Sisari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sisari
Istorija grupe: kasni Trijas — danas
Sisari
Sisari
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
(neklasifikovan) Mammaliaformes
klasa: Mammalia
Linnaeus, 1758
potklase
Ekologija taksona

Sisari (Mammalia) su klasa kičmenjaka koju karakterišu prisustvo dlaka i sposobnost ženke da proizvodi mleko (koje služi za ishranu mladunaca). Postoji oko 5500 savremenih vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova. Sisari su endotermni kičmenjaci koji nastanjuju veoma raznolike ekološke niše, uglavnom na kopnu[1]. Postoje i sekundarno vodene grupe (kitovi, morske krave, perajari).

Sisari su potomci sinapsidnih zverolikih gmizavaca, koji su nastali pre oko 300 miliona godina. Prvi sisari u širem smislu reči pojavili su se pre otprilike 225 miliona godina, u doba trijasa i dominacije dinosaurusa. Postepeno su se diferencirale tri savremene grupe sisara: torbari, kljunari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planete Zemlje.

Karakteristike[uredi]

Postoji niz karakteristika današnjih sisara kojima se razlikuju od ostalih kičmenjaka. Najupadljivije karakteristike su mlečne žlezde i dlake, ali postoji i niz drugih osobenih odlika. To su sekundarni vilični zglob, akinetička i izmenjena sinapsidna lobanja, tri slušne koščice, spiralna kohlea, izuzetno izražen heterodontni zubni sistem, snažno razvijene cerebralne hemisfere, alveolarna građa pluća, mišićna dijafragma, eritrociti bez jedara[1].

Kožni derivati[uredi]

Pre svega, sisare karakteriše krzno, telesni pokrivač koji je bitan za termoregulaciju. Krzno se sastoji iz dlaka, a dlaka sisara je izgrađena od keratina. Ono može biti različitite dužine, gustine, boja i šara pa može imati ulogu u mimikriji ili kamuflaži (npr. beli zec i polarna lisica). Krzno može biti gušće ili ređe, a kod nekih vrsta dlaka je zamenjena ljuskama ili bodljama (npr. ježevi) i ima odbrambenu ulogu. Pojedine vrste uopšte nemaju dlake (npr. kitovi), a razvile su se od predaka koji su imali krzno.

Još jedna uloga dlaka jeste i u komunikaciji. Naime, nakostrešena dlaka na vratu i leđima vuka znači agresivnost, a uspravljen rep belorepog jelena je znak povlačenja, bega. Krzno može označavati i razliku među polovima (najbolji primer je griva kod lavova). Poslednja, ali ne i najmanje bitna uloga jeste čulo dodira. Značajno je izraženo kod brkova koji bivaju pokretani mišićima i opremljeni su veoma osetljivim nervima.

Osim dlaka, kao rožnatih tvorevina, rožni produkti na telima sisara su i nokti, kandže, papci, kopita i navlake rogova. Koža im je bogata žlezdama koje se dele na lojne i znojne.

Unutrašnji organi[uredi]

Sistemu organa za disanje je pridodat mišić dijafragma (prečaga) koji daje značajnu ulogu u respiraciji. Kao i ptice i sisari imaju srce koje se sastoji iz jasno odvojene dve komore i dve pretkomore, kao i levi luk aorte. Takođe imaju veliki i mali krvotok pri čemu se arterijska i venska krv ne mešaju već prelaze jedna u drugu u kapilarima. Eritrociti većine vrsta ne sadrže jedro.

Klasifikacija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Klasifikacija sisara

U člancima na Vikipediji je korišćena tzv. McKenna/Bell klasifikacija sisara do nivoa kohorti[2]. Za klasifikaciju kohorte placentalnih sisara u užem smislu korišćeni su rezultati molekularne sistematike.

potklasa Prototheriakljunari
potklasa Theriiformes – viviparni sisari i njihovi srodnici
infraklasa †Allotheria: multituberkulate i srodnici
infraklasa †Triconodonta: trikonodonti
infraklasa Holotheria: savremeni viviparni sisari i njihovi srodnici
superlegija †Kuehneotheria
superlegija Trechnotheria
legija †Symmetrodonta
legija Cladotheria
podlegija †Dryolestoidea
podlegija Zatheria
infralegija †Peramura
infralegija Tribosphenida
superkohorta †Aegialodontia
superkohorta Theria: viviparni sisari
kohorta Marsupialia: torbari
magnored Australidelphia: torbari Notogeje i čileanski oposum.
magnored Ameridelphia: torbari Novog sveta.
kohorta Placentalia: placentalni sisari u širem smislu, odgovara grupi Eutheria
kohorta Placentalia
grupa I: Afrotheria
klada Afroinsectiphilia
red Afrosoricida: tenreci i zlatne krtice
red Macroscelidea: slonovske rovčice
red Tubulidentata
klada Paenungulata
red Hyracoidea: damani
red Proboscidea: surlaši
red Sirenia: morske krave
grupa II: Xenarthra
red Pilosa: mravojedi i lenjivci
red Cingulata: oklopnici
grupa III: Boreoeutheria
klada Euarchontoglires
red Dermoptera:kaguani
red Lagomorpha: zečevi
red Primates: primati
red Rodentia: glodari
red Scandentia: tupaje
klada Laurasiatheria
red Artiodactyla: papkari
red Carnivora: zveri
red Cetacea: kitovi
red Chiroptera: slepi miševi
red Erinaceomorpha: ježevi
red Perissodactyla: kopitari
red Pholidota: ljuskavci
red Soricomorpha: rovčice i krtice

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

Literatura[uredi]

  1. ^ a b Kalezić, M., Tomović, Lj. 2007. Hordati. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-63-4. str. 309.
  2. ^ McKenna, M.C., Bell, S.G. 1997. Classification of Mammals above the Species Level. Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8