kuan Jua, postao je treći premijer.[13] Među njegovim najzapaženijim odlukama je plan da se otvore kazina da bi se privuklo više stranih turista.

Geografija i klima[uredi]

Mapa Singapura
Popodnevni pljuskovi su česte pojave u Singapuru, koji ima tropsku klimu

Teritoriju države Singapur čine 63 ostrva, uključujući i glavno ostrvo Singapur. Postoje dve napravljene konekcije sa Johorom u Maleziji — nasip Johor-Singapur na severu, i most Malezija-Singapur na zapadu. Ostrva Jurong, Pulau Tekong, Pulau Ubin i Sentosa su najveća od mnogih manjih ostrva. Najviša prirodna tačka u Singapuru je Bukit Tima brdo sa svojih 166 metara.

Južni deo Singapura, u okolini ušća Singapurske reke i dela koji je danas poslovni centar grada, je nekada bio jedina naseljena urbana sredina, dok je ostatak ostrva bio ili nerazvijena tropska kišna šuma ili je korišćen za poljoprivredu. Od 1960-ih godina, vlada je izgradila nova naseljena mesta u prigradskim oblastima, što je proizvelo potpuno izgrađeni urbani pejzaž. Rukovodstvo za Urbani Razvoj je osnovano 1. aprila 1974. godine, koje je odgovorno za urbano planiranje.

Singapur ima više projekata rekultivacije korišćenjem zemlje iz sopstvenih brda, sa dna mora, i iz susednih država, kao i nasipanjem otpada. Kao rezultat, površina Singapura se povećala sa 581,5 km² 1960-ih na 704 km² danas, a mogla bi se povećati za još 100 km² do 2030. godine.[14] Ovaj projekat je u nekim slučajevima rezultovao spajanjem manjih ostrva putem rekultivacije da bi se formirala veća, funkcionalnija ostrva, kao što je slučaj sa Jurong ostrvom.

Prema sistemu Kopenove klasifikacije klime, Singapur ima tropsku klimu bez razlike u sezonama. Njegovu klimu karakteriše istovetna temperatura i pritisak, visoka vlažnost vazduha, i obilne kiše. Temperatura se kreće od 22 °C do 34 °C. u proseku relativna vlažnost je oko 90 procenata izjutra i 60 procenata posle podne. Tokom dužih pljuskova, relativna vlažnost često dostiže i 100 procenata.[15] Najviša i najniža zabeležena temperatura su 18.5 °C i 37.8 °C. Najveća zabeležena brzina vetra bila je 150 km/č 26. maja 2007. godine. Jun i Jul su najtopliji meseci, dok novembar i decembar čine vlažniju monsunsku sezonu. Od avgusta do oktobra često je izmaglica, ponekad i dovoljno velika da izazove zdravstveno upozorenje javnosti, koja nastaje zbog šumskih požara u susednoj Indoneziji. Singapur ne primenjuje letnje računanje vremena. Dužina dana je gotovo identična tokom cele godine zbog toga što se nalazi blizu ekvatora (137 km severno od ekvatora).

Oko 23 procenata Singapurske površine sačinjavaju šume i prirodni rezervati.[16] Urbanizacija je eliminisala mnoge oblasti pod kišnim šumama, pri čemu je jedina preostala kišna šuma Bukit Tima prirodni rezervat. Raznovrsni parkovi, kao što je Singapurska Botanička Bašta, veštački se održavaju.

Klimatogram za Singapur
J F M A M J J A S O N D
 
 
198
 
30
23
 
 
154
 
31
24
 
 
171
 
31
24
 
 
141
 
32
24
 
 
158
 
32
25
 
 
140
 
31
25
 
 
145
 
31
24
 
 
143
 
31
24
 
 
177
 
31
24
 
 
167
 
31
24
 
 
252
 
31
24
 
 
304
 
30
23
temperatura u °C
ukupne padavine u mm
izvor: WMO

Politika[uredi]

Sporovi[uredi]

Singapur ima više dugotrajnih sporova sa Malezijom oko raznih pitanja:

  • isporuka vode u Singapur
  • međudržavne pomorske granice
  • vazdušne putanje između međunarodnog Singapur Čangi aerodroma i kuala lumpurskog Međunarodnog aerodroma

Privreda[uredi]

Singapur ima visoko razvijenu privredu, koja se istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. Pored Hongkonga, Južne Koreje i Tajvana, Singapur je jedan od Četiri Azijska Tigra. Privreda se zavisi od izvoza prerađenih uvoznih proizvoda. Proizvodnja je činila 26 procenata Singapurskog BDP 2005. godine.[17] Proizvodnja je prilično raznolika i čine je elektronska industrija, prerada nafte, hemijska industrija, mašinska industrija i biohemijska proizvodnja. 2006. godine Singapur je proizvodio oko 10 procenata svetske proizvodnjne elektronskih podložaka za elektronska kola.[18] Singapur je i najprometnija luka na svetu po pitanju utovarene tonaže[19], i četvrta je najveća devizna berza na svetu posle Londona, Njujorka i Tokija.[20]

Singapur je ocenjen kao kao naj prijateljskija za poslovanje privreda na svetu,[21][22] u kojoj radi na hiljade stranih radnika iz srednje klase u multinacionalnim korporacijama. Grad-država takođe zapošljava i desetine hiljada pripadnika radničke klase iz inostranstva.

Singapurska luka sa ostrvom Sentosa u pozadini.

