Socijalna fobija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Socijalna fobija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija
MKB-10F40.1, F93.2
MKB-9-CM300.23
Patient UK[https://patient.info/doctor/social-anxiety-disorder-pro social-anxiety-disorder-pro Socijalna fobija]
MeSHD010698

Socijalna fobija ili Socijalna anksioznost je nerazumljiv, preteran strah od odlaska u društvo, od javnog nastupa, pa čak i od samog prisustva i pogleda drugih ljudi. Posebno može biti intenzivan strah od neposrednog dodira sa drugim ljudima, od kontakta licem u lice, oči u oči. Socijalna fobija može varirati od blage zebnje i nelagodnosti do paničnog straha pri samoj pomisli na izlazak među ljude. Poreklo socijalne fobije je u osećanju nesigurnosti, inferiornosti, stida i osećanja krivice ili u potisnutim agresivnim i egzibicionističkim težnjama.[1]

Osoba se boji da će se osramotiti pred ljudima, da će ispasti glupa, neobrazovana. Takva osoba izbegava susrete s većim grupama ljudi, izbegava govore na javnom mestu. S time se i nadovezuju fizički simptomi: znojenje, lupanje srca, drhtanje glasa, udova. Osoba oseća mučninu i javlja se nagon na povraćanje; glavobolja, napetost mišića. Takva osoba izbegava sva mesta u kojima bi mogla da oseća nelagodu, sram. Primer tome je ksenofobija, strah od stranaca.

Prva linija lečenja socijalnog poremećaja je kognitivna bihejvioralna terapija (KBT).[2] Lekovi kao što su SSRI su efikasni za socijalnu fobiju, posebno paroksetin.[3]

KBT je efikasna u lečenju ovog poremećaja, bilo da se primenjuje pojedinačno ili u grupnom okruženju.[4] Kognitivne i bihevioralne komponente nastoje da promene misaone obrasce i fizičke reakcije na situacije koje izazivaju anksioznost. Pažnja koja se posvećuje socijalnom anksioznom poremećaju značajno je porasla od 1999. godine sa odobrenjem i marketingom lekova za njegovo lečenje. Prepisani lekovi uključuju nekoliko klasa antidepresiva: selektivne inhibitore ponovnog uzimanja serotonina (SSRI), inhibitore ponovnog uzimanja serotonin- noradrenalina (SNRI) i inhibitore monoaminske oksidaze (MAOI).[5] Drugi često korišćeni lekovi uključuju beta blokatore i benzodiazepine.

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Takođe se pominje kao antropofobija,[6][7] što znači „strah od ljudi“, sa grč. άνθρωπος . Druga imena uključuju fobiju međuljudskih odnosa. [6] Specifičan japanski kulturni oblik poznat je kao taijin kjofušo.[8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Književni opisi stidljivosti mogu se pratiti još od Hipokratovih dana oko 400. godine pre nove ere Hipokrat je opisao nekoga ko „zbog stidljivosti, sumnjičavosti i bojažljivosti neće biti viđen u inostranstvu; voli tamu kao život i ne može da izdrži svetlost ili da sedi na svetlim mestima ; šešir mu je još u očima, niti će videti, niti će biti viđen svojom dobrom voljom. Ne usuđuje se da dođe u društvu iz straha da će biti zloupotrebljen, osramoćen, preterati se u gestikulaciji ili govorima, ili da ne bude bolestan; on misli da ga svaki čovek posmatra.“[9]

Prvi pomen psihijatrijskog izraza „socijalna fobija“ phobie des situations sociales) napravljen je početkom 1900-ih.[10] Psiholozi su koristili termin „socijalna neuroza“ da opišu izuzetno stidljive pacijente 1930-ih. Nakon opsežnog rada Džozefa Volea na sistematskoj desenzibilizaciji, istraživanja o fobijama i njihovom lečenju su porasla. Ideja da je socijalna fobija odvojena celina od drugih fobija došla je od britanskog psihijatra Isaka Marksa 1960-ih. Ovo stanovište je prihvatilo Američko udruženje psihijatara i prvi put je zvanično uključeno u treće izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje. Definicija fobije je revidirana 1989. kako bi se omogućio komorbiditet sa izbegavajućim poremećajem ličnosti i uvedena je generalizovana socijalna fobija.[11] Socijalna fobija je bila uglavnom ignorisana pre 1985.[12]

Nakon poziva na akciju od strane psihijatra Majkla Libovica i kliničkog psihologa Ričarda Hajmberga, došlo je do povećanja pažnje i istraživanja o ovom poremećaju. DSM-IV je socijalnoj fobiji dao alternativni naziv „poremećaj socijalne anksioznosti“. Nastavljena su istraživanja psihologije i sociologije svakodnevne socijalne anksioznosti. Kognitivno-bihejvioralni modeli i terapije razvijeni su za socijalni anksiozni poremećaj. Tokom 1990-ih, paroksetin je postao prvi lek za izdavanje na recept u SAD odobren za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja, a usledili su i drugi lekovi za tretman poremećaja.

Znakovi i simptomi[uredi | uredi izvor]

Socijalna anksioznost se razlikuje od osobina ličnosti kao što su introverzija i stidljivost[13][14][15]

Deseta verzija Međunarodne klasifikacije bolesti ( MKB-10) klasifikuje socijalnu anksioznost kao mentalni poremećaj i poremećaj ponašanja.[16]

Kognitivni aspekti[uredi | uredi izvor]

U kognitivnim modelima socijalnog anksioznog poremećaja, pojedinci sa socijalnim fobijama doživljavaju strah od toga kako će se predstaviti drugima. Možda se osećaju preterano samosvesno, obraćaju veliku pažnju na sebe nakon aktivnosti ili imaju visoke standarde očekivanja od sebe. Mnogo puta, pre društvene situacije koja potencijalno izaziva anksioznost, oni mogu namerno da preispitaju šta bi moglo poći naopako i kako se nositi sa svakim neočekivanim slučajem. Nakon događaja, oni mogu imati percepciju da su se ponašali nezadovoljavajuće. Shodno tome, oni će sve što je možda bilo abnormalno doživljavati kao sramotno. Ove misli mogu trajati nedeljama ili duže. Kognitivne distorzije su obeležje i o njima se uči u KBT (kognitivno-bihejvioralna terapija). Misli su često samopogubne i netačne. Pojedinci sa socijalnom fobijom imaju tendenciju da tumače neutralne ili dvosmislene razgovore sa negativnim pogledom, a mnoge studije sugerišu da socijalno anksiozni pojedinci pamte više negativnih uspomena od onih koji su manje uznemireni.[17]

Primer može biti onaj u kome zaposleni drži prezentaciju svojim saradnicima. Tokom prezentacije, osoba može da zamucka ili pogreši po neku reč, nakon čega može da se zabrine da su drugi ljudi to značajno primetili i pomisli da je njihova percepcija o njoj kao izlagaču narušena. Ova kognitivna misao podstiče dodatnu anksioznost koja dovodi do daljeg mucanja, znojenja i, potencijalno, napada panike.

Bihejvioralni aspekti[uredi | uredi izvor]

Socijalni anksiozni poremećaj je neprestani strah od jedne ili više situacija u kojima je osoba izložena mogućem ispitivanju od strane drugih i strahuje da bi mogla nešto učiniti ili se ponašati na način koji će biti ponižavajući ili sramotan. Ona prevazilazi normalnu „stidljivost“ jer dovodi do preteranog društvenog izbegavanja i značajnog društvenog ili profesionalnog oštećenja. Aktivnosti koje se plaše mogu uključivati skoro svaku vrstu društvene interakcije, posebno male grupe, sastanke, zabave, razgovore sa strancima, restorane, intervjue itd.

Oni koji imaju socijalni anksiozni poremećaj se plaše da ih drugi u društvu osude. Posebno, osobe sa socijalnom anksioznošću su nervozne u prisustvu ljudi sa autoritetom i osećaju se neprijatno tokom fizičkih pregleda.[18] Ljudi koji imaju ovaj poremećaj mogu se ponašati na određeni način ili nešto reći, a zatim se posle toga osećati posramljeno ili poniženo. Kao rezultat toga, često biraju da se izoluju od društva kako bi izbegli takve situacije. Takođe se mogu osećati neprijatno da upoznaju ljude koje ne poznaju i da se ponašaju udaljeno kada su sa velikim grupama ljudi. U nekim slučajevima, oni mogu pokazati dokaze ovog poremećaja izbegavanjem kontakta očima ili crvenjenjem kada neko razgovara sa njima.[18]

Prema psihologu B. F. Skineru, fobije se kontrolišu izbegavanjem. Na primer, učenik može da napusti prostoriju kada priča ispred razreda (pobegne) i da se uzdrži od verbalnih prezentacija zbog prethodnog napada anksioznosti (izbegne). Glavne vrste ponašanja izbegavanja mogu uključivati gotovo patološko ili kompulzivno ponašanje laganja kako bi se očuvala slika o sebi i izbeglo osuđivanje pred drugima. Manje vrste ponašanja izbegavanja jesu kada osoba izbegava kontakt očima i prekrsti ruke kako bi prikrila prepoznatljivo drhtanje.[19] Tada se u takvim događajima pokreće reakcija bori se ili beži.

