Sisari

Iz projekta Википедија

Skoči na: navigacija, pretraga
Sisari
Istorija grupe: kasni Trijas - danas
вук Canis lupus
vuk Canis lupus
Sistematika
carstvo: Animalia


tip: Chordata
podtip: Vertebrata
(unranked) Mammaliaformes
klasa: Mammalia
Linnaeus, 1758
potklase
Ekologija taksona

Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova.

Sisari su potomci zverolikih reptila - pelikosaurija koji su živeli na Zemlji pre nekih 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su se razvile tri glavne grupe sisara : torbari, kljunari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planete Zemlje.

Sadržaj

[uredi] red Primati (Primata)

Grupa sisara pod imenom primati sastoji se od nižih primata (polumajmuna), kao što su lemur i lori, i viših primata - majmuna, bezrepih majmuna i ljudi. Za razliku od čoveka, primati žive u svim delovima sveta osim u Severnoj Americi i Australiji. Niži primati imaju dosta šiljata lica, dobro čulo mirisa i manje mozgove nego viši primati, koji imaju pljosnata lica, bolje čulo vida i veće mozgove. Najveći deo nižih primata živi na drveću i skače ili se vere sa grane na granu hraneći se voćem, insektima ili lišćem. Neki love i male gmizavce, ptice i slepe miševe. Obično imaju duge repove, koji im pomažu da održe ravnotežu prilikom spuštanja na zemlju. Galago, lori i aveti su noćne životinje. Galago i aveti brzo trče ili skaču kroz drveće, a lori se kreću sporo i oprezno. Ako osete opasnost, ukoče se i ne pomeraju satima. Lemuri su najveća grupa nižih primata a žive samo na afričkom ostrvu Madagaskar.Većina lemura ima duge, čupave repove i meko krzno, često sa izrazitim šarama. Kada su na zemlji, većina se kreće na sve četiri noge, ali indri i sifake skaču na zadnjim nogama.

U prvu grupu viših primata spadaju majmuni. Svi majmuni osim marmozeta i tamarina imaju dobro razvijene ručne i nožne prste. Umesto kandži imaju nokte, koje koriste za hvatanje i prinošenje hrane. VecĆina se hrani voćem, lišćem, insektima i drugim malim stvorenjima. Veliki majmuni, kao na primer babuni, ubijaju divlje zečeve ili lanad. Većina majmuna živi na drveću, iako se neki spuštaju na tlo da bi jeli ili menjali stanište. Babuni mogu da prelaze velike razdaljine idući na sve četiri noge. Na drvecću majmuni skaču ili se odbacuju sa grane na granu. Giboni i majmuni drekavci imaju repove prilagođene kačenju o drveće. To znači da mogu da ih koriste kao dodatni ud, da se njime hvataju za grane, pa čak i vise, tako da im ruke ostaju slobodne za uzimanje hrane.

[uredi] Bezrepi majmuni

Svi bezrepi majmuni imaju dugačke ruke, nemaju repove, mogu da stoje i hodaju uspravno na dve noge. Manji bezrepi majmuni, giboni, žive u prašumama jugoistočne Azije. Oni vise na drveću, naizmenično koristeći po jednu ruku da se prebace s jedne grane na drugu. Šimpanze, orangutani i gorile su poznati kao veliki bezrepi majmuni (čovekoliki majmuni). Šimpanze i gorile se obično kreću po tlu na sva četiri uda. Šimpanze se hrane i na tlu i na drveću, insektima, voćem i lišćem. Oni takođe love i ubijaju majmune, svinje i srne. Gorile se hrane samo biljkama sa tla. Svi veliki bezrepi majmuni prave "gnezda" u kojima noću spavaju. Oni lome i savijaju lisnate grane da bi napravili ležaj na drvetu ili na tlu. Svake noći obično prave novo gnezdo. Odrasle zivotinje imaju sopstvena gnezda, a mladunci spavaju sa majkama. Orangutani se razlikuju od ostalih velikih bezrepih majmuna po tome sto najveći deo vremena provode na na drveću. Njihove vrlo dugačke ruke, šake i stopala u obliku kuke, omugućavaju im da se veru i odbacuju s grane na granu. Samo vrlo veliki mužjaci provode više vremena na tlu. Orangutani zive kao samotnjaci, lutajući kroz prašume jugoistočne Azije u potrazi za voćem kojim se hrane. Veliki bezrepi majmuni najbliži su čovekovi rođaci. U stanju su da koriste oruđa, da rešavaju zadatke ili da brzo uče. Oni žive u zajednicama koje su često nalik na naše. Međutim, opstanak velikih bezrepih majmuna, kao i mnogih drugih životinja, doveden je u pitanje zbog lova i uništavanja velikih prašuma u Africi i Aziji.

[uredi] red Glodari (Rodentia)

U glodare spadaju miševi, pacovi i veverice, kao i dabrovi i bodljikavo prase. To je veoma velika grupa sisara koja živi po celom svetu, od ledenog Arktika do najvrelijih pustinja. Oni se uspešno održavaju jer mogu da se prilagode novoj okolini, da prežive sa raznim vrstama hrane, i vrlo brzo se razmnožavaju. Nažalost, glodari često dolaze u blizak dodir sa ljudima i mogu da postanu štetočine. Oni jedu i zagađuju velike količine useva, uskladištenih žitarica i kućne hrane, a prenose i bolesti. Glodari su obično male životinje kratkih nogu i repa koji može biti dug ili jedva vidljiv. Inteligentni su i imaju osetljiva čula mirisa i sluha. Svoje osetljive brkove koriste za istraživanje okoline. Svi glodari imaju zube za usitnjavanje hrane i dva para isturenih oštrih sekutića za glodanje. Glodari jedu uglavnom biljnu hranu, kao sto su orasi, zrnevlje, lišće, koru drveća i drvo. Njihovi prednji zubi za glodanje stalno rastu da bi se izbeglo njihovo habanje zbog korišćenja čvrste hrane. Najveši broj glodara živi u grupama, od malih porodica dabrova do velikih kolonija veverica rupara ili prerijskih svizaca.

[uredi] red Krezubice

Krezubice (edentata) su grupa sisara u koju spadaju mravojed, armadiljo (oklopnik) i lenjivac. Reč "edentat" znači "bez zuba", ali samo mravojed uopšte nema zuba. Armadiljo i lenjivac imaju nekoliko vrlo jednostavnih zuba za mlevenje hrane. Lenjivac živi u prašumama Južne Amerike. On provodi skoro sve vreme viseći naglavačke sa drveća i hraneći se lišćem. Lenjivac se kreće tako sporo da u toku jednog dana pređe samo nekoliko metara. Kada je vlažno vreme, ne njegovo krzno naseli se sloj zelenih algi, što mu pomaze da se kamuflira među drvecem. Armadilju (oklopniku) kamuflaza nije potrebna - on ima oklop koji ga štiti. Sačinjen je od koštanih pločica i pokriva celo telo, uključujući i rep, glavu i udove. Samo je trbuh mek, a neke vrste armadilja mogu da zaštite i taj deo tela tako što se sklupčaju u loptu. Mravojed se hrani mravima i termitima, koje pronalazi zahvaljujući svom čulu mirisa. Jezik džinovskog mravojeda može da se razmota u dužinu od neverovatnih 60 centimetara.

Videti: Sisari Zimbabvea

[uredi] Klasifikacija

U člancima na Vikipediji je korišćena sledeća klasifikacija:

[uredi] Podrazred/Red Monotremata

[uredi] Podrazred Marsupialia

[uredi] Podrazred Placentalia



Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8"