Kao posledica globalne recesije i pad u tehnološkom sektoru, BDP se smanjio za 2.2 procenata 2001. godine. Komitet za Ekonomsko Preispitivanje je osnovan u decembru 2001. i preporučio je promenu ekonomske politike sa ciljem osvežavanja privrede. Singapur se od tada oporavio od recesije, većim delom zbog poboljšanja svetske privrede, dok je sama Singapurska privreda porasla za 8.3 procenata u 2004., 6.4 procenata u 2005.[23] i 7.9 procenata u 2006. godini.[24] U prvoj polovini 2007. ekonomski rast je iznosio 7.6 procenata. Procena je da će rast za celu godinu iznoisiti između 7 i 8 procenata, što je više od prvobitno procenjenih 5 do 7 procenata.[25] 19. avgusta 2007. godine Premijer Li Hsien Lung je na skupu povodom Nacionalnog Dana najavio da se očekuje da će Singapurska privreda rasti po stopi od najmanje 4 do 6 procenata godišnje narednih 5 do 10 godina.

BDP po stanovniku 2006. godine je iznosio 29.474 US$[26] Od septembra 2007. stopa nezaposlenosti je 1.7 procenata, što je najniže tokom zadnje decenije, čeme se vratila na nivo od pre Azijske krize.[27] Zaposlenost je nastavila snažno da raste s obzirom da je privreda održala brzo širenje. U prva tri tromesečja 2007. 171.500 novih poslova je stvoreno, naspram 176.000 tokom cele 2006. godine.[27] Za celu 2007. godinu Singapurska privreda je ostvarila rast 7.5 procenata i privukla 16 milijardi S$ u investicijama u proizvodnji, generišući 3 milijarde S$ u ukupnoj poslovnoj potrošnji u uslužnom sektoru.[28] Vlada očekuje da Singapurska privreda nastavi rast za 4.5 do 6.5 procenata u 2008. godini.[28]

Orčard Roud dekorisan za Božić 2005. godine.

Singapur je uveo Taksu za Robu i Usluge (Goods and Services Tax - GST) sa početnom stopom od 3 procenata 1. aprila 1994., što je značajno uvećalo državne prihode za 1.6 milijardi S$ i stabilizovalo finansiranje države.[29] Taksa je povećana na 4 procenata 2003., na 5 procenata 2004. i na 7 procenata 1. jula 2007. godine.[30]

Singapur je i popularna destinacija za turiste, što čini turizam jednom od njegovih najvećih industrija. Oko 9.7 miliona turista posetilo je grad 2006. godine.[31] Orčard Roud trgovačka oblast je jedna od najpoznatijih i popularni je magnet za turiste. Da bi privukli još turista vlada je odlučila da legalizuje kockanje i odobrila je izgradnju dva kazina 2005. godine, jednog u Marina Saut i drugog na Sentosi.[32] Da bi se takmičili sa regionalnim rivalskim gradovima poput Hongkonga, Tokija i Šangaja, vlada je najavila da će gradska oblast biti pretvorena u uzbudljivije mesto osvetljavanjem stambenih i poslovnih zgrada.[33] Kulinarstvo je takođe puno promovisano kao atrakcija za turiste, i Singapurski Festival Hrane se održava svake godine u Julu da bi proslavio Singapurski kuhinju.

Singapur se brzo pozicionira i kao centar medicinskog turizma. Oko 200.000 stranaca traži zdravstvenu pomoć svake godine, a Singapurski zdravstveni centri žele da usluže milion stranih pacijenata godišnje do 2012 i ostvare prihod od 3 milijarde US$.[34] Vlada očekuje da bi ova inicijativa mogla da stvori 13.000 novih radnih mesta u okviru zdravstvenog sektora.

Sporazumi o slobodnoj trgovini[uredi]

Singapur ima 14 bilateralnih i multilateralnih trgavinskih sporazuma:[35]

Vojska[uredi]

Singapurska ratna mornarica.

Singapurska vojska je neosporno tehnološki najrazvijenija u jugoistočnoj aziji.[36] Nju sačinjavaju armija, mornarica i ratno vazduhoplovstvo. Ona je garant Singapurske nezavisnosti.[37] Nacionalna strategija odbrane je u diplomatija i odvraćanju.[38] Ovaj princip se reflektuje na opštu kulturu, i podrazumeva da su svi građani u službi odbrane.[39] Vlada troši 4,9 % državnog BDP-a na vojsku i jedan od četiri dolara državnih izdataka se troši na odbranu.[40]

U vreme sticanja nezavisnosti, Singapur je imao dva pešadijska puka kojim su komandovali Britanski oficiri. Smatralo se da je ova vojska suviše mala da bi pružila efikasnu zaštitu novoj državi tako da je razvoj vojske postao prioritet. Britanija je povukla svoju vojsku iz Singapura u oktobru 1971, ostavljajući iz sebe samo male Britanske, Australijske i Novozelandske snage kao simbol stranog vojnog prisustva. Poslednji Britanski vojnici su napustili Singapur u martu 1976. Novozelandske trupe su poslednje otišle 1989.[41][42]

Singapurksa armija je inicijalno uspostavljena uz pomoć Britanije i Izraela, države koja nije priznata od strane susednih islamskih država, Malezije, Indonezije i Bruneja.[43][44][45] Nakon sticanja nezavisnosti glavni strah je bio od invazije od strane Malezije i/ili Indonezije. Komandiri Izraelskih odbranbenih snaga su bili zaduženi za kreiranje Singapurske oružanih snaga od nule i Izraelski instruktori su dovedeni da bi obučavali Singapurske vojnike. Obuka je obavljana prema standarima Izraelskih odbrambenih snaga i Singapur je usvojio sistem regrutacije i rezevnih jedinica zasnovanog na Izraelskom i Švajcarskom modelu, koji je još uvek u upotrebi.[42] Danas, Singapur i dalje održava jake bezbednosne veze sa Izraelom i jedan je od naj većih kupaca Izraelskog naoružanja.[46] Ručni protiv oklopni sistem MATADOR je jedan od primera skorašnje Singapursko-Izraelske saradnje.

