Sisari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sisari
Istorija grupe: kasni Trijas — danas
Sisari
Sisari
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
(neklasifikovan) Mammaliaformes
klasa: Mammalia
Linnaeus, 1758
potklase
Ekologija taksona

Sisari (lat. Mammalia) su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova.

Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su se razvile tri savremene grupe sisara: torbari, kljunari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planete Zemlje.


Karakteristike[uredi]

Postoji niz karakteristika današnjih sisara kojima se razlikuju od ostalih kičmenjaka.

Krzno[uredi]

Pre svega, karakteriše ih krzno, telesni pokrivač koji je bitan za termoregulaciju; dobar je regulator toplote, izoluje hladnoću, a može štititi i od vrućine. Krzno se sastoji iz dlaka, a dlaka sisara je izgrađena od keratina. Ono može biti različitite dužine, gustine, boja i šara pa mogu poslužiti kao optička varka jer se onda životinja stapa sa okolinom tj. maskira, bilo da bi izbegla lovca, bilo da je plen ne bi uočio (npr. beli zec i polarna lisica). Upadljive šare mogu biti i znak upozorenja neprijateljima, a može se koristiti i za razlikovanje pojedinih sisara. Krzno može biti gušće ili ređe, a kod nekih vrsta dlaka je zamenjena ljuskama ili bodljama (npr. ježevi) i ima odbrambenu ulogu. Pojedine vrste uopšte nemaju dlake (npr. kitovi), a razvile su se od predaka koji su imali krzno još u embrionalnom razvoju. Još jedna uloga dlaka jeste i sporazumevanje. Naime, nakostrešena dlaka na vratu i leđima vuka znači agresivnost, a uspravljen rep belorepog jelena je znak povlačenja, bega. Krzno može označavati i razliku među polovima (najbolji primer je griva kod lavova). Poslednja, ali ne i najmanje bitna uloga jeste čulo dodira. Značajno je izraženo kod brkova koji bivaju pokretani mišićima i opremljeni su veoma osetljivim nervima. Osim dlaka, kao rožnatih tvorevina, rožni produkti na telima sisara su i nokti, kandže, papci, kopita i navlake rogova. Koža im je bogata žlezdama koje se dele na lojne i znojne.

Unutrašnji organi[uredi]

Sistemu organa za disanje je pridodat mišić dijafragma (prečaga) koji daje značajnu ulogu u respiraciji. Kao i ptice i sisari imaju srce koje se sastoji iz jasno odvojene dve komore i dve pretkomore kao i levi luk aorte, ali za razliku od ptica desni luk aorte ne postoji. Takođe imaju veliki i mali krvotok pri čemu se arterijska i venska krv ne mešaju već prelaze jedna u drugu u kapilarima. Eritrociti im ne sadrže jedro.

Klasifikacija[uredi]

U člancima na Vikipediji je korišćena sledeća klasifikacija:

Red Monotremata ili kljunari[uredi]

Infraklasa Marsupialia ili torbari[uredi]

Infraklasa Placentalia ili pravi sisari[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :