Sijamska mačka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tradicionalna sijamska mačka
Tradicionalni ili stari stil sijamske mačke
Tradicionalni ili stari stil sijamske mačke
Tradicionalni ili stari stil sijamske mačke
Zemlja porekla
Tajland
Standard(i) rase
TICA: standard
Moderna sijamska mačka
Zemlja porekla
Tajland
Standard(i) rase
CFA: standard
TICA: standard
AACE: standard
ACFA: standard
ACF: standard
CCA: standard

Sijamska mačka je veoma popularna rasa domaće mačke, posebno u Evropi i Americi. Karakteristična je po svetloj jednobojnoj, kratkoj dlaci bez podlake, sa tamnijim obeležijima. Vodi poreklo iz Sijama (današnji Tajland), gde je poštovana u budističkim hramovima, kao i na dvoru sijamskog kralja. U Evropu stiže u drugoj polovini 19. veka, a u Ameriku početkom 20. veka.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sijamske mačke su iz Tajlanda, (Sijama) . Sijamske mačke su smeli da imaju samo vladari, poznati i bogati ljudi. U 1800 godini sijamske mačke su postale popualarne u svim zemljama. Smatraju se najstarijom rasom. Neke se rađaju sa iskrivljenim repom, zbog toga što im je u Sijami jedna kraljica savijala repove, kako im ne bi ispadao nakit sa repa. Kraljica ih je mnogo volela, kao što je volela nakit.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Tajland[uredi | uredi izvor]

Opis i prikaz Vičienmat (sijamske mačke) se prvi put pojavljuje u kolekciji drevnih rukopisa pod nazivom Tamra Maev (Pesme mačije knjige), za koju se smatra da potiče iz kraljevstva Ajutaja (1351. do 1767. godine). Više od deset se sada čuva u Nacionalnoj biblioteci Tajlanda, dok su drugi ponovo izašli na površinu van Tajlanda i sada se nalaze u Britanskoj biblioteci i Nacionalnoj biblioteci Australije. Pored stare sijamske mačke, Tamra Maev takođe opisuje druge mačke nasleđa Tajlanda uključujući korat mačku (malet), koja se i danas uzgaja radi prezervacije na Tajlandu i koja je postala popularna u drugim zemljama, i konja mačka (crna mačka), sufalak (kontroverza u burmanskoj mački).

Kada je glavni grad Ajutaja opljačkan 7. aprila 1767. na kraju Burmansko-sijamskog rata, burmanska vojska je spalila sve što je bilo na vidiku i vratila se u Burmu, vodeći sa sobom kao zarobljenike sijamske plemiće i članove kraljevske porodice. Budine slike su demolirane zbog njihovog zlata, a sva kraljevska blaga su pokradena. Tajlandska legenda kaže da je kralj Burme Hsinbjušin pronašao i pročitao pesmu za tajlandske mačke u Tamra Maev. Pesma opisuje tajlandske mačke kao retke poput zlata, a svako ko poseduje ovu mačku postaće bogat. Naredio je svojoj vojsci da skupi sve sufalak mačke i odnese ih u Burmu zajedno sa ostalim blagom. Danas se i Tajlandu ova legenda priča kao duhovito objašnjenje retkosti tajlandskih mačaka.

Sijamke[uredi | uredi izvor]

Mačka poznata na Zapadu kao „sijamka“, poznata po svojim karakterističnim oznakama, jedna je od nekoliko rasa mačaka iz Sijama opisanih i ilustrovanih u rukopisima pod nazivom „Tamra Maev“ (Mačje pesme), za koje se procenjuje da su napisane od 14. do 18. veka.[1] Godine 1878, američki predsednik Raderford B. Hejzprimio je dobio prvu dokumentovanu sijamku koja je stigla u Sjedinjene Države, mačku po imenu „Sijam“ koju je poslao američki konzul u Bangkoku.[2] Godine 1884, britanski generalni konzul u Bangkoku, Edvard Blenkou Guld (1847–1916),[3] doneo je par mačaka za razmnožavanje, Fo i Mija, nazad u Britaniju kao poklon za svoju sestru Lilijan Džejn Guld (koja je, udata 1895. kao Lilijan Džejn Veli,[4] osnovala Klub sijamskih mačaka 1901. godine). Godine 1885, Guldove britanske mačke Fo i Mija proizvele su tri sijamska mačeta — Djuen Ngaj, Kalohom i Hromata — koji su prikazani sa svojim roditeljima iste godine na sajmu Kristal Palas u Londonu. Njihov jedinstven izgled i izrazito ponašanje privukli su pažnju, ali su sva tri mačića umrla ubrzo nakon šoa, a uzrok smrti nije dokumentovan.[5]