Fiziološki aspekti[uredi | uredi izvor]

Fiziološki efekti, slični onima kod drugih anksioznih poremećaja, prisutni su kod socijalnih fobija.[20] Kod odraslih može izazvati suze, kao i prekomerno znojenje, mučninu, otežano disanje, drhtanje i lupanje srca kao rezultat „bori se ili beži“. Poremećaj hoda (gde je osoba toliko zabrinuta kako hoda da može izgubiti ravnotežu) može se pojaviti, posebno kada prolazi pored grupe ljudi. Crvenilo obično pokazuju pojedinci sa socijalnom fobijom.[21] Ovi vidljivi simptomi dodatno pojačavaju anksioznost u prisustvu drugih. Studija iz 2006. pokazala je da je oblast mozga koja se zove amigdala, deo limbičkog sistema, hiperaktivna kada se pacijentima prikazuju preteća lica ili suočeni sa zastrašujućim situacijama. Otkrili su da pacijenti sa ozbiljnijom socijalnom fobijom pokazuju korelaciju sa povećanim odgovorom u njihovoj amigdali.[22] Ljudi sa fobijom mogu izbegavati da gledaju druge ljude, pa čak i svoju okolinu, u većoj meri od svojih vršnjaka, verovatno da bi smanjili rizik od kontakta očima, što se može protumačiti kao neverbalni signal otvorenosti za socijalnu interakciju.[23]

Društveni aspekti[uredi | uredi izvor]

Ljudi sa socijalnom fobijom izbegavaju situacije koje većina ljudi smatra „normalnim“. Možda im je teško da shvate kako drugi mogu tako lako da se nose sa ovim situacijama. Oni izbegavaju sve ili većinu društvenih situacija i kriju se od drugih, što može uticati na njihove lične odnose. Socijalna fobija može potpuno ukloniti ljude iz društvenih situacija zbog iracionalnog straha od ovih situacija. Ljudi sa poremećajem biti zavisni od društvenih mreža, imaju nedostatak sna i osećaju se dobro kada izbegavaju interakciju sa ljudima. Poremećaj takođe može dovesti do niskog samopoštovanja, negativnih misli, teže depresivne epizode, osetljivosti na kritiku i loših društvenih veština koje se ne poboljšavaju.[24] Ljudi sa socijalnom fobijom doživljavaju anksioznost u različitim društvenim situacijama, od važnih, značajnih susreta do svakodnevnih i trivijalnih. Ovi ljudi mogu biti nervozniji na razgovorima za posao, na sastancima, u interakciji sa autoritetom ili na poslu.[25]

Komorbiditet[uredi | uredi izvor]

Fobija pokazuje visok stepen komorditeteta sa drugim psihijatrijskim poremećajima. U stvari, jedna studija je otkrila da je 66% onih sa socijalnom fobijom imalo jedan ili više dodatnih poremećaja mentalnog zdravlja.[26] Fobija se često javlja zajedno sa niskim samopoštovanjem i najčešće kliničkom depresijom, možda zbog nedostatka ličnih odnosa i dugih perioda izolacije u vezi sa izbegavanjem društva.[27] Klinička depresija je 1,49 do 3,5 puta veća verovatnoća da će se pojaviti kod onih sa poremećajem.[27][28][29] Istraživanja takođe pokazuju da prisustvo određenih socijalnih strahova (npr. izbegavanje učešća u malim grupama, izbegavanje odlaska na zabavu) češće izaziva komorbidne simptome depresije nego drugi društveni strahovi, te stoga zaslužuju veoma pažljivu reviziju tokom kliničke procene. među pacijentima sa SAD.[30]

Drugi anksiozni poremećaji su takođe veoma česti kod pacijenata sa socijalnom fobijom, posebno generalizovani anksiozni poremećaj.[31][32] Izbegavajući poremećaj ličnosti je takođe u velikoj korelaciji sa socijalnom fobijom, sa stopom komorbiditeta u rasponu od 25% do 89%.[33][34][35]

Da bi pokušali da smanje anksioznost i ublaže depresiju, ljudi sa socijalnom fobijom mogu koristiti alkohol ili druge droge, što može dovesti do poremećaja upotrebe supstanci i zavisnosti. Procenjuje se da jedna petina pacijenata sa socijalnim anksioznim poremećajem takođe ima poremećaj upotrebe alkohola.[36] Međutim, neka istraživanja sugerišu da socijalna fobija nije povezana sa problemima povezanim sa alkoholom i da fobija čak doprinosi da se takvi problemi ne razviju.[37][38] Oni koji imaju i poremećaj upotrebe alkohola i poremećaj socijalne anksioznosti verovatnije će izbegavati grupne tretmane i povratiti se u poređenju sa ljudima koji nemaju ovu kombinaciju.[39]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Istraživanja uzroka socijalne anksioznosti i socijalne fobije su široka, obuhvatajući više stanovišta, od perspektive neuronauke do sociologije. Naučnici tek treba da utvrde tačne uzroke. Studije sugerišu da genetika može igrati ulogu u kombinaciji sa faktorima životne sredine. Socijalna fobija nije uzrokovana drugim mentalnim poremećajima ili upotrebom supstanci.[40] Generalno, socijalna anksioznost počinje u određenom trenutku u životu pojedinca. Ovo će se vremenom razviti dok se osoba bori da se oporavi. Na kraju, blaga društvena neugodnost može se razviti u simptome socijalne anksioznosti ili fobije. Pasivna upotreba društvenih medija može izazvati društvenu anksioznost kod nekih ljudi.[41]

Genetika[uredi | uredi izvor]

Odrastanje sa previše zaštitničkim i hiperkritičnim roditeljima je takođe povezano sa društvenom fobijom.[42][43] Adolescenti koji su bili ocenjeni kao nesigurni (anksiozno- ambivalentni) vezani za svoju majku kao beba imali su dvostruko veću verovatnoću da razviju poremećaje anksioznosti do kasne adolescencije, uključujući socijalnu fobiju.[44]

Srodna linija istraživanja istraživala je „inhibiciju ponašanja“ kod novorođenčadi – rani znaci inhibicije i introspektivne ili plašljive prirode. Studije su pokazale da oko 10-15 procenata pojedinaca pokazuje ovakav rani temperament, za koji se čini da je delimično posledica genetike. Neki nastavljaju da pokazuju ovu osobinu u adolescenciji i odrasloj dobi i čini se da je veća verovatnoća da će razviti poremećaj socijalne anksioznosti.[45]

Društvena iskustva[uredi | uredi izvor]

Prethodno negativno društveno iskustvo može biti okidač za socijalnu fobiju,[46][47] možda posebno za pojedince visoke „interpersonalne osetljivosti“.

Za oko polovine onih sa dijagnozom socijalnog anksioznog poremećaja, čini se da je specifičan traumatski ili ponižavajući društveni događaj povezan sa početkom ili pogoršanjem poremećaja;[48] Čini se da je ova vrsta događaja posebno povezana sa specifičnom socijalnom fobijom, na primer, u vezi sa javnim govorom (Stemberg et al., 1995). Pored direktnih iskustava, posmatranje ili slušanje o društveno negativnim iskustvima drugih (npr. greška koju je neko počinio), ili verbalna upozorenja o društvenim problemima i opasnostima, takođe mogu učiniti verovatnijim razvoj socijalnog anksioznog poremećaja.[49] Socijalni anksiozni poremećaj može biti uzrokovan dugoročnim efektima neprilagođavanja, maltretiranja, odbijanja ili ignorisanja.[49] Stidljivi adolescenti ili odrasli koji izbegavaju isticali su neprijatna iskustva sa vršnjacima[50] ili maltretiranje ili uznemiravanje u detinjstvu.[51] U jednoj studiji je utvrđeno da je popularnost u negativnoj korelaciji sa socijalnom anksioznošću, a deca koja su zanemarivali vršnjaci su prijavila veću društvenu anksioznost i strah od negativne evaluacije od drugih kategorija dece.[52] Čini se da je manje verovatno da će deca sa socijalnom fobijom dobiti pozitivne reakcije od vršnjaka,[53] a uznemirena ili inhibirana deca mogu da se izoluju.[54]

Kulturološki uticaji[uredi | uredi izvor]

Kulturološki faktori koji su povezani sa socijalnim anksioznim poremećajem uključuju stav društva prema stidljivosti i izbegavanju, utiču na sposobnost uspostavljanja odnosa ili pristupa zaposlenju ili obrazovanju i stid[55] Jedno istraživanje je pokazalo da su efekti roditeljstva različiti u zavisnosti od kulture: američka deca imaju veću verovatnoću da razviju poremećaj socijalne anksioznosti ako njihovi roditelji naglašavaju važnost mišljenja drugih i koriste stid kao disciplinsku strategiju (Leung et al., 1994), ali ova asocijacija nije pronađena za kinesku/kinesko-američku decu. U Kini, istraživanja su pokazala da su stidljiva deca više prihvaćena od svojih vršnjaka i da je veća verovatnoća da će biti razmatrana za liderstvo i kompetentna, za razliku od nalaza u zapadnim zemljama.[56] Čisto demografske varijable takođe mogu igrati ulogu.

