Sretenje Gospodnje
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića.
Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj...“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.
Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.
[uredi] Značajniji datumi
- Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
- Na Sretenje 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je slavljen i kao Dan ustavnosti.
- Od 2006. je Sretenje i Dan vojske Vojske Srbije.[traži se izvor od 10. 2011.]
[uredi] Napomene
- Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.
[uredi] Spoljašnje veze
|
|
|
|---|---|
| januar: | 1. Nova godina, 5. Tucindan, 6. Badnji dan, 7. Božić, 9. Stevanjdan, 14. Srpska Nova godina, 19. Bogojavljenje, 20. Jovanjdan, 27. Savindan |
| februar: | 14. Trivundan, 15. Sretenje, 24. Vlasovdan |
| mart: | 22. Mladenci |
| vaskršnji praznici*: | Vrbica, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Uskrs, Spasovdan, Duhovi, Svi sveti (Presveta) |
| april: | 7. Blagovesti |
| maj: | 1. Uranak, 6. Đurđevdan, 8. Markovdan, 14. Jeremijin dan |
| jun: | 28. Vidovdan |
| jul: | 7. Ivanjdan, 12. Petrovdan, Pavlovdan |
| avgust: | 2. Ilindan, 9. Sveti Pantelija, 15. Stevanjdan, 19. Preobraženje, 28. Velika Gospojina |
| septembar: | 11. Usekovanje, 21. Mala Gospojina, 27. Krstovdan |
| oktobar: | 12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovdan, 31. Lučindan |
| novembar: | 8. Mitrovdan, 14. Vračevi, 16. Đurđic, 21. Aranđelovdan, 24. Mratindan |
| decembar: | 4. Vavedenje, 19. Nikoljdan |
| pokretni: | Detinjci, Materice, Oci (ili Očevi) |
