Slovenski ustanak protiv vizantijske vlasti (1072)

Slovenski ustanak (1072) u istočnim srpskim i susednim oblastima, na čelu sa Đorđem Vojtehom i Petrom Bodinom

Slovenski ustanak protiv Vizantije (1072) je bio jedan u nizu velikih slovenskih ustanaka protiv vizantijske vlasti. Podignut je 1072. godine, sa ciljem oslobođenja slovenskog stanovništva na širem prostoru od Pomoravlja do Povardarja. Ustanak je izbio uz oslonac na politiku srpskog vladara Mihaila I Vojislavljevića, koji je proširio svoju vlast na središnje i istočne oblasti u unutrašnjosti srpskih zemalja. Organizator ustanka u južnim oblastima bio je Đorđe Vojteh, a nakon sporazuma sa srpskim vladarom, vrhovno vođstvo nad svim ustanicima preuzeo je Mihailov sin Bodin, koji je u Prizrenu proglašen za cara, pod imenom Petar, uz pozivanje na državne tradicije bivšeg Bugarskog carstva. Uprkos početnim uspesima, ustanak je ugušen već krajem iste 1072. godine.

Uzroci ustanka

Srpske zemlje u drugoj polovini 11. veka

Vizantija, u kojoj je nakon kobne 1071. godine stanje bilo katastrofalno, bila je primorana da pojača namete i dažbine ne bi li došla do preko potrebnih sredstava za finansiranje vojske i sprečavanja sopstvene propasti koja je u tom trenu izgledala skoro neizbežna.

Veliki finansijski pritisak pao je na slovensko stanovništvo koje je i ovako jedva izdržavalo stare namete. Pored toga dodatni izvor nezadovoljstva bilo je sprovođenje helenizacije, koje je počelo još 1037. godine i koja je bila jedan od razloga i za prethodni slovenski ustanak. Sve to dovelo je do izbijanja ustanka 1072. godine na čijem je čelu bio Đorđe Vojteh. Organizovanje i podizanje ustanka bilo je verovatno usko povezano sa Mihailom i njegovom državom.

Tok ustanka

Vrlo brzo po izbijanju ustanka ustanici su od Mihaila zatražili da im pošalje jednog od svojih sinova za vođu i on im u jesen 1072. šalje svog sina Bodina i vojvodu Petrila sa odredom od 300 ljudi u pomoć ustanku koji je, pod vođstvom Đorđa Vojteha, buknuo u južnom Pomoravlju. Ustanici su Bodina proglasili za cara pod imenom Petar, pozivajući se na Samuila, u Prizrenu.

Vizantija nije čekala da se ustanak razbukta i odmah je poslala na ustanike vojsku iz Skoplja, ali je ustanici pod Bodinovim vođstvom razbijaju kod Prizrena. Nakon toga Bodin šalje deo vojske na čelu sa Petrilom ka Skoplju da prodre ka jugu, a sam sa drugim delom vojske kreće ka Nišu. Istovremeno sa akcijama ustanika, Mihailo kreće u ofanzivu napavši dalmatinske gradove (koji su priznavali vizantijsku vlast) i upada u temu Drač.

Borbe južne vojske (vojvoda Petrilo)

Petrilo osvaja Skoplje i upućuje se uz Vardar ka Ohridu. Ubrzo su zauzeli Ohrid i Devol, a Petrilo je nastavio da progoni vizantijsku vojsku i Bugare, koji su bili ostaci plemstva iz doba Simeona, sve do Kostura gde su se ovi sklonili.

Kostur je grad koji se nalazi na jezerskom poluostrvu zbog čega ga je lako braniti ako napadač nema nikakvih plovila, a ustanici ih nisu imali. Petrilo je započeo opsadu Kostura, međutim opsađeni su napravili jedan ispad iz tvrđave koji je potpuno iznenadio ustanike unevši haos i rasulo u njihove redove usled čega se ustanička vojska raspala, a Petrilo koji je do tada progonio, morao je da beži što brže na sever.

Borbe severne vojske (Konstantin Bodin)

Bodin je uspeo da osvoji Niš i otpočeo je prodor ka severu podižući Srbe u srednjem Pomoravlju na ustanak. Međutim vest o Petrilovom porazu i prodoru združenih snaga ga primorava da po snegu u decembru 1072. žuri na jug da mu ne bi bila odsečena odstupnica u Zetu. Mihailo koji je napao temu Drač, poslao je u pomoć svom sinu odred pod vođstvom svog zeta Longivardopula.

Slom ustanka

Vizantijska vojska je kod Pauna, južno od Kosova Polja, presekla put Bodinu i došlo je do velike borbe u koju se uključio i Longivardopul, ali na strani Vizantije. Bodin biva poražen i pada u zarobljeništvo. Nakon što je neko vreme proveo kao talac u Carigradu Bodin biva prognan u Antiohiju. U vreme kad je Bodin bio u progonstvu, u Antiohiji izbijaju ulične borbe između Grka i Jermena i metež koji su te borbe stvorile iskoristili su mletački trgovci, koje je potplatio Mihailo, da oslobode Bodina koji se posle toga vraća u Zetu i postaje savladar svom ocu.

Vidi još

• Srpske zemlje u ranom srednjem veku
• Istorija Srba u ranom srednjem veku
• Vizantijsko-srpski ratovi
• Ohridska arhiepiskopija
• Istorija Srbije u srednjem veku
• Istorija Severne Makedonije
• Istorija Bugarske

Izvori i literatura

Izvori

• Živković, Tibor (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Beograd-Nikšić: Istorijski institut; Manastir Ostrog. 
• Kunčer, Dragana (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Beograd-Nikšić: Istorijski institut, Manastir Ostrog. 
• Mijušković, Slavko, ur. (1988) [1967]. Ljetopis popa Dukljanina (2. izd.). Beograd: Prosveta & Srpska književna zadruga. 
• Mošin, Vladimir, ur. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut. 
• Šišić, Ferdo, ur. (1928). Letopis Popa Dukljanina. Beograd-Zagreb: Srpska kraljevska akademija. 

Literatura

• Živković, Tibor (2002). „Dukljansko vizantijski rat 1072-1075”. Istorijski časopis. 47 (2000): 35—57. 
• Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa. 
• Kovačević, Jovan (1967). „Od dolaska Slovena do kraja XII vijeka” (PDF). Istorija Crne Gore. 1. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. str. 279—444. 
• Komatina, Predrag (2011). „Vizantijska titula Konstantina Bodina”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 48: 61—76. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. 
• Ćirković, Sima (1981). „Osamostaljivanje i uspon dukljanske države”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 180—196. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.