Problemi u razvoju socijalnih veština mogu biti uzrok nekog socijalnog anksioznog poremećaja, bilo zbog nemogućnosti ili nedostatka samopouzdanja za društvenu interakciju i dobijanje pozitivnih reakcija i prihvatanja od drugih. Studije su, međutim, pomešane, pri čemu neke studije nisu pronašle značajne probleme u društvenim veštinama,[57] dok druge jesu.[58] Ono što se čini jasnim je da socijalno anksiozni doživljavaju svoje socijalne veštine kao niske.[59] Može biti da sve veća potreba za sofisticiranim društvenim veštinama u formiranju odnosa ili karijere, i naglasak na asertivnosti i kompetitivnosti, čini probleme socijalne anksioznosti češćima, barem među ' srednjom klasom '.[60] Takođe se tvrdilo da interpersonalni ili medijski naglasak na 'normalnim' ili 'privlačnim' ličnim karakteristikama podstiče perfekcionizam i osećaj inferiornosti ili nesigurnosti u pogledu negativnih ocena drugih. Potreba za društvenim prihvatanjem ili društvenim položajem razrađena je u drugim pravcima istraživanja koji se odnose na socijalnu anksioznost.[61]

Upotreba supstanci[uredi | uredi izvor]

Dok alkohol u početku ublažava socijalnu fobiju, prekomerna zloupotreba alkohola može pogoršati simptome socijalne fobije i uzrokovati razvoj ili pogoršanje paničnog poremećaja tokom intoksikacije alkoholom, a posebno tokom sindroma odvikavanja od alkohola. Ovaj efekat nije jedinstven za alkohol, ali se može javiti i kod dugotrajne upotrebe lekova koji imaju sličan mehanizam delovanja kao alkohol, kao što su benzodiazepin koji se ponekad propisuju kao sredstva za smirenje.[62] Benzodiazepin poseduju svojstva protiv anksioznosti i mogu biti korisni za kratkotrajno lečenje teške anksioznosti. Kao i antikonvulzanti, oni imaju tendenciju da budu blagi i dobro se tolerišu, iako postoji rizik od stvaranja navika. Benzodiazepin se obično daje oralno za lečenje anksioznosti; međutim, povremeno se lorazepam ili diazepam mogu davati intravenozno za lečenje napada panike.[63]

Svetski savet za anksioznost ne preporučuje benzodiazepine za dugotrajno lečenje anksioznosti zbog niza problema povezanih sa dugotrajnom upotrebom, uključujući toleranciju, psihomotorna oštećenja, kognitivna i memorijska oštećenja, fizičku zavisnost i sindrom povlačenja benzodiazepina nakon prestanka terapije. benzodiazepini.[64] Uprkos sve većem fokusu na upotrebu antidepresiva i drugih agenasa za lečenje anksioznosti, benzodiazepin je ostao glavni oslonac anksiolitičke farmakoterapije zbog svoje snažne efikasnosti, brzog početka terapijskog efekta i generalno povoljnog profila neželjenih efekata.[65] Čini se da su obrasci lečenja psihotropnih lekova ostali stabilni tokom protekle decenije, pri čemu je benzodiazepin najčešće korišćeni lekovi za panični poremećaj.[66]

Mnogi ljudi koji su zavisni od alkohola ili su im prepisani benzodiazepini, kada im se objasni da imaju izbor između stalnog lošeg mentalnog zdravlja ili odustajanja od terapije i oporavka od simptoma odlučuju da prestanu da uzimaju alkohol ili svoje benzodiazepine.[67] Međutim, simptomi se mogu privremeno pogoršati tokom povlačenja alkohola ili benzodiazepina.[67]

Psihološki faktori[uredi | uredi izvor]

Istraživanja su ukazala na ulogu „osnovnih“ ili „bezuslovnih“ negativnih uverenja (npr „Ja sam nesposoban“) i „uslovna“ uverenja bliže površini (npr. „Ako se pokažem, biću odbijen“). Smatra se da se razvijaju na osnovu ličnosti i negativnih iskustava i da se aktiviraju kada se osoba oseća ugroženo.[68] Nedavna istraživanja su takođe istakla da uslovna uverenja takođe mogu biti u igri (npr. „Ako ljudi vide da sam anksiozan, misliće da sam slab“).[69]

Sekundarni faktor je samoskrivanje koje uključuje prikrivanje izražavanja nečije anksioznosti ili njenih osnovnih uverenja.[70] Jedna linija rada se fokusirala konkretnije na ključnu ulogu briga o samo-prezentaciji.[71][72] Rezultirajuća stanja anksioznosti se vide kao ometanje društvenog učinka i sposobnosti da se koncentriše na interakciju, što zauzvrat stvara više društvenih problema, što jača negativnu šemu . Takođe je istaknut veliki fokus na samim simptomima anksioznosti i o tome kako bi se mogli pojaviti drugima.[73] Sličan model[74] naglašava razvoj iskrivljene mentalne reprezentacije sebe i precenjuje verovatnoću i posledice negativne evaluacije, kao i standarde učinka koje drugi imaju. Takvi kognitivno-bihejvioralni modeli razmatraju ulogu negativno pristrasnih sećanja na prošlost i procesa ruminacije nakon događaja i strahovitog iščekivanja pre njega.

Studije su takođe naglasile ulogu suptilnog izbegavanja i defanzivnih faktora i pokazale kako pokušaji da se izbegnu negativne ocene ili korišćenje „bezbedonosnog ponašanja“ (Klark & Vels, 1995) mogu otežati društvenu interakciju i pogoršati anksioznost na duži rok.[75] Ovaj rad je bio uticajan u razvoju kognitivno-bihejvioralne terapije za socijalni anksiozni poremećaj, za koju se pokazalo da ima efikasnost.

Mehanizmi[uredi | uredi izvor]

Postoje mnoge studije koje istražuju neuronske osnove socijalnog anksioznog poremećaja.[76][77] Iako tačni neuromehanizmi još nisu pronađeni, postoje dokazi koji povezuju poremećaj socijalne anksioznosti sa neravnotežom nekih neurohemija i hiperaktivnošću u nekim oblastima mozga.

Neurotransmiteri[uredi | uredi izvor]

Društvenost je usko povezana sa dopaminergičkom neurotransmisijom .[78] U studiji iz 2011. godine pronađena je direktna veza između društvenog statusa dobrovoljaca i afiniteta vezivanja dopaminskih D2/3 receptora u striatumu.[79] Druga istraživanja pokazuju da je afinitet vezivanja dopamina D2 receptora u striatumu ljudi sa socijalnom anksioznošću niži nego u kontrolama.[80] Neka druga istraživanja pokazuju abnormalnost u gustini transportera dopamina u striatumu onih sa socijalnom anksioznošću.[81][82] Međutim, neki istraživači nisu uspeli da ponove prethodne nalaze dokaza abnormalnosti dopamina u socijalnom anksioznom poremećaju.[83] Studije su pokazale visoku prevalenciju socijalne anksioznosti kod Parkinsonove bolesti i šizofrenije. U nedavnoj studiji, socijalna fobija je dijagnostikovana kod 50% pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.[84] Drugi istraživači su otkrili simptome socijalne fobije kod pacijenata lečenih lekovima kao što je haloperidol, naglašavajući ulogu neurotransmisije dopamina u socijalnom anksioznom poremećaju.[85]

Neki dokazi ukazuju na mogućnost da socijalni anksiozni poremećaj uključuje smanjeno vezivanje za receptore serotonina.[86] Nedavna studija izveštava o povećanom vezivanju transportera serotonina kod pacijenata koji nisu uzimali psihotropne lekove sa generalizovanim poremećajem socijalne anksioznosti.[87] Iako postoji malo dokaza o abnormalnosti neurotransmisije serotonina, ograničena efikasnost lekova koji utiču na nivoe serotonina može ukazivati na potencijalnu ulogu pristupa. Paroksetin, sertralin i fluvoksamin su tri SSRI koje je FDA odobrila za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja. Neki istraživači veruju da SSRI smanjuju aktivnost amigdale.[88] Takođe je sve veći fokus na druge kandidate za transmitere, npr. norepinefrin i glutamat, koji mogu biti preaktivni kod socijalnog anksioznog poremećaja, i inhibitorni transmiter GABA, koji može biti nedovoljno aktivan u talamusu.[88][89]