Singapurska vojska je razvijena da odgovori na širok spektar zadataka, i u konvencionalnom i u nekonvencionalnom ratovanju. Odbrambeno-naučna i tehnološka agencija je odgovorna za nabavku resursa za vojsku.[38] Geografska ograničenja Singapura čine da Singapurska vojska mora da planira potpuno odbijanje napada, jer ne mogu da se povuku i regrupišu. Mala populacija je takođe imala uticaj na način kako je vojska dizajnirana, sa malim aktivnim snagama i velikim rezervnim sastavom.[39]

F-15SG Singapurskog ratnog vazduhoplovstva.

Singapur ima sistem regrutacije koji važi za sve sposobne muškarce od 18. godine, sa izuzetkom onih koji imaju krivični dosije ili mogućnost da dokažu da bi njihov gubitak proizveo veliku poteškoću njihovim porodicama. Uz to, muškarci koji tek treba da završe pred-univerzitetsko obrazovanje ili kojima je dodeljena stipendija Komisije Javnih Službi mogu da se odluče da odlože svoju regrutaciju. Broj žena u vojsi se povećava iako se od njih ne očekuje da obave vojnu službu, od kada je 1989. godine omogućeno da se zaposle u vojsci. Pre obuke za specifičan rod vojske, regruti prolaze kroz osnovnu vojnu obuku barem 9 nedelja.[47]

Zbog male površine zemljišta na glavnom ostrvu, obuka koja podrazumeva aktivnosti kao šti su bojevo gađanje i amfibijsko iskrcavanje se obično obavlja na manjim ostrvima, na kojima je zabranjen pristup civilima. Sa druge strane, vežbe velikih razmera se smatraju preopasnim da bi se obavljale u tom kraju, i od 1975 se obavljaju u Tajvanu[47] Obauka se takođe obavlja i u drugim zemljama. Vojne vežbe se održavaju sa stranim vojskama jednom ili dva puta nedeljno.[39]

Obzirom na ograničenja vazdušnog i zemaljskog prostora, Vazdušne snage Republike Singapur (engl. RSAF) vode jedan broj vazduhoplovnih baza u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državamam i Francuskoj. RSAF-ova 130 eskadrila je bazirana u bazi Pirs u Zapadnoj Australiji,[48] a 126 eskadrila je bazirana u Okej vojnom vazduhoplovnom centru u Kvinslendu.[49] RSAF-ova 150 eskadrila je bazirna u vazduhoplovnoj bazi u Kazouna jugu Francuske.[50][51] RSAF takođe poseduje i nekoliko adreda u Sjedinjenim Američkim Državama, i to u San Dijegou u Kaliforniji, Marana u Arizoni, Grand Preri u Teksasu i Luk vazduhoplovnoj bazi u Arizoni.[52][53]

Singapurske oružane snage su slale svoje jedinice da pomognu u operacijama van zemlje u oblastima kao što je Irak[54] i Avganistan,[55] i u vojnoj i u civilnoj ulozi. U regionu pomagale su u stabilizaciji Istočnog Timora i obezbeđivale su pomoć u Aćeu u Inoneziji nakon zemljotresa i cunamija 2004. godine. Singapurske oružane snage su takođe pružale pomoć tokom uragana Katrina.[56] Singapor je članica vojne alijanse sa Australijom, Malezijom, Novim Zelandom i Ujedinjenim Kraljevstvom.[39]

Demografija[uredi]

Stanovništvo[uredi]

Prema zvaničnoj statistici, broj stanovnika u Singapuru 2011. bio je 5.18 miliona, od čega su 3.25 miliona (63%) Singapurski državljani dok su ostali (37%) stalni rezidenti (koji se zovu „Singapurski rezidenti") i strani radnici.[57] 23 % Singapurskih državljana je rođeno van Singapura (naturalizovani građani). 2011. godine je bilo preko pola miliona stranih rezidenata u Singapuru. Kinezi čine 74,2 % Singapurskih rezidenata, Malajci 13,4 %, Indijci 9,2 %, dok Evroazijci i ostale grupe čine 3,2 %. Pre 2010. godine svaka osoba je mogla da se registruje samo kao pripadnik jedne rase, po pravilu po očevom poreklu. Zato su osobe iz mešanih brakova svrstavane po očevom poreklu u jednu grupu prilikom popisa. Od 2010 stanovništvo se može dvojako izjasniti, tako što biraju po jednu primarnu i po jednu sekundarnu rasu.

2006. godine stopa nataliteta je bila 10.1 na 1000 stanovnika, što je veoma nizak nivo koji se pripisuje politici kontrole rađanja, stopa smrtnosti je takođe jedna od najnižih na svetu sa 4.3 na 1000 stanovnika. Prirodni priraštaj je bio 4,4 % od čega je rast Singapurskih rezidenata bio 1,8 %. Veći procenat rasta nastao je zbog imigranata, ali i zbog povećanja očekivanog trajanja života. Singapur je druga najnaseljenija nezavisna država na svetu posle Monaka, neračunajući Makau i Hongkong koji su specijalni administrativni regioni Narodne Republike Kine. 1957. godine Singapurska populacija je iznosila 1.45 miliona, a postojao je relativno visok prirodni priraštaj. Svesna veoma ograničenih prirodnih resursa i male teritorije, vlada je uvela politiku kontrole rađanja krajem 1960-ih. Krajem 1990-ih populacija je ostarjela, a sve manji broj ljudi je učestvovao na tržištu rada i postojalo je pomanjkanje kvalifikovane radne snage. U dramatičnoj promeni politike, Singapurska vlada je uvela „bebi bonus“ šemu 2001. godine (povećan je 2004.) koja ohrabruje parove da imaju više dece.[58]