Do 1886. godine, još jedan par (sa mačićima) su uvezle u UK Eva Forester Voker (sa prezimenom Vivijan nakon braka iz 1887. godine)[6] i njena sestra Ada. U poređenju sa britanskim kratkodlakim i persijskim mačkama koje su bile poznate većini Britanaca, ove sijamske uvozne mačke su bile duže i manje kompaktne građe u pogledu tipova tela, imale su glave koje su bile manje zaobljene sa klinastim njuškama i veće uši. Ove razlike i šiljasti uzorak dlake, koji zapadnjaci ranije nisu videli kod mačaka, proizveli su snažan utisak — jedan rani gledalac ih je opisao kao „neprirodnu noćnu moru od mačke“. Tokom narednih nekoliko godina, odgajivači su uvezli mali broj mačaka, koje su zajedno činile osnovni uzgojni fond za celu rasu u Britaniji. Veruje se da većina sijamaki u Britaniji danas potiče od oko jedanaest originalnih uvoza. U svojim ranim danima u Britaniji, zvali su ih „Kraljevska mačka Sijama“, što odražava izveštaje da su ih ranije držali samo sijamski članovi kraljevske porodice.[7] Kasnija istraživanja nisu pokazala dokaze o bilo kakvom organizovanom kraljevskom programu uzgoja u Sijamu.[1] Prvobitni sijamski uvoznici bili su srednje veličine, prilično dugog tela, mišićave, graciozne mačke sa umereno klinastim glavama i ušima koje su bile relativno velike, ali proporcionalne veličini glave. Mačke su se kretale od znatnih do vitkih, ali nisu bile ekstremne ni na jedan način.

  • Kralj Prajadhipok nakon dana krunisanja, okružen dvorskim damama koje nose njegove regalije i ono što se danas smatra tajlandskom mačkom, mačka simbolizuje „porodični život“.
    Kralj Prajadhipok nakon dana krunisanja, okružen dvorskim damama koje nose njegove regalije i ono što se danas smatra tajlandskom mačkom, mačka simbolizuje „porodični život“.
  • Dok ovaj primerak izložbenog kvaliteta iz 1960. godine još uvek pokazuje relativno umerene karakteristike, standard rase je postavljao scenu za moderne sijamke, sa svojim zahtevom za „uglađeno, dugačko i vitko“ telo, dugačku glavu koja se „sužava u ravne linije od ušiju do uske njuške“, „uši velike i šiljate, široke u osnovi“ i rep „dug i sužen“.
    Dok ovaj primerak izložbenog kvaliteta iz 1960. godine još uvek pokazuje relativno umerene karakteristike, standard rase je postavljao scenu za moderne sijamke, sa svojim zahtevom za „uglađeno, dugačko i vitko“ telo, dugačku glavu koja se „sužava u ravne linije od ušiju do uske njuške“, „uši velike i šiljate, široke u osnovi“ i rep „dug i sužen“.
  • Seal point Siamese-Himalayan cat mixed breed cat
    Sijamsko-himalajska mačka mešane rase
  • Sijamska mačka čokoladni mešanac - dvobojna mačka
    Sijamska mačka čokoladni mešanac - dvobojna mačka

Tradicionalne sijamske naspram modernog razvoja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Tajlandska mačka

Tokom 1950-1960-ih, kako je sijamka postajala sve popularnija, mnogi odgajivači i sudije na izložbama mačaka počeli su da favorizuju vitkiji izgled. Kao rezultat generacijskog selektivnog uzgoja, stvorili su sve duže, finokosne, uskoglave mačke. Na kraju, moderne sijamske su odgajane tako da budu izuzetno izdužene, sa vitkim, cevastim telom, dugim, vitkim nogama, veoma dugim, veoma tankim repom koji se postepeno sužava u šiljak i dugom klinastom glavom na čijem vrhu se nalaze izuzetno velike, široko postavljene uši.

Do sredine 1980-ih, mačke originalnog stila su uglavnom nestale sa izložbi mačaka, ali je nekoliko odgajivača, posebno u Velikoj Britaniji, nastavilo da ih uzgaja i registruje, što je rezultiralo dvema današnjim vrstama sijamaki: moderne, u „šou stilu”, standardizovane sijamke i „tradicionalne sijamke“, obe od kojih potiču od istih dalekih predaka, ali sa malo ili nimalo zajedničkih skorašnjih predaka, i efektivno formiraju različite pod-rase, sa izvesnim pritiskom da se u potpunosti razdvoje.