Područja mozga[uredi | uredi izvor]

Amigdala je deo limbičkog sistema koji je povezan sa spoznajom straha i emocionalnim učenjem. Utvrđeno je da osobe sa socijalnim anksioznim poremećajem imaju preosetljivu amigdalu; na primer u vezi sa znakovima društvene pretnje (npr. uočena negativna ocena od strane druge osobe), ljutim ili neprijateljskim licima i dok čekate da održe govor. [90] Nedavna istraživanja su takođe pokazala da je još jedno područje mozga, prednji cingularni korteks, za koje se već znalo da je uključeno u iskustvo fizičkog bola, takođe izgleda uključeno u iskustvo socijalnog bola,[91] na primer uočavanje grupne isključenosti.[92] Nedavna istraživanja su takođe istakla moćnu ulogu prefrontalnog korteksa, posebno njegovog dorzolateralnog dela, u održavanju kognitivnih predrasuda uključenih u SAD.[93] Meta-analiza iz 2007. godine takođe je otkrila da osobe sa socijalnom anksioznošću imaju hiperaktivaciju u oblastima amigdale i insule koje su često povezane sa strahom i negativnim democionalnim procesima.[94]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

MKB-10 definiše socijalnu fobiju kao strah od ocenjivanja i posmatranja od strane drugih ljudi koji vodi ka izbegavanju društvenih situacija. Simptomi anksioznosti mogu se prikazati kao pritužbe na crvenilo, drhtanje ruku, mučninu ili hitnost mokrenja. Simptomi mogu napredovati do napada panike.[95]

Nekoliko skala društvene fobije i inventara postoje u psihologiji kao alatke za istraživanje stepena društvene fobije.[96][97][98][99][100]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Prevencija anksioznih poremećaja je jedan od fokusa istraživanja.[101][102] Upotreba CBT i srodnih tehnika može smanjiti broj dece sa socijalnim anksioznim poremećajem nakon završetka programa prevencije.[103]

Tretman[uredi | uredi izvor]

Psihoterapije[uredi | uredi izvor]

Prva linija lečenja socijalnog anksioznog poremećaja je kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) sa lekovima kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) koji se koriste samo kod onih koji nisu zainteresovani za terapiju.[104] [105] Samopomoć zasnovana na principima KBT je sekundarni tretman.[104][106][107]

Određene studije ukazuju da terapija prihvatanjem i posvećenošću pomaže pri tretmanu fobije.[108][109]

Država Prevalencija
Amerika 2–7% [110]
Engleska 0,4% (deca) [111]
Škotska 1,8% (deca) [111]
Vels 0,6%

(deca) [111]

Australija 1–2,7% [112]
Brazil 4,7–7,9% [113]
Indija 12,8% (adolescenti) [114]
Iran 0,8% [115]
Izrael 4,5% [116]
Nigerija 9,4% (studenti) [117]
Švedska 15,6% (studenti) [118]
Turska 9,6% (studenti) [119]
Poljska 7–9% (2002) [120]
Tajvan 7% dece (2002—2008)

[121]

Neke studije sugerišu da obuka socijalnih veština može pomoći kod socijalne anksioznosti.[122][123] Primeri društvenih veština usmerenih na SST za socijalni anksiozni poremećaj uključuju: pokretanje razgovora, uspostavljanje prijateljstava, interakciju sa pripadnicima željenog pola, konstruisanje govora i veštine asertivnosti. [124] Međutim, nije jasno da li su potrebne posebne tehnike socijalnih veština i obuka, a ne samo podrška u opštem društvenom funkcionisanju i izloženosti društvenim situacijama.[125]

Postoje neki dokazi da ekspresivne terapije (npr. slikanje, crtanje ili muzička terapija) mogu biti efikasne za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja u određenim kontekstima. Studija iz 2019. je, na primer, otkrila da je umetnička terapija proizvela „povećanje subjektivnog kvaliteta života (i sa velikim efektima) i poboljšanje pristupa strategijama regulacije emocija“ kod odraslih žena sa anksioznošću.[126]Američko udruženje za umetničku terapiju vodi posebne radionice za socijalni anksiozni poremećaj.

Uzevši u obzir postojanje dokaza da socijalna fobija može prethoditi razvijanju drugih psiholoških oboljenja, poput depresije, rana dijagnoza i tretman su važni.[127][128] Socijalni anksiozni poremećaj ostaje nedovoljno prepoznat u praksi primarne zdravstvene zaštite, a pacijenti se često javljaju za lečenje tek nakon pojave komplikacija kao što su klinička depresija ili poremećaji upotrebe supstanci.[129][130][131]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Poznato je da se socijalni anksiozni poremećaj u većini slučajeva pojavljuje u ranom dobu. Pedeset posto onih koji razviju ovaj poremećaj ga je razvilo do 11. godine, a 80% ga je razvilo do 20. godine.[132] Ovo rano doba početka može dovesti do toga da ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem budu posebno ranjivi na depresivne bolesti, upotrebu supstanci i druge psihološke konflikte.[133]

Kada su procene prevalencije bile zasnovane na ispitivanju uzoraka psihijatrijskih klinika, smatralo se da je socijalni anksiozni relativno redak poremećaj. Ispostavilo se da je suprotno; socijalna anksioznost je bila uobičajena, ali su se mnogi plašili da potraže psihijatrijsku pomoć, što je dovelo do nedovoljnog prepoznavanja problema.[134]

National Comorbidity Survey koja je obuhvatila preko 8.000 američkih dopisnika 1994. godine otkrila je stopu prevalencije za 12 meseci i tokom života od 7,9 odsto, odnosno 13,3 odsto; ovo ga čini trećim najčešćim psihijatrijskim poremećajem nakon depresije i poremećaja upotrebe alkohola, i najčešćim od anksioznih poremećaja.[135] Prema američkim epidemiološkim podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, socijalna fobija pogađa 15 miliona odraslih Amerikanaca svake godine. [136] Procene variraju od 2 do 7 procenata odrasle populacije SAD.[137]