2006. godine stopa ukupnog fertiliteta je iznosila 1.26 dece po ženi, što je treća najniža stopa na svetu i daleko niže od 2.10 koliko je potrebno za prostu reprodukciju.[59] 2006. godine 38.317 beba je rođeno u poređenju sa oko 37.600 2005. Ovaj broj ipak nije dovoljan da održi rast stanovništva. Da bi prevazišli ovaj problem, vlada ohrabruje strance da imigriraju u Singapur. Ovaj veliki broj imigranata sprečava smanjenje Singapurske populacije.[60]

Religija[uredi]

Religija u Singapuru
religija procenat
Budisti
  
33%
Hrišćani
  
18%
Ateisti
  
17%
Muslimani
  
15%
Taoisti
  
11%
Hindu
  
5,1%
Ostali
  
0,9%
Katedrala Svetog Andreje

Singapur je višereligijska država. Prema „Statističkom zavodu Singapura“, oko 44 procenat stanovništva (ne računajući značajan broj posetioca i privremenih radnika) praktikuje budizam i Taoizam. Oko 18 procenata, uglavnom Kineza, Evroazijaca i Indijaca praktikuje hrišćanstvo - šira klasifikacija obuhvata Katolicizam, Protestantizam i ostale. Muslimana ima 15 procenata, od čega Malajci čine većinu sa značajnim brojem Indijskih muslimana i Kineskih muslimana. Manji broj manjina praktikuje sikizam, hinduizam, Bahaizam i ostale, prema popisu iz 2000. godine.[61]

Pojedine religijske prakse su zabranjene u Singapuru. Jehovinim svedocima, na primer, je zabranjeno da distribuiraju religijski materijal[62] i ponekad ih hapse zbog svog pacifističkog odbijanja da služe u Singapurskoj vojsci.[63]

Oko 17 procenata stanovništva nije se religijski izjasnilo.

Obrazovanje[uredi]

Učenici na skupu u sali Singapurske srednje škole.

Engleski je prvi jezik koji polovina dece uči do predškolskog doba i glavni je jezik za školovanje u osnovnoj školi, ali se uče i maternji jezici. Mnoga deca pohađaju privatna obdaništa sve do osnovne škole koja počinje kada navrše šest godina.

Engleski je jezik edukacije za matematiku i prirodne nauke. Za Kinesku zajednicu, postoje specijalne škole koje dobijaju dodatna finansijska sredstva da bi obuku vršili na mandarinskom. Neke škole kombinuju jezičke predmete sa matematikom i prirodnim naukama, koristeći i Engleski i drugi jezik.

Obrazovni program određuje Ministarstvo Obrazovanja Singapura a primenjuje se i u privatnim i u javnim školama. Ne postoji striktna različitost između privatnih i javnih škola. Stepen autonomije po pitanju programa i školarine, visina državnog finansiranja i visina finansijskog opterećenja studenta se klasifikuje na „državne“, „državno pomognute“, „autonomne“, „nezavisne“ i „privatno finansirane“.[64] Postoje i međunarodne škole koje su obezbeđene za strance i za po nekog lokalnog učenika uz dozvolu ministarstva obrazovanja.

Postoje četiri državna univerziteta u Singapuru: Nacionalni Singapurski univerzitet, Nanjang Tehnički univerzitet, Singapurski Poslovni univerzitet u SIM univeritet. Razmatra se otvaranje još univerziteta, pošto vlada želi da obezbedi više obrazovanje za 30 procenata svake etničke grupe.[65] Postoji takođe i pet politehničkih škola: Temasek politehnička, Singapurska politehnička, Ndži An politehnička, Nanjang politehnička i Republik politehnička. Za razliku od sličnih institucija u mnogim zemljama, Singapurske politehničke škole izdaju samo diplome.

Obrazovni sistem sadrži neobavezno obdanište koje traje tri godine, a zatim sledi šestogodišnje osnovno obrazovanje koje se završava Završnim Ispitom za Osnovnu Školu (engl. Primary School Leaving Examination - PSLE). Sledi četiri do pet godina srednjeg obrazovanja, što vodi do N nivoa ili Singapurskog certifikata opšteg obrazovanja - O nivo (engl. Singaporean GCE 'O' Level) ispita kojima se ocenjuje nivo znanja učenika i određuje koju vrstu višeg obrazovanja mogu da nastave.

Niži koledž kao što je Tampines Niži Koledž obezbeđuju dve ili tri godine pred univerzitetskog obrazovanja na putu ka univerzitetu. Politehničke škole nude kurseve koji vode do diploma, dok tarcijarne ustanove nude različite bečelor, master i doktorske diplome (stepene) i druge visoke diplome.

Odbor za Ekonomski Razvoj (engl. Economic Development Board - EDB) aktivno je angažovao strane škole na otvaranju kampusa u Singapuru pod programom „Globalna Škola“ čij je cilj da privuče 150000 stranih studenata do 2015. godine.[66] INSEAD, vodeća poslovna škola je otvorila svoj prvi kampus u inostranstvu u Singapuru 2001., dok ESSEC Poslovna Škola, jedan vek stara Pariska poslovna škola, obezbeđuje kurseve specifične za Aziju. Poslovna škola Univerziteta u Čikagu takođe ovde ima svoj kampus. TIŠ Umetnička Škola (engl. Tisch School of the Arts) je zadnja koja je otvorila svoj ogranak ovde 2007. godine. Ipak, EDB nije uspeo da privuče i zadrži Varvik Univerzitet (engl. Warwick University) i Univerzitet Novog Južnog Velsa zbog, kako su naveli, nedostatka akademskih sloboda[67] i finansijske zabrinutosti [68].

