Srebro

Srebro (47Ag)
Pd - Ag - Cd   Cu Ag Au       periodni sistem
Opšti podaci
Pripadnost skupu	prelazni metali
grupa, perioda	IB, 5
gustina, tvrdoća	10.490 kg/m3, 2,5
boja	srebrna
Osobine atoma
atomska masa	107,8682 u
atomski radijus	160 (165) pm
kovalentni radijus	153 pm
van der Valsov radijus	172 pm
elektronska konfiguracija	[Kr]4d105s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 18, 1
oksidacioni broj	1
Osobine oksida	amfoteran
Kristalna struktura	centrirano kubno telo
Fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1.234,93 K (916,71 &°C)
temperatura ključanja	2.435 K (2162 °C)
molska zapremina	10,27×10-3 m³/mol
toplota isparavanja	250,58 kJ/mol
toplota topljenja	11,3 kJ/mol
brzina zvuka	2.600 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,93 (Pauling) 1,42 (Alred)
specifična toplota	232 J/(kg*K)
specifična provodljivost	63×106 S/m
toplotna provodljivost	429 W/(m*K)
I energija jonizacije	731,0 kJ/mol
II energija jonizacije	2.070 kJ/mol
III energija jonizacije	3.361 kJ/mol

Srebro (Ag, lat. argentum). Ubraja se u plemenite metale, u prirodi se javlja u elementarnom stanju kao i u svojim jedinjenjima. Srebro je najbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata.

Srebro je mekano, rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Srebro ima nekoliko svojih minerala kao što su : argentit (Ag₂S), bromargentit (AgBr) ili karargentit (AgCl); uglavnom se dobija kao sporedni proizvod prerade ruda drugih metala.

Usled specifičnih fizičkih i hemijskih osobina njegove legure i njegova jedinjenja nalaze brojne primene u industriji i elektrotehnici. Usled dužeg stajanja na vazduhu srebro se prevlači tankim crnim slojem.

Istorijat

Srebro je poznato još od davnina. Zajedno sa zlatom upotrebljivano je u trgovini kao oznaka za vrednost. Još u staro vreme od njega je kovan novac i izrađivan nakit. Stari nazivi za srebro vezani su za njegov izgled – sjajnost i belu boju. Ag je izvedeno iz grčkog grč. Argos – sjajan.

Nalaženje

Srebro

Nativno srebro se ponekad nalazi u velikim masama i u kristalnom obliku – obično kockama. Takođe se javlja udruženo sa bakrom zlatom i drugim metalima. Glavne rude srebra sadrže argentit (Ag₂S). Najveći rudnici srebra se nalaze u Meksiku, Peruu, Čileu i Boliviji.

Osobine

Srebro je beo, sjajan metal koji izgleda žut ako se svetlost pre nego što dospe do oka mnogo puta odbije s njegove površine. Veoma tanki slojevi srebra su plavkasti. Sprašeno srebro je sive boje. Srebro je veoma kovno i tegljivo. Topi se na temperaturi 960 °C u atmosferi ugljenmonoksida. Isparavanja počinju na oko 850 °C, dok ključanje počinje na 2193 °C. Srebro provodi toplotu i elektricitet bolje od bakra.

Upotreba srebra

Metalno srebro se u velikim količinama upotrebljava za kovanje novca i za pravljenje posuđa, ukrasa i nakita. U čistom stanju ono je isuvise meko za ove svrhe, pa se stoga legira sa drugim metalima (npr. bakrom). Britanski novac je pre 1919. imao 92% srebra, 1920. količina srebra je smanjena na 50% a ostali sastojci su bili 40% bakar i 10% nikl. Različita jedijenja srebra imaju široku primenu - npr. u fotografiji, u medicini, za pravljenje mastila, za obeležavanje platna. Velike količine srebra se takođe upotrebljavaju za galvansko posrebrivanje i u proizvodnji ogledala.

Oksidi

• Srebro-oksid - Ag₂О

Soli

Većina srebrovih soli je u vodi nerastvorna ili u najmanju ruku samo malo rastvorna. Od običnih soli u vodi se rasvaraju jedino nitrat, hlorat, perhlorat i flurid.

• Srebro nitrat - je bezbojna kristalna so, rastvorljiva u vodi. Srebronitrat oksiduje organske supstance i time se redukuje u elementarno srebro. Upotrebljava se u medicini kao dezinfekciono sredstvo.
• Srebro hlorid - nalazi se u prirodi kao mineral kerargirit. Srebrohlorid se na svetlosti raspada na srebro i hlor. Ovaj hemijski proces iskorišćen je u fotografiji. Srebrobromid – dobija se kao bledo žut talog, u vodi se rastvara teže od srebrohlorida i osetljivije je na svetlost od srebrohlorida.
• Srebro jodid – stvara se kao žuti talog, slično srebrohloridu i srebrobromidu. Ta so se još manje rastvara u vodi nego hlorid i bromid.
• Srebro florid - njegov značaj je u tome što je jedini halogenid srebra koji se lako rastvara u vodi.

Fotografija

Film i fotografske ploče su prevučene tankim slojem želatina u kome su fine čestice srebrobromida. Kada se film ili fotografska ploča kratko vreme izloži svetlosti neke čestice se delimično razlože u elementarno srebro, pa se onda ne stvara pravilna slika.

Zanimljivosti

Zabeležena upotreba srebra je za sprečavanje infekcije u vreme antičke Grčke i Rima. Srebro se ponovo koristi u srednjem veku, kada je korišćeno za više namena, kao što je za dezinfekciju vode i hrane tokom skladištenja, kao i za lečenje opekotina i rana. U 19. veku, mornari na dugim putovanjima po okeanu stavljali su srebrni novac u burad vode i vina, da bi tečnost dezinfikovali za piće. Pioniri u Americi koristi su istu ideju. Srebrna rešenja su odobrena 1920. godine od strane FDA za upotrebu kao antibakterijski agenti. Čisto srebro ne potamni na vazduhu. Kad potamni to je znak da u vazduhu ima sumpora, koji se nalazi u gradskom dimu ili u blizini petrolejskih izvora.

Spoljašnje veze

• Osnovne informacije o srebru
• Elementarno srebro

Literatura

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Srebro