Prosečan početak socijalne fobije je 10 do 13 godina.[138] Početak nakon 25. godine je retkost i obično mu prethodi panični poremećaj ili velika depresija.[139] Socijalni anksiozni poremećaj se češće javlja kod žena nego kod muškaraca.[140] Čini se da se rasprostranjenost socijalne fobije povećava među belcima, udatim i dobro obrazovanim pojedincima. Kao grupa, manje je verovatno da će oni sa generalizovanom socijalnom fobijom završiti srednju školu i verovatnije će se oslanjati na vladinu finansijsku pomoć ili imati plate na nivou siromaštva.[141] Istraživanja sprovedena 2002. godine pokazuju da mladi u Engleskoj, Škotskoj i Velsu imaju stopu prevalencije od 0,4%, 1,8% i 0,6%.[142] U Kanadi, prevalencija socijalne anksioznosti koju su sami prijavili kod stanovnika Nove Škotske starije od 14 godina bila je 4,2 procenta u junu 2004. godine, pri čemu su žene (4,6 procenata) procentualno imale fobiju češće od muškaraca (3,8 procenata).[143] U Australiji, socijalna fobija je 8. i 5. vodeća bolest ili bolest za muškarce i žene između 15 i 24 godine od 2003.[144] Zbog poteškoća u odvajanju socijalne fobije od loših društvenih veština ili stidljivosti, neke studije imaju širok raspon prevalencije.[145] Tabela takođe pokazuje veću prevalenciju u Švedskoj.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  2. ^ Pilling, S; Mayo-Wilson, E; Mavranezouli, I; Kew, K; Taylor, C; Clark, DM; Guideline Development, Group (22. 5. 2013). „Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.” (PDF). BMJ (Clinical Research Ed.). 346: f2541. PMID 23697669. doi:10.1136/bmj.f2541. 
  3. ^ Liebowitz, Michael R.; Schneier, Franklin R.; Bragdon, Laura B.; Blanco, Carlos (2013-02-01). „The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder”. International Journal of Neuropsychopharmacology. 16 (1): 235—249. ISSN 1461-1457. PMID 22436306. doi:10.1017/S1461145712000119 Slobodan pristup. 
  4. ^ Hofmann, S. G.; Smits, J. A. (2008). „Cognitive-behavioral therapy for adult anxiety disorders: A meta-analysis of randomized placebo-controlled trials”. The Journal of Clinical Psychiatry. 69 (4): 621—632. PMC 2409267 Slobodan pristup. PMID 18363421. doi:10.4088/JCP.v69n0415. 
  5. ^ Blanco, C.; Bragdon, L. B.; Schneier, F. R.; Liebowitz, M. R. (2012). „The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder”. The International Journal of Neuropsychopharmacology. 16 (1): 235—249. PMID 22436306. doi:10.1017/S1461145712000119 Slobodan pristup. 
  6. ^ a b Wen-Shing Tseng (2001). Handbook of Cultural Psychiatry. San Diego: Academic Press. str. 238—239. ISBN 978-0-12-701632-0. 
  7. ^ Isaac Meyer Marks (1987). Fears, Phobias and Rituals: Panic, Anxiety, and Their Disorders. New York: Oxford University. str. 367. ISBN 978-0-19-503927-6. 
  8. ^ Maj, Mario (2005). Personality Disorders. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. str. 282. ISBN 978-0-470-09036-7. 
  9. ^ Burton, Robert (1881). The anatomy of melancholy. Chatto & Windus. str. 253. ISBN 978-84-206-6026-4. 
  10. ^ Haustgen, T. (2004). „À propos du centenaire de la psychasthénie (1903) Les troubles obsessionnels-compulsifs dans la psychiatrie française: revue historique”. Annales Médico-Psychologiques. 162 (6): 427—440. doi:10.1016/j.amp.2003.09.012. 
  11. ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
  12. ^ Liebowitz, M. R.; Gorman, J. M.; Fyer, A. J.; Klein, D. F. (1985). „Social phobia. Review of a neglected anxiety disorder”. Archives of General Psychiatry. 42 (7): 729—736. PMID 2861796. doi:10.1001/archpsyc.1985.01790300097013. 
  13. ^ Peterson, Ashley L. (11. 4. 2019). „Introversion, Shyness & Social Anxiety: What's the Difference?”. Mental Health at Home. Arhivirano iz originala 1. 8. 2022. g. 
  14. ^ Brown, Alexander. „Social Anxiety? Introvert? Or Shy?”. Mind Journal. Arhivirano iz originala 1. 8. 2022. g. 
  15. ^ Ditzell, Jeffrey; Raypole, Crystal (19. 3. 2021). „Yes, Introversion and Social Anxiety Are Two Different Things”. Healthline. Arhivirano iz originala 3. 6. 2022. g. 
  16. ^ Drs; Sartorius, Norman; Henderson, A.S.; Strotzka, H.; Lipowski, Z.; Yu-cun, Shen; You-xin, Xu; Strömgren, E.; Glatzel, J.; Kühne, G.-E. „The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders Clinical descriptions and diagnostic guidelines” (PDF). www.who.int World Health Organization. Microsoft Word. str. 110, 113—4. Pristupljeno 23. 6. 2021 — preko Microsoft Bing. 
  17. ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
  18. ^ a b Schneier, Franklin (7. 9. 2006). „Social Anxiety Disorder”. The New England Journal of Medicine. 355 (10): 1029—1036. PMID 16957148. doi:10.1056/nejmcp060145. 
  19. ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
  20. ^ eNotes. Social phobia – Causes Arhivirano 2006-02-09 na sajtu Wayback Machine. Retrieved February 22, 2006.
  21. ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
  22. ^ Studying Brain Activity Could Aid Diagnosis Of Social Phobia. Monash University. January 19, 2006.
  23. ^ Konovalova, Irma; Antolin, Jastine; Bolderston, Helen; Gregory, Nicola (2021-10-25). „Adults with higher social anxiety show avoidant gaze behaviour in a real-world social setting: A mobile eye tracking study”. PLOS ONE. 16 (10): e0259007. Bibcode:2021PLoSO..1659007K. PMC 8544831 Slobodan pristup. PMID 34695140. doi:10.1371/journal.pone.0259007 Slobodan pristup. 
  24. ^ „How does social anxiety disorder affect my life?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-30. 
  25. ^ M. Kowalski, R. Leary, Mark and Robin (1995). Social Anxiety. London and New York: The Guilford Press. 
  26. ^ Acarturk, C.; De Graaf, R.; Van Straten, A.; Have, M. T.; Cuijpers, P. (2008). „Social phobia and number of social fears, and their association with comorbidity, health-related quality of life and help seeking” (PDF). Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 43 (4): 273—9. PMID 18219433. doi:10.1007/s00127-008-0309-1. 
  27. ^ a b „Comorbidity”. The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder. 2014. str. 208—210. ISBN 9781118653920. doi:10.1002/9781118653920.fmatter. 
  28. ^ Beesdo, K.; Bittner, A.; Pine, D. S.; Stein, M. B.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2007). „Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life”. Archives of General Psychiatry. 64 (8): 903—912. PMID 17679635. doi:10.1001/archpsyc.64.8.903 Slobodan pristup. 
  29. ^ Stein, M. B.; Fuetsch, M.; Müller, N.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2001). „Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults”. Archives of General Psychiatry. 58 (3): 251—256. PMID 11231832. doi:10.1001/archpsyc.58.3.251 Slobodan pristup. 
  30. ^ „Mapping network connectivity among symptoms of social anxiety and comorbid depression in people with social anxiety disorder”. Journal of Affective Disorders. 228: 75—82. 2018. PMID 29232567. doi:10.1016/j.jad.2017.12.003. 
  31. ^ Chartier, M. J.; Walker, J. R.; Stein, M. B. (2003). „Considering comorbidity in social phobia”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 38 (12): 728—34. PMID 14689178. doi:10.1007/s00127-003-0720-6. 
  32. ^ Sanderson, W. C.; Dinardo, P. A.; Rapee, R. M.; Barlow, D. H. (1990). „Syndrome comorbidity in patients diagnosed with a DSM-III--R anxiety disorder”. Journal of Abnormal Psychology. 99 (3): 308—12. PMID 2212281. doi:10.1037/0021-843X.99.3.308. 
  33. ^ „Comorbidity”. The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder. 2014. str. 208—210. ISBN 9781118653920. doi:10.1002/9781118653920.fmatter. 
  34. ^ Chambless, D. L.; Fydrich, T.; Rodebaugh, T. L. (2008). „Generalized social phobia and avoidant personality disorder: Meaningful distinction or useless duplication?”. Depression and Anxiety. 25 (1): 8—19. PMID 17161000. doi:10.1002/da.20266 Slobodan pristup. 
  35. ^ Schneier, F. R.; Spitzer, R. L.; Gibbon, M.; Fyer, A. J.; Liebowitz, M. R. (1991). „The relationship of social phobia subtypes and avoidant personality disorder”. Comprehensive Psychiatry. 32 (6): 496—502. PMID 1778076. doi:10.1016/0010-440X(91)90028-B. 
