Slobodan Kačar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slobodan Kačar
Lični podaci
Datum rođenja(1957-09-15)15. septembar 1957. (66 god.)
Mesto rođenjaPerućica, FNRJ
Državljanstvo Jugoslavija
Visina188 cm[1]
Masa81 kg[1]
Sportske informacije
Sportboks
KlubBK „Vojvodina“
Nagrade i medalje
Boks
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Moskva 1980.

|}

Slobodan Kačar (Perućica, 15. septembar 1957) je bivši bokser. Osvojio je zlatnu medalju u poluteškoj kategoriji do 81. kilograma za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi i iste godine je imenovan za najboljeg sportistu Jugoslavije.[2][3][4][5]

Jedini je naš bokser koji je osvojio zlatnu olimpijsku medalju i titulu svetskog profesionalnog prvaka u četiri najznačajnije svetske verzije: VBC, VBA, IBF i VBO.[6] Tokom 8 godina i 4 meseca nije doživeo poraz i u tom periodu je imao 99 uzastopnih pobeda u amaterskoj i 21 u profesionalnoj konkurenciji, čime je jedinstven u istoriji svetskog boksa. Takođe je višestruki prvak Jugoslavije, Balkana i mediteranski šampion.[7] Mlađi je brat boksera Tadije Kačara, koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1976.[8]

Bio je predsednik Bokserskog saveza Srbije i član Izvršnog komiteta Evropske bokserske federacije.[9]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Porodica vodi poreklo iz sela kod Trebinja. Zbog sukoba sa Turcima i krvnih osveta bila je prinuđena da se preseli, najpre u Bosansko Grahovo, a zatim u Perućicu kod Jajca, kao i da promeni prezime iz Milićević u Kačar. Prezime su odabrali jer su bili majstori za pravljenje kaca. Isto kao i dvojica starije braće (Sreten i Tadija) rođen je u Perućici, od oca Gojka i majke Stane. Od njegove četvrte godine braća su živela praktično bez roditelja, koji su odlazili na rad u Švajcarsku, pa u Austriju i Nemačku, tako da su za to vreme rasli uz babu i dedu. Krajem 1971. godine, preselili su se na salaš kod Veternika, pored Novog Sada, dok su deda i baba ostali da žive u Bosni.[9]

Zajedno sa Tadijom je počeo da trenira boks kada je imao 14 godina. U početku, za razliku od starijeg brata, koji je bio snažniji, nije imao podršku roditelja.[9] Igrao je za sportski klub „Vojvodina“ u Novom Sadu,[2] od 1972. godine.[10] Stariji brat Sreten opredelio se da postane advokat, dok su Tadija i Slobodan diplomirali na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.[9]

Tokom 1970-ih četiri puta je osvojio titulu prvaka Jugoslaviji.

Letnje olimpijske igre 1980.[uredi | uredi izvor]

Kao uvertira za plasman na Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine očekivalo se da će biti organizovan meč između dva brata Kačara: Tadije i Slobodana, ali je Tadija, koji je na prethodnoj olimpijadi u Montrealu 1976. osvojio srebrnu medalju, na pripremama na Žabljaku odustao od prilike za plasman, pošto nije želeo da se bori protiv mlađeg brata. Tako se Slobodan za olimpijske igre izborio posle dominantne pobede nad Draganom Vujkovićem. Na olimpijskim igrama je za protivnike imao Tanzanijca Mihaela Nosora, a zatim dvostrukog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, Sovjeta Davida Kvačadzea. U polufinalnu je pobedio Herberta Bauha iz Istočne Nemačke, koga je savladao nokautom u drugoj rundi. A 2. avgusta, u finalu se borio protiv Poljaka Pavela Skžeča, koji se tokom meča dva puta našao u nokdaunu. Odlukom sudija je postao olimpijski pobednik na poene (4:1). Pri povratku u Veternik, sa aerodroma su ga odvezli ka Novom Sadu, gde ga je dočekalo 15.000 ljudi.[11]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu boksersku karijeru nastavio je u Italiji i SAD.[10] Svetski profesionalni prvak u IBF verziji je postao 21. decembra 1985. u Pezaru u Italiji, uz američkog trenera Anđela Dandija, italijanskog porekla.[9] Tog dana, u 15 rundi, odlukom sudija na poene je pobedio Amerikanca Edija Mustafu Muhamedomu.[6]

Po završetku sportske karijere radio je kao profesor i trener. U Novi Sad se vratio 2003. godine, kada je ga je angažovao BK „Vojvodine“, klub u kome je započeo karijeru.[10]

U martu 2004. je izabran za predsednika Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore.[10] Sa funkcije predsednika Bokserskog saveza Srbije je smenjen 2009. godine, zbog čega se žalio Vrhovnom sudu Srbije, koji je poništio tu odluku, ali nije vraćen na funkciju.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Krajem 80-ih godina uzeo je američko državljanstvo. Ima kuću i motel u Majami Biču, a u Veterniku, na salašu, proizvodnju kartonaže za sve vrste pakovanja. Sa suprugom Slavenkom, rodom iz Splita, ima ćerke Milenu i Marinu.[9]

Slobodan i Tadija Kačar su stričevi fudbalera Gojka Kačara.[12]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Slobodan Kačar”. sports-reference.com. Sports Reference LLC. Arhivirano iz originala 17. 06. 2009. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  2. ^ a b „51 god nazad (1957) rodilsя Slobodan Kačar, bokser, olimpiйskiй čempion”. olimpizm.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Olimpiйskaя эnciklopediя. 5. 9. 2008. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  3. ^ „Boks na olimpiade Moskva 1980”. olimp-history.ru. Istoriя Olimpiйskih igr. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  4. ^ Nenad Petrović (2007). Slobodan Gavrilović, ur. Svi naši olimpijci: od Kraljevine 1912. do Srbije 2008. (PDF). Beograd: Demokratska stranka / Istraživačko-izdavački centar. str. 12, 13. ISBN 978-86-7856-060-6. Arhivirano iz originala (pdf) 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  5. ^ Branimir Vasić (21. 7. 2012). „Olimpijski vremeplov - Moskva 1980.”. dobrevesti.rs. Kuća dobrih vesti. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  6. ^ a b „Nikola Stevanović želi IBF krunu u Areni”. zurnal.rs. Sportski žurnal. 11. 5. 2011. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  7. ^ Miroslav Nešić (3. 11. 2009). „Sportski spomenar - Slobodan Kačar”. radiobeograd.rs. Radio Beograd 1. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  8. ^ Miroslav Nešić (18. 4. 2010). „Emisija sportski spomenar - Slobodan Kačar”. radiobeograd.rs. Radio Beograd 1. Arhivirano iz originala (mp3) 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  9. ^ a b v g d đ Slavko Trošelj. „U boks me "uveo" Klej”. politika.rs. Politika. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  10. ^ a b v g Aleksandar Ćirić (17. 2. 2005). „Predsednički plamen”. Vreme. Beograd: NP "Vreme" d.o.o. 737. ISSN 0353-8028. Arhivirano iz originala 01. 07. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  11. ^ „Kačar: Otac mi je branio da se bavim boksom”. zurnal.rs. Sportski žurnal. 13. 2. 2010. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  12. ^ Slavko Basara (2. 7. 2013). „Subotić i Kačar žele u reprezentaciju RS”. fsrs.org. Fudbalski savez Republike Srpske. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Качар&oldid=27544819”