Sporazum Cvetković-Maček
-sr.svg)
Sporazum Cvetković-Maček je bio sporazum između predstavnika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića i vođe hrvatske opozicije Vladka Mačeka.
Potpisan je 26. avgusta 1939. godine.
Prema tom sporazumu uspostavljena je Banovina Hrvatska spajanjem Savske i Primorske banovine (u celosti) i delova Dunavske, Vrbaske, Drinske i Zetske banovine.
Sadržaj |
[uredi] Situacija do donošenja sporazuma
Nakon što je pala vlada Milana Stojadinovića koji nije želeo preuređenje Jugoslavije, novu vladu sastavio je Dragiša Cvetković. Ovaj radikal iz Niša bio je najmanje poznat član prethodne Stojadinovićeve vlade, a trebalo je da sprovede kneževu želju da se konačno postigne sporazum sa Hrvatskom seljačkom strankom. Čim je došao na vlast Cvetković je priznao narodni individualitet Hrvata kao rezultat posebnog razvitka, a istaknuto je da je sporazum potreban radi učvršćivanja Jugoslavije i unutrašnjeg mira.
U razgovoru o sporazumu sa Hrvatima Cvetkoviću je sagovornik bio Maček, koji je imao podršku HSS i Hrvatskog narodnog zasupstva, sačinjenog od svih poslanika HSS izabranih na izborima 11. decembra 1938. godine. Rezolucija ovog tela dala je Mačeku ovlašćenja za razgovore sa idejom da se drže principa "opstanak i sloboda hrvatskog naroda iznad svega".
[uredi] Donošenje sporazuma
Iako je bilo dosta zastoja, sporazum je donet dosta brzo tako da je zaključen već 26. avgusta 1939. godine. Najviše problema je bilo oko određivanja granica Hrvatske, jer je Maček tražio Boku kotorsku, Srem, deo Bačke, delove Bosne i Hercegovine, Dubrovnik. Konačni sporazum je obuhvatio spajanje dve dotadašnje administrativne jedinice: Savske i primorske banovine, sa srezovima Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko (Derventa), Gradačac, Travnik i Fojnica.
Obim banovine Hrvatske nije konačno određen jer je ostavljeno da se granice naknadno odrede. Predviđeno je da se napravi zajednička vlada u koju bi ušao Maček, koja bi sprovela sporazum u život.
Banovina je dobila odgovarajuće kompetencije, a morala je da obezbedi ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca, jednakost pri učešću u vršenju javne službe, ravnopravnost priznatih veroispovesti. Morala su da se garantuju i jednaka osnovna građanska i politička prava. U nadležnost Banovine Hrvatske spadali su poljoprivreda, trovina i industrija, šume i rudnici, građevinarstvo, socijalna politika, narodno zdravlje, fizičko vaspitanje, pravda, prosveta i unutrašnja uprava. Ipak, ni u pogledu nadležnosti sporazum nije bio konačan
Zakonodavna vlast u Banovini je pripadala zajednički kralju i Saboru, a upravnu vlast je vršio kralj preko bana, koga je on imenovao i razrešavao, i koji je odgovarao njemu i Saboru. Sudovi su izricali pravdu u ime kralja.
[uredi] Posledice
Obrazovanjem Banovine Hrvatske izmenjeno je državno uređenje Jugoslavije predviđeno Oktroisanim ustavom. Od tada se kraljevina nalazila u fazi preuređivanja, što nije završeno zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Autonomija je narušila dotadašnji princip centralizma, i pojavili su se zahtevi za daljim preuređivanjem, odnosno uvođenjem autonomije Slovenije, Bosne i Hercegovine...
Sporazumom nije bilo zadovoljno desno krilo u HSS. Vladko Maček se pravdao da je sporazum samo privremen, što nije umirivalo kritike da nije dobio dovoljno za Hrvatsku. Sa druge strane, srpska politička elita je takođe bila nezadovoljna a pojedini njeni delovi su sporazum gledali kao kapitulaciju. Ipak, srpska politička elita je najviše bila nezadovoljna gubitkom dominantne pozicije, revizijom centralizma i podelom vlasti sa hrvatskom političkom elitom.
[uredi] Literatura
- Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918-1978, Beograd 1981.
[uredi] Vidi još
[uredi] Spoljašnje veze