  36. ^ Buckner, J. D.; Schmidt, N. B.; Lang, A. R.; Small, J. W.; Schlauch, R. C.; Lewinsohn, P. M. (2008). „Specificity of social anxiety disorder as a risk factor for alcohol and cannabis dependence”. Journal of Psychiatric Research. 42 (3): 230—9. PMC 2254175 Slobodan pristup. PMID 17320907. doi:10.1016/j.jpsychires.2007.01.002. 
  37. ^ Morris, E. P.; Stewart, S. H.; Ham, L. S. (2005). „The relationship between social anxiety disorder and alcohol use disorders: A critical review”. Clinical Psychology Review. 25 (6): 734—60. PMID 16042994. doi:10.1016/j.cpr.2005.05.004. 
  38. ^ Alfano, Candice A.; Beidel, Deborah C. (2011). „Alcohol and Drug Use in Socially Anxious Young Adults”. Social anxiety in adolescents and young adults: Translating developmental science into practice. str. 108—111. ISBN 978-1-4338-0948-4. doi:10.1037/12315-000. 
  39. ^ Kushner, M. G.; Abrams, K.; Thuras, P.; Hanson, K. L.; Brekke, M.; Sletten, S. (2005). „Follow-up Study of Anxiety Disorder and Alcohol Dependence in Comorbid Alcoholism Treatment Patients”. Alcoholism: Clinical & Experimental Research. 29 (8): 1432—1443. PMID 16131851. doi:10.1097/01.alc.0000175072.17623.f8. 
  40. ^ "Social anxiety disorder." CareNotes. Truven Health Analytics Inc., 2012. Health Reference Center Academic. Web. 15 Nov. 2012.
  41. ^ Erliksson, Olivia J. (26. 7. 2020). „Measuring associations between social anxiety and use of different types of social media using the Swedish Social Anxiety Scale for Social Media Users: A psychometric evaluation and cross-sectional study”. Scandinavian Journal of Psychology. 61 (6): 819—826. PMID 32713014. doi:10.1111/sjop.12673 Slobodan pristup. 
  42. ^ Schneier, Franklin (7. 9. 2006). „Social Anxiety Disorder”. The New England Journal of Medicine. 355 (10): 1029—1036. PMID 16957148. doi:10.1056/nejmcp060145. 
  43. ^ Rapee, R. M. (2011). „Family Factors in the Development and Management of Anxiety Disorders”. Clinical Child and Family Psychology Review. 15 (1): 69—80. PMID 22116624. doi:10.1007/s10567-011-0106-3. 
  44. ^ „Child and adolescent anxiety disorders and early attachment”. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry. 36 (5): 637—644. 1997. PMID 9136498. doi:10.1097/00004583-199705000-00014. 
  45. ^ „Adolescent social anxiety as an outcome of inhibited temperament in childhood”. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry. 38 (8): 1008—1015. 1999. PMID 10434493. doi:10.1097/00004583-199908000-00017. 
  46. ^ National Center for Health and Wellness.Causes of Social Anxiety Disorder Arhivirano 2005-12-01 na sajtu Wayback Machine. Retrieved February 24, 2006.
  47. ^ Athealth.com.Social phobia. 1999. Retrieved February 24, 2006.
  48. ^ Mineka S, Zinbarg R (1995) Conditioning and ethological models of social phobia. In: Heimberg R, Liebowitz M, Hope D, Schneier F, editors. Social Phobia: Diagnosis, Assessment, and Treatment. New York: The Guilford Press, 134–162
  49. ^ a b Beidel, D.C., & Turner, S.M. (1998). Shy children, phobic adults: The nature and treatment of social phobia. American Psychological Association Books.
  50. ^ Ishiyama F (1984). „Shyness: Anxious social sensitivity and self-isolating tendency”. Adolescence. 19 (76): 903—911. PMID 6516936. 
  51. ^ Gilmartin, Brian (1987). „Peer Group Antecedents of Severe Love-shyness in Males”. Journal of Personality. 55 (3): 467—489. PMID 3681636. doi:10.1111/j.1467-6494.1987.tb00447.x — preko Wiley Online Library. 
  52. ^ „Development of the social anxiety scale for children: Reliability and concurrent validity”. Journal of Clinical Child Psychology. 17: 84—91. 1988. doi:10.1207/s15374424jccp1701_11. 
  53. ^ „Social skills, social outcomes, and cognitive features of childhood social phobia”. J Abnorm Psychol. 108 (2): 211—21. maj 1999. PMID 10369031. doi:10.1037/0021-843X.108.2.211. 
  54. ^ „The many faces of social isolation in childhood”. J Consult Clin Psychol. 56 (6): 916—24. decembar 1988. PMID 3204203. doi:10.1037/0022-006X.56.6.916. 
  55. ^ Okano K (1994). „Shame and social phobia: a transcultural viewpoint”. Bull Menninger Clin. 58 (3): 323—38. PMID 7920372. 
  56. ^ „Social and school adjustment of shy and aggressive children in China”. Development and Psychopathology. 7 (2): 337—349. 1995. doi:10.1017/s0954579400006544. 
  57. ^ „Discrepancy between self- and observer ratings of performance in social phobics”. J Abnorm Psychol. 101 (4): 728—31. novembar 1992. PMID 1430614. doi:10.1037/0021-843X.101.4.728. 
  58. ^ „Cognitive processes in social phobia”. Behav Res Ther. 31 (3): 255—67. 1993. PMID 8476400. doi:10.1016/0005-7967(93)90024-O. 
  59. ^ Segrin, Chris; Kinney, Terry (1995). „Social skills deficits among the socially anxious: Rejection from others and loneliness”. Motivation and Emotion. 19 (1): 1—24. doi:10.1007/BF02260670. 
  60. ^ Heimberg, R.G; Stein, M.B; Hiripi, E; Kessler, R.C (2000). „Trends in the prevalence of social phobia in the United States: A synthetic cohort analysis of changes over four decades”. European Psychiatry. 15 (1): 29—37. PMID 10713800. doi:10.1016/S0924-9338(00)00213-3. 
  61. ^ „The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation”. Psychol Bull. 117 (3): 497—529. 1995. PMID 7777651. doi:10.1037/0033-2909.117.3.497. 
  62. ^ „Impact of alcohol intoxication and withdrawal syndrome on social phobia and panic disorder in alcoholic inpatients”. Rev Hosp Clin Fac Med Sao Paulo. 59 (4): 187—92. avgust 2004. PMID 15361983. doi:10.1590/S0041-87812004000400006 Slobodan pristup. 
  63. ^ BNF; British Medical Journal (2008). „Anxiolytics”. UK: British National Formulary. Arhivirano iz originala 29. 08. 2021. g. Pristupljeno 17. 12. 2008. 
  64. ^ „WCA recommendations for the long-term treatment of generalized anxiety disorder”. CNS Spectr. 8 (8 Suppl 1): 53—61. avgust 2003. PMID 14767398. doi:10.1017/S1092852900006945. 
  65. ^ „Benzodiazepines in clinical practice: consideration of their long-term use and alternative agents”. J Clin Psychiatry. 66 Suppl 2: 21—7. 2005. PMID 15762816. 
  66. ^ „Are benzodiazepines still the medication of choice for patients with panic disorder with or without agoraphobia?”. Am J Psychiatry. 160 (8): 1432—8. avgust 2003. PMID 12900305. doi:10.1176/appi.ajp.160.8.1432. 
  67. ^ a b Cohen SI (februar 1995). „Alcohol and benzodiazepines generate anxiety, panic and phobias”. J R Soc Med. 88 (2): 73—7. PMC 1295099 Slobodan pristup. PMID 7769598. 
  68. ^ Beck AT, Emery G, Greenberg RL (1985) Anxiety Disorders and Phobias: A Cognitive Perspective. New York: Basic Books.
  69. ^ „Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective”. Journal of Anxiety Disorders. 74: 102267. 2020. PMID 32599433. doi:10.1016/j.janxdis.2020.102267. 
  70. ^ „What is the core fear in social phobia | Request PDF”. ResearchGate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-01-26. 
  71. ^ Leary, M.R., & Kowalski, R.M. (1995) Social Anxiety. London: Guildford Press
  72. ^ Leary M.R.; Kowalski R.M; Campbell C.D. (1988). „Self-presentational concerns and social anxiety: the role of generalized impression expectancies”. Journal of Research in Personality. 22 (3): 308—321. doi:10.1016/0092-6566(88)90032-3. 
  73. ^ Clark, D. M., & Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In. R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D. A. Hope, & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment, and treatment (pg 41–68). Guilford Press: New York.
  74. ^ Rapee, Ronald M; Heimberg, Richard G (1997). „A cognitive-behavioral model of anxiety in social phobia”. Behaviour Research and Therapy. 35 (8): 741—56. PMID 9256517. doi:10.1016/S0005-7967(97)00022-3. 
  75. ^ „Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective”. Journal of Anxiety Disorders. 74: 102267. 2020. PMID 32599433. doi:10.1016/j.janxdis.2020.102267. 
  76. ^ M. S. Marcin; C. B. Nemeroff (2003). „The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety”. Acta Psychiatr Scand. 108 (417): 51—64. PMID 12950436. doi:10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x. 
  77. ^ Sanjay J. Mathew; Jeremy D. Coplan; Jack M. Gorman (2001). „Neurobiological Mechanisms of Social Anxiety Disorder”. Am J Psychiatry. 158 (10): 1558—1567. PMID 11578981. doi:10.1176/appi.ajp.158.10.1558. 