1999. godine, Ministarstvo Obrazovanja započelo je „Program za obnovu i poboljšanje postojećih škola“ čiji je cilj da unapredi postojeće zgrade, od kojih su mnoge napravljene pre više od 20 ili 30 godina, u više faza po ceni od 4.5 milijardi Singapurskih Dolara (S$).[69] Ovaj program uspeva da obezbedi bolje školsko okruženje za učenike putem unapređenja školskih zgrada prema najnovijim standardima. U 2005-oj godini okvir nazvan „Fleksibilna Školska Infrastruktura“ (FlekSI) je korišćen za izgradnju modularnih učionica koje mogu biti otvorene za veća predavanja, i koje omogućuju školskom osoblju da oblikuju raspored učionica tako da odgovaraju jedinstvenim identitetima i kulturi tih škola. U isto vreme, zatvorena sportska dvorana će biti obezbeđena svakoj školi tako da škole mogu da sprovode fizičko vaspitanje i po lošem vremenu.[70]

Jezici[uredi]

Jezici koji se govore u Singapuru
jezik procenat
Mandarinski
  
49,9%
Engleski
  
32,3%
Malajski
  
12,2%
Tamilski
  
3,3%
Javni znak koji je ispisan na četiri Singapurska službena jezika: Engleski, Mandarinski, Tamilski i Malajski.

Nacionalni jezik Singapura je Malajski iz istorijskih razloga, i koristi se u himni „Majulah Singapura“. Službeni jezici su engleski, malajski, mandarinski i tamilski. Engleski je uveden kao jezik administracije još od proglašenja nezavisnosti. Javna preduzeća u singapuru obavljaju svoje poslove na Engleskom, a zvanični dokumenti koja su napisana na ostala tri zvanična jezika moraju se prevoditi na Engleski da bi bili prihvaćeni. Singapurski ustav i svi zakoni su napisani na Engleskom, a ukoliko neko želi da se obrati u Singapurskim Sudovima na nekom drugom zvaničnom jeziku obavezan je prevodilac za Engleski. Pa ipak Engleski je maternji jezik za samo jednu trećinu Singapuraca, otprilike trećina Singapurskih Kineza, četvrtina Singapurskih Malajaca i oko polovina Singapurskih Indijaca ga koristi kao maternji jezik. Dvadeset procenata Singapuraca (svaki peti građanin) ne govori Engleski.

Engleski koji se koristi je baziran na britanskom engleskom, uz uticaj američkog engleskog. Upotreba engleskog je postala široko rasprostranjena u Singapuru nakon što je uveden kao prvi jezik u obrazovnom sistemu, engleski je ujedno najrasprostranjeniji jezik u singapurskoj literaturi. Deca u školama obavezno uče engleski i jedan od tri ostala službena jezika. Javni znaci i zvanične publikacije su na engleskom, ali obično postoje i prevedene verzije u ostalim službenim jezicima. Većina Singapuraca govori lokalnim hibridnim oblikom engleskog koji se zove singliš „singapurski engleski“ (engl. Singlish "Singapore English"), koji ima mnoge kreolske karakteristike, mešajući vokabular i gramatiku standardnog engleskog, Kineskih dijalekata, malajskog i indijskog jezika. Drugi najčešći jezik u Singapuru je mandarinski, i preko sedamdeset procenata stanovništva ga koristi kao drugi jezik.

Zdravstvo[uredi]

Singapur ima efikasan zdravstveni sistem, iako su izdvajanja za zdravstvo relativno niska za razvijenu zemlju.[71] Svetska zdravstvena organizacija ranigira Singapurski zdravstveni sistem na 6 mestu na svetu u svom izveštaju o zdrvstvu u svetu.[72] Uopšteno, Singapur ima naj nižu stopu smrtnosti kod novorođenčadi na svetu zadnje dve decenije. Očekivani životni vek u Singapuru je 79 godina za muškarce i 83 godine za žene, što postavlja zemlju na 15 mesto na svetu po očekivanom životnom veku. Skoro sva populacija ima pristup naprednim vodenim i sanitarnim postrojenjima. Smrtnost od HIV-a je manja od 10 na 100.000 ljudi na godišnjem nivou. Gojaznost kod odraslih je ispod 10%.[73]

Državni program zdravstvene zaštite je zasnovan na tri principa: Finansiranje onih koji nisu sposobni da priušte zdravstveno osiguranje, obavezno zdravstvena štednja koja pokriva 85% populacije, i zdrvastveno osiguranje koje finansira država.[71] Javne bolnice imaju autonomiju u upravljačkom odlučivanju, i nadmeću se za pacijente. Subvencije postoje za ljude sa malim prihodima.[74] 2008. godine 31,9 % zdravstvene zaštite je finansirala država. To je činilo otprilike 3,5 % Singapurskog BDP-a.[75]

Transport[uredi]

Singapur je malo ostrvo sa visokom gustinom naseljensti, stoga postoji potreba da se ograniči broj vozila u privatnom vlasništvu na putevima. Kupci automobila moraju da plate carinu u visini od jedne i po tržišne cene automobila i da se nadmeću na aukciji za Singapursku saobraćajnu dozvolu. Ova dozvola omogućuje da se vozilo koristi deset godina. Samo cena saobraćajne dozvole često prelazi cenu novog Poršea Bokster u SAD. Cene automobila su generalno značajno više u Singapuru u odnosu na ostale zemlje Engleskog govornog područja. Iz tog razloga samo 1 od 10 porodica poseduje automobil.[76]

