Sonet

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Sonet je pesnička kompozicija italijanskog porekla koja se sastoji od 14 dvanaesteraca , raspoređenih u dva katrena i dva terceta. Katreni moraju imati istu rimu, a u tercetima je kombinacija rima slobodnija i zavisi od ukusa pesnika, s jedinim uslovom da imaju barem jednu zajedničku rimu. Klasičan raspored rime se obično prikazuje šemom ABBA — ABBA — CDC — DCD (ili CDE — CDE). Ponekad, u klasičnom sonetu, kvarteti mogu biti zamenjeni servantesijima ABAB — ABAB; a još ređi je slučaj kombinacija ABBA — ABAB ili ABAB — ABBA.

Reč soneto potiče od provansalske reči sonet i italijanske reči sonetto koje znače „mala pesma“. Do 13. veka, označavala je pesmu od 14 stihova koja je sledila striktnu šemu i logičnu strukturu, međutim, vremenom su konvencije evoluirale i postale labavije. Prvi se teorijski spisi o sonetu kao pesničkom obliku javljaju 1332. godine, odnosno stotinak godina nakon nastanka soneta. Autor tog prvog teorijskog spisa (Summa artis rithmici vulgaris dictaminis), koji predstavlja svojevrsni zahtev za klasifikacijom tipova soneta, jeste Antonio da Tempo.