  78. ^ Rammsayer T. H. (1998). „Extraversion and dopamine: Individual differences in response to changes in dopaminergic activity as a possible biological basis of extraversion”. European Psychologist. 3 (1): 37—50. doi:10.1027/1016-9040.3.1.37. 
  79. ^ Diana Martinez; Daria Orlowska; Rajesh Narendran; Mark Slifstein; Fei Liu; Dileep Kumar; Allegra Broft; Ronald Van Heertum; Herbert D. Kleber (2010). „D2/3 receptor availability in the striatum and social status in human volunteers”. Biol Psychiatry. 67 (3): 275—278. PMC 2812584 Slobodan pristup. PMID 19811777. doi:10.1016/j.biopsych.2009.07.037. 
  80. ^ Franklin R. Schneier, M.D.; Michael R. Liebowitz, M.D.; Anissa Abi-Dargham, M.D.; Yolanda Zea-Ponce; Shu-Hsing Lin; Marc Laruelle, M.D. (2000). „Low Dopamine D2 Receptor Binding Potential in Social Phobia”. Am J Psychiatry. 157 (3): 457—459. PMID 10698826. doi:10.1176/appi.ajp.157.3.457. 
  81. ^ van der Wee; et al. (maj 2008). „Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT”. The Journal of Nuclear Medicine. 49 (5): 757—63. PMID 18413401. doi:10.2967/jnumed.107.045518 Slobodan pristup. 
  82. ^ Jari Tiihonen, M.D.; Jyrki Kuikka; Kim Bergström; Ulla Lepola, M.D.; Hannu Koponen, M.D.; Esa Leinonen, M.D. (1997). „Dopamine Reuptake Site Densities in Patients With Social Phobia”. Am J Psychiatry. 154 (2): 239—242. PMID 9016274. doi:10.1176/ajp.154.2.239. 
  83. ^ Franklin R. Schneier, M.D.; Anissa Abi-Dargham, M.D.; Diana Martinez, M.D.; Mark Slifstein; Dah-Ren Hwang; Michael R. Liebowitz, M.D.; Marc Laruelle, M.D. (2009). „Dopamine Transporters, D2 Receptors, and Dopamine Release in Generalized Social Anxiety Disorder”. Depression and Anxiety. 26 (5): 411—418. PMC 2679094 Slobodan pristup. PMID 19180583. doi:10.1002/da.20543. 
  84. ^ „Frequency of social phobia and psychometric properties of the Liebowitz social anxiety scale in Parkinson's disease”. Mov. Disord. 23 (12): 1739—1743. 2008. PMID 18661550. doi:10.1002/mds.22221. 
  85. ^ Mikkelsen EJ; Detlor J; Cohen DJ (1981). „School avoidance and social phobia triggered by haloperidol in patients with Tourette's disorder”. Am J Psychiatry. 138 (12): 1572—1576. PMID 6946714. doi:10.1176/ajp.138.12.1572. 
  86. ^ Lanzenberger, R. R.; Mitterhauser, M.; Spindelegger, C.; Wadsak, W.; Klein, N.; Mien, L. K.; Holik, A.; Attarbaschi, T.; Mossaheb, N. (2007). „Reduced Serotonin-1A Receptor Binding in Social Anxiety Disorder”. Biological Psychiatry. 61 (9): 1081—1089. PMID 16979141. doi:10.1016/j.biopsych.2006.05.022. 
  87. ^ van der Wee; et al. (maj 2008). „Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT”. The Journal of Nuclear Medicine. 49 (5): 757—63. PMID 18413401. doi:10.2967/jnumed.107.045518 Slobodan pristup. 
  88. ^ a b M. S. Marcin; C. B. Nemeroff (2003). „The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety”. Acta Psychiatr Scand. 108 (417): 51—64. PMID 12950436. doi:10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x. 
  89. ^ Pollack, M. H.; Jensen, J. E.; Simon, N. M.; Kaufman, R. E.; Renshaw, P. F. (2008). „High-field MRS study of GABA, glutamate and glutamine in social anxiety disorder: Response to treatment with levetiracetam”. Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry. 32 (3): 739—743. PMID 18206286. doi:10.1016/j.pnpbp.2007.11.023. 
  90. ^ Davidson, Richard J; Marshall, John R; Tomarken, Andrew J; Henriques, Jeffrey B (2000). „While a phobic waits: Regional brain electrical and autonomic activity in social phobics during anticipation of public speaking”. Biological Psychiatry. 47 (2): 85—95. PMID 10664824. doi:10.1016/S0006-3223(99)00222-X. 
  91. ^ „Does rejection hurt? An FMRI study of social exclusion”. Science. 302 (5643): 290—2. oktobar 2003. Bibcode:2003Sci...302..290E. PMID 14551436. doi:10.1126/science.1089134. 
  92. ^ „Correlates of Social Exclusion in Social Anxiety Disorder: An fMRI study”. Scientific Reports. 7 (1): 260. 2017. Bibcode:2017NatSR...7..260H. PMC 5428215 Slobodan pristup. PMID 28325901. doi:10.1038/s41598-017-00310-9. 
  93. ^ „Impact of transcranial direct current stimulation on attentional bias for threat: a proof-of-concept study among individuals with social anxiety disorder”. Social Cognitive and Affective Neuroscience. 12 (2): 251—260. 2017. PMC 5390730 Slobodan pristup. PMID 27531388. doi:10.1093/scan/nsw119. 
  94. ^ Etkin, Amit; Wager, Tor D. (2007-10-01). „Functional Neuroimaging of Anxiety: A Meta-Analysis of Emotional Processing in PTSD, Social Anxiety Disorder, and Specific Phobia”. The American Journal of Psychiatry. 164 (10): 1476—1488. ISSN 0002-953X. PMC 3318959 Slobodan pristup. PMID 17898336. doi:10.1176/appi.ajp.2007.07030504. 
  95. ^ Social Phobia (F40.1) in ICD-10: Diagnostic Criteria and Clinical descriptions and guidelines.
  96. ^ Connor K.M.; Jonathan R.T.; et al. (2000). „Psychometric properties of the Social Phobia Inventory (SPIN): New self-rating scale”. The British Journal of Psychiatry. 176 (4): 379—386. PMID 10827888. doi:10.1192/bjp.176.4.379 Slobodan pristup. 
  97. ^ Anthony MM.; Coons MJ.; et al. (avgust 2006). „Psychometric properties of the social phobia inventory: further evaluation”. Behav. Res. Ther. 44 (8): 1177—85. PMID 16257387. doi:10.1016/j.brat.2005.08.013. 
  98. ^ Liebowitz MR (1987). „Social Phobia”. Anxiety. Mod Probl Pharmacopsychiatry. Modern Trends in Pharmacopsychiatry. 22. str. 141—173. ISBN 978-3-8055-4488-7. PMID 2885745. doi:10.1159/000414022. 
  99. ^ García-López, L. J; Hidalgo, M. D.; Beidel, D. C.; Olivares, J.; Turner, S. M. (2008). „Brief form of the Social Phobia and Anxiety Inventory (SPAI-B) for adolescents”. European Journal of Psychological Assessment. 24 (3): 150—156. doi:10.1027/1015-5759.24.3.150. 
  100. ^ Mattick, R. P.; Clarke, J. C. (1998-04-01). „Development and validation of measures of social phobia scrutiny fear and social interaction anxiety”. Behaviour Research and Therapy. 36 (4): 455—470. ISSN 0005-7967. PMID 9670605. doi:10.1016/s0005-7967(97)10031-6. 
  101. ^ Bienvenu, O. Joseph; Ginsburg, Golda S. (1. 1. 2007). „Prevention of anxiety disorders”. International Review of Psychiatry. 19 (6): 647—654. PMID 18092242. doi:10.1080/09540260701797837. 
  102. ^ Lau, Elizabeth X.; Rapee, Ronald M. (12. 4. 2011). „Prevention of Anxiety Disorders”. Current Psychiatry Reports. 13 (4): 258—266. PMID 21484451. doi:10.1007/s11920-011-0199-x. 
  103. ^ Drake, Kelly L.; Ginsburg, Golda S. (13. 1. 2012). „Family Factors in the Development, Treatment, and Prevention of Childhood Anxiety Disorders”. Clinical Child and Family Psychology Review. 15 (2): 144—162. PMID 22241071. doi:10.1007/s10567-011-0109-0. 
  104. ^ a b National Institute for Health and Clinical Excellence: Guidance. Social Anxiety Disorder: Recognition, Assessment, and Treatment. Leicester (UK): British Psychological Society; 2013. . PMID 25577940.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  105. ^ Pilling, S; Mayo-Wilson, E; Mavranezouli, I; Kew, K; Taylor, C; Clark, DM; Guideline Development, Group (22. 5. 2013). „Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.” (PDF). BMJ (Clinical Research Ed.). 346: f2541. PMID 23697669. doi:10.1136/bmj.f2541. 
  106. ^ Andersson, G.; Carlbring, P.; Holmström, A.; Sparthan, E.; Furmark, T.; Nilsson-Ihrfelt, E.; Buhrman, M.; Ekselius, L. (2006). „Internet-based self-help with therapist feedback and in vivo group exposure for social phobia: A randomized controlled trial”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 74 (4): 677—686. PMID 16881775. doi:10.1037/0022-006X.74.4.677. 
  107. ^ Lewis, C; Pearce, J; Bisson, JI (januar 2012). „Efficacy, cost-effectiveness and acceptability of self-help interventions for anxiety disorders: systematic review”. The British Journal of Psychiatry. 200 (1): 15—21. PMID 22215865. doi:10.1192/bjp.bp.110.084756 Slobodan pristup. 
  108. ^ Kashdan, T. B.; Rottenberg, J. (2010). „Psychological flexibility as a fundamental aspect of health”. Clinical Psychology Review. 30 (7): 865—878. PMC 2998793 Slobodan pristup. PMID 21151705. doi:10.1016/j.cpr.2010.03.001. 