ERP konzola na putu

Većina Singapurskih stanovnika putuje pešice, biciklom, autobusom, taksijem i vozom. Dve kompanije nude usluge autobuskog prevoza: SBS Tranzit (engl. SBS Transit) i SMRT Korporacija (engl. Singapore Mass Rapid Transit - SMRT Corporation). SMRT takođe upravlja i sistemom gradskih vozova. Postoji i desetak taksi kompanija u Singapuru koje zajedno imaju 25.000 taksi vozila. Taksi je popularan vid javnog prevoza jer su vožnje relativno jeftine u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.[77]

Sinagpur ima putnu infrastrukturu u dužini od 3356 km, računajući i 161 km auto-puteva.[traži se izvor od 12. 2013.] Singapurski plan za naplatu zagušenja u saobraćaju, koji je uveden 1975. godine, je prvi takav plan na svetu, i podrazumeva mere kao što su stroge vlasničke kvote za automobile i poboljšanja u javnom prevozu.[78][79] Unapređen je 1998. godine i preimenovan u Elektronska naplata puteva (engl. Electronic Road Pricing - ERP)u sistem je uvedena elektronska naplata putarine, elektronsko prepoznavanje vozila i tehnologiju video nadzora.

Singapur je jedan od glavnih transportnih čvorišta u Aziji, zbog svoje pozicije koja se nalazi na mnogim pomorskim i vazdušnim rutama. Singapurska luka kojom upravljaju PSA Internešnal (engl. PSA International i Džurong Port (engl. Jurong Port bila je druga u svetu 2005. godine po obrađenoj bruto tonaži, sa 1.15 milijardi bruto tona robe, ili u transportovanim kontejnerima, 23.2 miliona TEU kontejnera. Takođe je bila i druga u svetu iza Šangajske luke po obrađenoj tonaži robe, sa 423 miliona tona robe. Uz to, luka je naj veća svetska među-luka kao i naj veći svetski centar za dopunu brodova gorivom.[80]

Singapur je avio čvorište za Jugoistočnu Aziju i međustanica za Kengursku rutu između Sidneja i Londona.[81] Postoji ukupno osam aerodroma na ostrvu a Singapurski Čangi Aerodrom je domaćin mreži od 80 avio-kompanija koje povezuju Singapur sa 200 gradova i 68 zemalja. Ocenjen je kao jedan od naj boljih međunarodnih aerodroma od strane međunarodnih turističkih časopisa, kao i za naj bolji aerodrom 2006. godine od strane Skajtreksa (engl. Skytrax)[82] Nacionalni avio-prevoznik je Singapur erlajns.[83]


Brodovi na okeanu sa Singapurom vidljivim u pozadini

Resursi[uredi]

Bez prirodnih slatkovodnih reka i jezera, glavni domaći izvor vodosnabdevanja u Singapuru je kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Oko polovine singapurske vode dolazi od kiše sakupljene u tim rezervoarima, dok većina ostale vode dolazi iz Malezije. Dve zemlje duže vremena vode spor oko sporazuma koji je potpisan tokom kolonijalnog doba a odnosi se na korišćenje vode.

Trenutno se gradi još kolektora, pogona za reciklažu vode i fabrike za desalinizaciju vode. Ova strategija „četiri slavine“ ima za cilj da smanji zavisnost od inostranog snabdevanja i da poveća raznolikost izvora pijaće vode.

Singapur ima mrežu rezervoara i kolektora. Do 2001. godine postojalo je 19 rezervoara neprečišćene vode, 9 postrojenja za preradu i 14 rezervoara za skladištenje pijaće vode koji služe za podmirenje domaćih potreba. Marina Baraž je brana koja se gradi oko rukavca tri Singapurske reke, i koja će do 2009. godine stvoriti veliki rezervoar sveže vode.[84] Kada se izgradi, ovaj rezervoar će povećati kapacitet prikupljanja kišnice na dve trećine površine države.

Istorijski posmatrano, za polovinu potrošnje vode Singapur se uvek oslanjao na uvoz iz Malezije. Međutim, dva sporazuma o vodi po kojima je Singapur bio snabdevan ističu 2011. i 2061. godine i dve države su u sporu oko cene vode. Bez rešenja ovog spora na vidiku, Singapurska vlada je odlučila da poveća potrošnju sopstvenim zalihama.[85] Gradi se ili je predložena izgradnja još pogona za reciklažu vode kao i fabrika za desalinizaciju da bi se smanjio uvoz vode.[85]

