Slovenska antiteza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Slovenska antiteza je stilska figura u srpskom jeziku, karakteristična za srpsku narodnu poeziju i u drugim slovenskim jezicima. To je posebna vrsta poređenja tročlanog sastava. Složena je figura, najčešće korišćena u pesmama i sastoji se od pitanja, više ponuđenih odgovora, negiranja ponuđenih odgovora i tačnog odgovora. Nizanjem pitanja nabrajaju se određeni predmeti i pojave po jednoj osobini ili po više odlika. Istim redosledom se negiraju izdvojeni pojmovi, a završnim iskazom se direktno otkriva situacija, pojava, lik kao član u središtu interesovanja.

Primer[uredi]

Oj devojko, pitoma ružice,

kad si rasla, na šta si gledala?

pitanje
Il` si rasla na bor gledajući,

il` na jelu tanku ponositu,
il` na moga brata najmlađega?

ponuđeni odgovori
Oj junače, moje jarko sunce,

nit` sam rasla na bor gledajući,
nit` na jelu tanku ponositu,
nit` na tvoga brata najmlađega,

netačni odgovori
već sam, mlada, prema tebi rasla! jedini tačan odgovor

Najčešće se javlja u inicijalnoj poziciji usmene varijante. Sama figura se povezuje sa epskom stilizacijom i ona aktivira i usmerava pažnju publike na neki sukob, događaj ili neobične okolnosti.

Primer:

„Ili grmi il` se zemlja trese
il` se more bije o bregove
il` se bije more o mramorje
niti grmi nit se zemlja trese
niti bije more o mramorje
već padaju na Zadru lubarde
čini bane golemo veselje
jer je dobra sužnja ufatio
dobra sužnja Perlu Radosava...“

Neki proučavaoci slovensku antitezu dele na figure zvuka ili boje.

Primer:

„Što se bijeli kraj sinjeg mora
ili je pina od mora sinjega
ili su oni bijeli labudovi
ili su pale na planbištu ovce
nije pina od mora sinjega
nisu ono bijeli labudovi
nit` su ono ovce na planbištu
već je ono ranjen dobar junak
na njemu se bijeli košuljica.“

Boje ističu statičnost početne slike naglašavajući tragiku ishoda ili otvaraju prostor naraciji. Ovaj stilski postupak se može javiti i u središnjim segmentima epske kompozicije, ali ga je tada teže uočiti. Antitezom određen dijalog ili monologznači promenu scene i povezivanje dva vremenska toka - prošlost + budućnost. Na taj način se i bogati epska scena i psihološki produbljuju likovi. Sveden opis emotivno senči junaka postavljenog u krupni plan naracije.

Primer:

„Koja ti je golema nevolja,
te prevrćeš po krvi junake?
Koga tražiš po razboju mlada?
Ili brata, ili bratučeda?
Al` po greku stara roditelja?“

Dijaloška slovenska antiteza u središnjoj poziciji otkriva mnogostrukost uloga i značenja i to možemo videti u pesmi „Ženidba Milića barjaktara“.

Primer:

„Oj punice, đevojačka majko!
Ili si je od zlata salila?
Ili si je od srebra skovala?
Ili si je od sunca otela?
Ili ti je Bog od srca dao?"
Zaplaka se đevojačka majka
A kroz suze tužno govorila:
„Mili zete Milić-barjaktare!
Niti sam je od zlata salila,
Niti sam je od srebra skovala,
Niti sam je od sunca otela,
Veće mi je bog od srca dao.
Devet sam ih takijeh imala,
Osam ih je udomila majka,
Ni jedne ih nije pohodila,
Jer su jadne roda urokljiva,
Na putu ih ustijeli str`jela...“

Slovenskom antitezom se izdvajaju glavni učesnici već saopštenog događaja. Ona unosi emotivni naboj u prikazivanje događaja, nagoveštava prisnost među likovima, njihove nemire, strahove, unutarnja stanja. Iako je karakteristična za epsku poeziju, može se, takođe, javiti i u drugim vrstama poezije (na primer u baladama - Hasanaginica).

Literatura[uredi]

  • Od A do Š: vodič kroz književne izraze i pojmove za učenike osnovnih i srednjih škola, Milica Mićić Dimovska, Stevan Beljanski. Novi Sad 1989.