  109. ^ Bluett, EJ; et al. (avgust 2014). „Acceptance and commitment therapy for anxiety and OCD spectrum disorders: an empirical review”. J Anxiety Disord. 28 (6): 612—24. PMID 25041735. doi:10.1016/j.janxdis.2014.06.008. 
  110. ^ „Adults and Mental Health” (PDF). Pristupljeno 2010-04-14. 
  111. ^ a b v „The mental health of young people looked after by local authorities in Scotland” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 07. 2004. g. Pristupljeno 2010-04-14. 
  112. ^ Andrews, G.; Issakidis, C.; Slade, T.; Lampe, L. (2003-05-13). „Social phobia in the Australian National Survey of Mental Health and Well-Being (NSMHWB)”. Psychological Medicine. 33 (4): 637—646. PMID 12785465. doi:10.1017/S0033291703007621. 
  113. ^ „Comparing the prevalence rates of social phobia in a community according to ICD-10 and DSM-III-R”. Rev Bras Psiquiatr. 27 (3): 222—4. septembar 2005. PMID 16224610. doi:10.1590/S1516-44462005000400011 Slobodan pristup. 
  114. ^ Khyati Mehtalia1, G.K. Vankar MF (septembar 2004). „Social Anxiety in Adolescents”. Indian J Psychiatry. 46 (3): 221—227. PMC 2951647 Slobodan pristup. PMID 21224903. 
  115. ^ Mohammadi MR; Ghanizadeh A; Mohammadi M; Mesgarpour B. MF (2006). „Prevalence of social phobia and its comorbidity with psychiatric disorders in Iran”. Depress Anxiety. 23 (7): 405—411. PMID 16817174. doi:10.1002/da.20129. 
  116. ^ Iulian Iancua; Jennifer Levinc; Haggai Hermeshd; Pinhas Dannonb; Amir Porehc; Yoram Ben-Yehudaa; Zeev Kaplana; Sofi Maromd; Moshe Kotler MF (septembar 2006). „Social phobia symptoms: prevalence, sociodemographic correlates, and overlap with specific phobia symptoms”. Comprehensive Psychiatry. 47 (5): 399—405. PMID 16905404. doi:10.1016/j.comppsych.2006.01.008. 
  117. ^ Bella TT; Omigbodun O. MF (jun 2009). „Social phobia in Nigerian university students: prevalence, correlates and co-morbidity”. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol. 44 (6): 458—63. PMID 18979054. doi:10.1007/s00127-008-0457-3. 
  118. ^ Tillfors M; Furmark T. MF (januar 2007). „Social phobia in Swedish university students: prevalence, subgroups and avoidant behavior.”. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol. 42 (1): 79—86. PMID 17160591. doi:10.1007/s00127-006-0143-2. 
  119. ^ Izgiç F; Akyüz G; Doğan O; Kuğu N. MF (septembar 2004). „Social phobia among university students and its relation to self-esteem and body image.”. Can J Psychiatry. 49 (9): 630—634. PMID 15503736. doi:10.1177/070674370404900910 Slobodan pristup. 
  120. ^ Rabe-Jabłońska J (2002). „Fobia społeczna. Rozpowszechnienie, kryteria rozpoznawania, podtypy, przebieg, współchorobowość, leczenie.”. Psychiatria W Praktyce Ogólnolekarskiej. (na jeziku: poljski). 2 (3): 161—166. Arhivirano iz originala 2015-12-22. g. 
  121. ^ 蘭, 李. (2010). „男女學生四至十一年級之社交焦慮發展軌跡研究” [A study of the developmental trajectory of social anxiety among boys and girls from 4th grade to 11th grade]. 臺灣公共衛生雜誌 (na jeziku: kineski). 29 (5): 465—76. 
  122. ^ Beidel, D. C.; Turner, S. M.; Sallee, F. R.; Ammerman, R. T.; Crosby, L. A.; Pathak, S. (2007). „SET-C Versus Fluoxetine in the Treatment of Childhood Social Phobia”. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry. 46 (12): 1622—1632. PMID 18030084. doi:10.1097/chi.0b013e318154bb57. 
  123. ^ Bögels, S. M.; Voncken, M. (2008). „Social Skills Training Versus Cognitive Therapy for Social Anxiety Disorder Characterized by Fear of Blushing, Trembling, or Sweating”. International Journal of Cognitive Therapy. 1 (2): 138—150. doi:10.1521/ijct.2008.1.2.138. 
  124. ^ Beidel, D. C.; Turner, S. M. (2007). Shy children, phobic adults: Nature and treatment of social anxiety disorders (2nd ed.). ISBN 978-1-59147-452-4. doi:10.1037/11533-000. 
  125. ^ Stravynski & Amado, 2001
  126. ^ Abbing, Annemarie; Baars, Erik W.; de Sonneville, Leo; Ponstein, Anne S.; Swaab, Hanna (2019-05-29). „The Effectiveness of Art Therapy for Anxiety in Adult Women: A Randomized Controlled Trial”. Frontiers in Psychology. 10: 1203. ISSN 1664-1078. PMC 6549595 Slobodan pristup. PMID 31191400. doi:10.3389/fpsyg.2019.01203. 
  127. ^ Beesdo, K.; Bittner, A.; Pine, D. S.; Stein, M. B.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2007). „Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life”. Archives of General Psychiatry. 64 (8): 903—912. PMID 17679635. doi:10.1001/archpsyc.64.8.903 Slobodan pristup. 
  128. ^ Stein, M. B.; Fuetsch, M.; Müller, N.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2001). „Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults”. Archives of General Psychiatry. 58 (3): 251—256. PMID 11231832. doi:10.1001/archpsyc.58.3.251 Slobodan pristup. 
  129. ^ Weiller, E.; Bisserbe, J. C.; Boyer, P.; Lepine, J. P.; Lecrubier, Y. (1996). „Social phobia in general health care: An unrecognised undertreated disabling disorder”. The British Journal of Psychiatry. 168 (2): 169—174. PMID 8837906. S2CID 11900093. doi:10.1192/bjp.168.2.169. 
  130. ^ Rosenthal, J.; Jacobs, L.; Marcus, M.; Katzman, M. A. (2007). „Beyond shy: When to suspect social anxiety disorder”. The Journal of Family Practice. 56 (5): 369—374. PMID 17475167. 
  131. ^ Katzelnick, D. J.; Greist, J. H. (2001). „Social anxiety disorder: An unrecognized problem in primary care”. The Journal of Clinical Psychiatry. 62 Suppl 1: 11—15; discussion 15—6. PMID 11206029. 
  132. ^ Stein, Murray B; Stein, Dan J (2008). „Social anxiety disorder”. The Lancet. 371 (9618): 1115—1125. ISSN 0140-6736. PMID 18374843. doi:10.1016/s0140-6736(08)60488-2.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  133. ^ Stein, MB; Stein, DJ (mart 2008). „Social anxiety disorder”. Lancet. 371 (9618): 1115—25. PMID 18374843. doi:10.1016/S0140-6736(08)60488-2.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  134. ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
  135. ^ Social Anxiety Disorder: A Common, Underrecognized Mental Disorder Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015). American Family Physician. Nov 15, 1999.
  136. ^ „Anxiety Disorders”. National Institute of Mental Health. Pristupljeno 16. 4. 2015. 
  137. ^ Surgeon General and Mental Health 1999. Retrieved February 22, 2006.
  138. ^ Nelson E. C.; Grant J. D.; Bucholz K. K.; Glowinski A.; Madden P. A. F.; Reich W.; et al. (2000). „Social phobia in a population-based female adolescent twin sample: Co-morbidity and associated suicide-related symptoms”. Psychological Medicine. 30 (4): 797—804. PMID 11037087. doi:10.1017/S0033291799002275. 
  139. ^ Rapee R. M.; Spence S. H. (2004). „The etiology of social phobia: empirical evidence and an initial model”. Clin Psychol Rev. 24 (7): 737—767. PMID 15501555. doi:10.1016/j.cpr.2004.06.004. 
  140. ^ Xu, Y.; Schneier, F.; Heimberg, R. G.; Princisvalle, K.; Liebowitz, M. R.; Wang, S.; Blanco, C. (2012). „Gender differences in social anxiety disorder: Results from the national epidemiologic sample on alcohol and related conditions”. Journal of Anxiety Disorders. 26 (1): 12—19. PMID 21903358. doi:10.1016/j.janxdis.2011.08.006. 
  141. ^ Nordenberg, Tamar. FDA Consumer. U.S. Food and Drug Administration.Social Phobia's Traumas and Treatments. November–December 1999. Retrieved February 23, 2006.
  142. ^ National Statistics. The mental health of young people looked after by local authorities in Scotland Arhivirano [Date missing] na sajtu UK Government Web Archive. 2002–2003. Retrieved February 23, 2006.
  143. ^ Nova Scotia Department of Health.Social Anxiety in Nova Scotia Arhivirano 2006-03-25 na sajtu Wayback Machine. June 2004. Retrieved February 23, 2006.
  144. ^ Senate Select Committee on Mental Health.Mental Health Arhivirano 2006-03-25 na sajtu Wayback Machine. 2003. Retrieved February 23, 2006.
  145. ^ Furmark, T; Tillfors, M; Everz, P.-O; Marteinsdottir, I; Gefvert, O; Fredrikson, M (1999). „Social phobia in the general population: Prevalence and sociodemographic profile”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 34 (8): 416—24. PMID 10501711. doi:10.1007/s001270050163. 



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјална_фобија&oldid=27543627”