Reference[uredi]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Singapore“. bartleby.com Приступљено 14. 4. 2006.. 
  4. ^ „Early History“. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore Приступљено 14. 4. 2006.. 
  5. ^ „Studying In Singapore“. Search Singapore Pte Ltd Приступљено 14. 4. 2006.. 
  6. ^ „Sang Nila Utama“. 24hr Art. Archived from the original on 19. 8. 2006. Приступљено 14. 4. 2006.. 
  7. ^ „Country Studies“. Library of Congress Приступљено 1. 5. 2007.. 
  8. ^ „Singapore - Precolonial Era“. U.S. Library of Congress Приступљено 18. 6. 2006.. 
  9. ^ „Founding of Modern Singapore“. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore Приступљено 14. 4. 2006.. 
  10. ^ „BBC On This Day - 1942: Singapore forced to surrender“. BBC Приступљено 1. 5. 2007.. 
  11. ^ Ron Taylor. „Fall of Malaya and Singapore“ Приступљено 10. 7. 2007.. 
  12. ^ „Road to Independence“. U.S. Library of Congress Приступљено 14. 4. 2006.. 
  13. ^ „Country profile: Singapore“. BBC News Приступљено 14. 4. 2006.. 
  14. ^ „Towards Environmental Sustainability, State of the Environment 2005 Report (PDF)“. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore Приступљено 14. 4. 2006.. 
  15. ^ „Climate of Singapore“. National Environment Agency, Singapore Приступљено 14. 4. 2006.. 
  16. ^ „Earthtrends country profile“. Archived from the original on 1. 6. 2005.. 
  17. ^ „Gross Domestic Product by Industry“ (на English) (PDF). Singapore Department of Statistics. 2007. Archived from the original on 1. 8. 2007. Приступљено 13. 9. 2007.. 
  18. ^ „Xilinx Underscores Commitment To Asia Pacific Market At Official Opening Of New Regional Headquarters Building In Singapore“ (Press release). Xilinx. 14 Sep 2007 Приступљено 21. 11. 2007.. 
  19. ^ „2006 shipping figures“. Archived from the original on 11. 7. 2012.. 
  20. ^ „MAS Annual Report 2005/2006“. Monetary Authority of Singapore. 
  21. ^ Wong Choon Mei (6. 9. 2006.). „Singapore the most business-friendly economy in the world: World Bank“. Singapore News (Singapore: Channel NewsAsia) Приступљено 31. 1. 2008.. „Singapore has been rated as the most business-friendly economy in the world. According to a World Bank-IFC report, Singapore beats previous winner New Zealand for the top spot in the 2005/2006 rankings while the United States came in third.“ 
  22. ^ „Singapore top paradise for business: World Bank“. Washington: AFP. 26. 9. 2007. Приступљено 31. 1. 2008.. „SINGAPORE once again topped the World Bank's ranks for the best place in the world to do business, and Egypt is the leader in reforms to invite more business, the World Bank said on Tuesday. 'For the second year running, Singapore tops the aggregate rankings on the ease of doing business' in 2006 to 2007, the World Bank said in releasing its 'Doing Business 2008' report. www.Singaporeian.com“ 
  23. ^ „Performance of the Singapore Economy in 2005, Ministry of Trade and Industry“ (PDF). Archived from the original on 23. 8. 2006. Приступљено 14. 4. 2006.. 
  24. ^ Dominique Loh (31. 12. 2006.). „Singapore's economy grows by 7.7 percent in 2006“. Channel NewsAsia. 
  25. ^ „PM Lee calls on Singaporeans to make country a special home“ Приступљено 9. 8. 2007.. 
  26. ^ „Per Capita GDP at Current Market Prices“. Singapore Department of Statistics. 16. 2. 2006.. 
  27. ^ a b Manpower Research and Statistics Department. „Employment Situation In Third Quarter 2007: Unemployment rate dropped to pre-Asian crisis level amid continued strong employment creation“. Singapore Ministry of Manpower Приступљено 30. 12. 2007.. 
  28. ^ a b Ramesh, S. „Singapore's economy grows 7,5 % in 2007: PM Lee“. Channel NewsAsia. 
  29. ^ „FY 1996 Budget, Revenue And Tax Changes“ Приступљено 1. 5. 2006.. 
  30. ^ „GST rate to rise to 7 percent from July 1“ Приступљено 15. 2. 2007.. 
  31. ^ „Record Year As Tourism Exceeds 2006 Targets With S$12.4 Billion Tourism Receipts And 9.7 Million Visitor Arrivals“. Singapore Tourism Board Приступљено 21. 4. 2007.. 
  32. ^ „Proposal to develop Integrated Resorts - Ministerial Statement by Prime Minister Lee Hsien Loong on 18 April 2005“ (Press release). Ministry of Trade and Industry (Singapore). Archived from the original on 27. 11. 2007.. 
  33. ^ „URA News Releases: Let Bright Ideas Light Up Singapore“. Urban Renewal Authority Приступљено 29. 12. 2007.. 
  34. ^ Dogra, Sapna. „Medical tourism boom takes Singapore by storm“. India: Express Healthcare Management Приступљено 29. 12. 2007.. 
  35. ^ „Singapore Free Trade Agreements“. International Enterprise Singapore Приступљено 23. 9. 2007.. 
  36. ^ Moss, Trefor (18. 1. 2010.). „Buying an advantage“. Jane's Defence Review (London). 
  37. ^ „SAF remains final guarantor of Singapore's independence“. Channel NewsAsia (Singapore). 1. 7. 2007. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  38. ^ a b „Resources – Speech by Minister for Manpower and Second Minister for Defence Dr Ng Eng Hen, at The International Defence Procurement Conference 2008 (18 February 08)“ (Press release). Ministry of Defence. 18. 2. 2008. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  39. ^ a b v g „Lunch Talk on "Defending Singapore: Strategies for a Small State" by Minister for Defence Teo Chee Hean“ (Press release). Ministry of Defence. 21. 4. 2005. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  40. ^ „S'pore to boost expenditure, raise defence spending“. AsiaOne. 13. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011.. 
  41. ^ „British withdrawal from Singapore“ (Press release). NLB Приступљено 13. 10. 2011.. 