Pored moderne kategorije sijamskih rasa, Međunarodna asocijacija mačaka (TICA) i Svetska federacija mačaka (WCF) sada prihvataju sijamske mačke manje ekstremnog tipa, kao i sve wichianmat mačke uvezene direktno iz Tajlanda, pod novim imenom rase Taj.[8][9] Drugi, uglavnom nezvanični, nazivi za tradicionalnu sortu su „sijamka starog stila“, „klasična sijamka“ i „jabučna glava“ (prvobitno pogrdni nadimak koji su skovali uzgajivači modernog tipa sijamaki).[10]

Temperament[uredi | uredi izvor]

„Mnjaukanje” sijamske mačke

Sijamke su obično veoma umiljate i inteligentne mačke, poznate po svojoj društvenoj prirodi. Mnoge uživaju u druženju sa ljudima i ponekad se opisuju kao „ekstroverti”. Često se snažno vezuju za jednu osobu.[5] Imaju karakterističan mjauk koji se poredi sa plačem ljudske bebe i uporne su u traženju pažnje. Ove mačke su obično aktivne i razigrane, čak i kao odrasle jedinke, i često se opisuju kao više pseće u ponašanju od drugih mačaka. Neki sijamke su izuzetno vokalne, sa glasnim, niskim glasom — poznatim kao „mnjaukanje“ – od čega dobijaju jedan od svojih nadimaka.[11][12]

Sijamske mačke, zbog želje da budu u blizini ljudi ili drugih mačaka, povremeno pate od depresije ili anksioznosti zbog razdvajanja ako su ostavljene same na duži vremenski period, te se iz tog razloga sijamske mačke često kupuju u parovima kako bi mogle da prave jedna drugoj društvo.[13]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Poznate su po prelepim plavim očima. Kod klasičnih sijamskih mačaka telo im je okruglo, a kod modernih izduženo. Sve sijamske mačke se rađaju bele, a kako rastu tako se sve tamnije. Uši, lice, šape i rep postaju tamniji. Neke sijamke mačke imaju ukrštene oči što znači da imaju loš vid. Kod klasičnih mačaka lice je okruglo, a kod modernih trouglasto. Ima različitih nijansa boja ,neke su sive , neke baron, krem, tamnobraon , neke čak i sa prugama , crvenkaste, ili bež.

Sijamska mačka je prepoznatljiva po svojoj jednobojnoj dlaci i tamnim obeležjima na nogama, repu i glavi. Telo je srednje veličine, dugačko i vitko. Glava je duguljasta i izdužena prema njušci. Oči su kose, velike i plave boje. Rep je dugačak i sužava se ka vrhu. Težina je od 2,5 do 5,5 kilograma.

Uopšteno[uredi | uredi izvor]

Mogu da žive od 14 do 20 godina. Znatiželjne su, pametne, vrlo razvijenih glasovnih sposobnosti i zahtevne. One se vežu za vlasnika i učestvuju u svim njegovim aktivnostima. Vole da budu u centru pažnje, ali se dobro slažu sa psima i drugim mačkama. Zdrave su, nemaju nikakve zdrastvene probleme.Traže puno pažnje.Dobre su za porodicu.Ne vole da se sele, vezuju se za jedno mesto i tesko se privikavaju na nova mesta. Imaju reputaciju veoma osvetoljubivih mačaka.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Clutterbuck, Martin R. (2004). Siamese Cats: Legends and Reality. Bangkok: White Lotus. ISBN 978-974-480-053-4. 
  2. ^ „Siam: America's First Siamese Cat”. Arhivirano iz originala 5. 5. 2009. g. Pristupljeno 13. 2. 2009. 
  3. ^ „Edward Blencowe Gould or Owen Gould”. Arhivirano iz originala 11. 3. 2005. g. Pristupljeno 14. 8. 2006. 
  4. ^ General Register Office Register of Marriages SEP 1895 5b 217 NEWTON A. Victor Herbert Veley = Lilian Jane Gould
  5. ^ a b Connor, Janine (2007). I am Siamese - How to raise Siamese cats and kittens. ISBN 978-0-9804291-0-7. 
  6. ^ General Register Office Register of Marriages MAR 1887 1a 19 PADDINGTON Courtney Bouchier Vyvyan = Eva Catherine F. Walker
  7. ^ Weir, Harrison (1889). Our Cats. London. ISBN 978-1-84664-097-1. 
  8. ^ The International Cat Association. „Thai Breed Standard” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 4. 2009. g. Pristupljeno 9. 9. 2009. 
  9. ^ „Recognized and Admitted Breeds in the WCF”. WCF-Online.de. 2016. Arhivirano iz originala 4. 3. 2013. g. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  10. ^ Bird, Cris. „The Types of Siamese”. Arhivirano iz originala 30. 9. 2006. g. Pristupljeno 27. 9. 2006. 
  11. ^ „Breed Portrait of the Siamese Cat” (PDF). Cat Fanciers Federation. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2006. g. Pristupljeno 10. 8. 2006. 
  12. ^ Myrna M. Milani, D.V.M. (1987). The Body Language and Emotion of Cats. New York: Quill. ISBN 978-0-688-12840-1. 
  13. ^ „Siamese Cats UK”. 8. 8. 2013. Arhivirano iz originala 8. 8. 2013. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sijamska mačka na Vikimedijinoj ostavi.
Potražite Sijamska mačka u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сијамска_мачка&oldid=27555023”