  42. ^ a b Barzilai, Amnon. „A Deep, Dark, Secret Love Affair“. University of Wisconsin (originally published by Haaretz, July 2004) Приступљено 19. 2. 2011.. 
  43. ^ „Israel alarm at UN force members“. BBC. 18. 8. 2006. Приступљено 12. 10. 2011.. 
  44. ^ „Diplomatic and Foreign Relations of Israel“. Matt Rosenberg Приступљено 12. 10. 2011.. 
  45. ^ „Malaysian FA apologises to Benayoun over racist abuse“. BBC. 29. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2011.. 
  46. ^ „Singapore“ (Press release). Jewish Library Приступљено 13. 10. 2011.. 
  47. ^ a b „Singapore – Recruitment and Training of Personnel“. Country-data.com. December 1989 Приступљено 19. 2. 2011.. 
  48. ^ „RAAF Base Pearce“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  49. ^ „Opening Ceremony of the RSAF Helicopter Detachment in Oakey, Australia“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  50. ^ „Beyond Limits – Jet Training in France“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  51. ^ „Equipment – Republic of Singapore Air Force“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  52. ^ „Singapore celebrates Peace Carvin V partnership with U.S. Air Force“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  53. ^ „PM gets feel of RSAF's new jet at US base“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  54. ^ „Singapore to send 192 military personnel to Iraq“. Singapore Window. Agence France-Presse. 7. 10. 2003. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  55. ^ „SAF to provide medical aid, set up dental clinic in Afghanistan“. Channel NewsAsia (Singapore). 16. 5. 2007. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  56. ^ „Katrina Relief Operations“. 2011 Приступљено 12. 10. 2011.. 
  57. ^ „Singapore Statistic“. Singapore Statistic Приступљено 29. 9. 2007.. 
  58. ^ „Baby Bonus“. Ministry of Community Development, Youth and Sports Приступљено 1. 11. 2006.. 
  59. ^ CIA - Singapore, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  60. ^ „Singapore's birth trend outlook remains dismal“. Channel NewsAsia. 
  61. ^ „Census of Population 2000 by religion, ethnic group, and gender“. Statistics Singapore. Singapore Department of Statistics. Archived from the original on 28. 6. 2007. Приступљено 12. 3. 2007.. 
  62. ^ International Religious Freedom Report 2002: Singapore, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  63. ^ Singapore: CONCODOC 1998 report, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  64. ^ „Education System:Secondary“. Archived from the original on 11. 11. 2006. Приступљено 1. 5. 2006.. 
  65. ^ Hoe Yeen Nie (18. 12. 2007.). „More tertiary options in 2008 and beyond“. Channel News Asia Приступљено 18. 12. 2007.. 
  66. ^ Singapore Economic Development Board (1. 2. 2006.). „Singapore: The Global Schoolhouse“ Приступљено 14. 12. 2007.. 
  67. ^ Burton, John (20. 10. 2005.). „Warwick’s decision disrupts Singapore’s plans“. Financial Times Приступљено 14. 12. 2007.. 
  68. ^ Derrick A Paulo (24. 5. 2007.). „Shock closure of UNSW in Singapore“. ChannelNewsAsia Приступљено 14. 12. 2007.. 
  69. ^ „Programme For Rebuilding and Improving Existing schools (PRIME)“. MOE-PRIME, Ministry of Education. Archived from the original on 23. 8. 2007. Приступљено 15. 5. 2007.. 
  70. ^ „Eight More Schools to Benefit from Upgrading“. Ministry of Education Press Releases Приступљено 15. 5. 2007.. 
  71. ^ a b Tucci, John (2010). „The Singapore health system – achieving positive health outcomes with low expenditure“. Towers Watson Приступљено 16. 3. 2011.. 
  72. ^ „World Health Organization Assesses the World's Health Systems“ (Press release). Geneva: World Health Organization. 21. 6. 2000. Приступљено 2 November 2011. 
  73. ^ „Singapore: Health Profile“. World Health Organization. 13. 8. 2010. Приступљено 16. 3. 2011.. 
  74. ^ „The World Health Report“. World Health Organization. 2000. p. 66 Приступљено 16. 3. 2011.. 
  75. ^ „Core Health Indicators Singapore“. World Health Organisation. May 2008 Приступљено 16. 3. 2011.. 
  76. ^ Aquino, Kristine (17. 2. 2011.). „BMW Costing $260,000 Means Cars Only for Rich in Singapore as Taxes Climb“. Bloomberg Приступљено 2 July 2011. 
  77. ^ „Taxi fares in S'pore“. LTA. 2010 Приступљено 2 July 2011. 
  78. ^ Small, Kenneth A.; Verhoef, Erik T. (2007). The Economics of Urban Transportation. Routledge, England. стр. 148. ISBN 978-0-415-28515-5. 
  79. ^ Cervero (1998), str. 169.
  80. ^ „Singapore remains world's busiest port“. China View. Xinhuanet (Beijing). 12. 1. 2006. Приступљено 22. 4. 2010.. 
  81. ^ Marks, Kathy (30 November 2007). „Qantas celebrates 60 years of the 'Kangaroo Route'“. The Independent (London). 
  82. ^ „2006 Airport of the Year result“. World Airport Awards. Archived from the original on 31. 12. 2006. Приступљено 1. 6. 2006.. 
  83. ^ Yap, Jimmy (30. 1. 2004.). „Turbulence ahead for Singapore flag carrier“. BrandRepublic (London: Haymarket Business Media). 
  84. ^ „Marina Barrage“. PUB. 23. 9. 2007.. 
  85. ^ a b „Clean Water“. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore Приступљено 14. 4. 2006.. 

Literatura[uredi]

  • Small, Kenneth A.; Verhoef, Erik T. (2007). The Economics of Urban Transportation. Routledge, England. стр. 148. ISBN 978-0-415-28515-5. 
  • Cervero, Robert (1998). The Transit Metropolis. Island Press, Washington, D.C.. стр. 169. ISBN 978-1-55963-591-2. Chapter 6/The Master Planned Transit Metropolis: Singapore. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi: